Ogromna šteta od šećerne afere

Ako je suditi prema izjavama predstavnika Tranparensi Srbija, člana Saveta za borbu protiv korupcije i vlasnika MK Komerca, šećerna afera je nanela ozbiljnu štetu državi, ali ne znači da će krivci za to i odgovarati.

Budući da se, kada je reč o reeksportu šećera, govori o dokazima o samo 2.000 tona od 380.000 tona izvezenog šećera, član Transparensi Srbija, Nemanja Nenadić, smatra da je to pitanje zanemarljivo: “Iako su u minornom iznosu u odnosu na ukupan izvoz bili kršeni formalni propisi, ipak je reč o ozbiljnom problemu koji je nastao za našu zemlju, zato što nije vođena jedna šira politika, koja bi bila u skladu sa dobrim običajima koji su se od nas očekivali”.

Ivan Lalić, član Saveta za borbu protiv korupcije, smatra da država, ali i druge grane proizvodnje ozbiljno gube i da neko mora da snosi odgovornost: “Ne, govorimo o odgovornosti druge vrste, pravne, krivične. Ulazimo u spekulativnu zonu, da li postoji politička volja, da li je moguće nešto dokazati i da li će sud raditi svoj posao, pošto sam vrlo skeptičan po pitanju efikasnosti našeg pravosuđa”, kazao je Lalić.

Miodrag Kostić je u Medija Centru takođe održao Konferenciju za novinare. Po njegovom mišljenju, dužnost Savezne vlade je bila da protumači uredbu kojom je EU dozvolila Srbiji da pod povoljnim uslovima izvozi šećer. Na osnovu izjave Miroljuba Labusa, Kostić zaključuje da je sasvim logično što se izvozilo sve što se proizvelo: “U maju 2003. godine, mesec ipo dana posle uvođenja ovih sankcija, gospodin Labus kaže, povodom dileme da su preferencijali dobijeni samo na izvoz tržišnih viškova, da šećerane mogu da po odobrenim povlasticama EU prodaju sve što proizvedu. Šećerane dakle mogu da izvezu bukvalno sav šećer koji proizvedu. To je mogućnost da dobru zaradu šećerana i svih koji učestvuju u lancu proizvodnje šećera, jer na jednoj izvezenoj toni robe, može da se ostvari profit od 300 dolara. Ovo nije prvi put da gospodin Labus daje ovakve izjave. Kamo sreće da može da se zaradi 300 dolara. U tom momentu, šećerane su zarađivale negde desetak posto, što je bilo oko 50-70 dolara, ali ne više od toga”, kazao je Kostić.

Kostić kaže da je od 380.000 tona izvezenog šećera, MK Komerc izvezao samo 66.000 tona za tri godine: “Na uvoznom šećeru smo u principu zarađivali od pet do osam posto, na uvezenu cenu i plaćene dažbine, a na izvezenom šećeru smo zarađivali 15 do 20 posto, a zarada kada su u pitanju domaće fabrike, jeste jako različita. Recimo, izvezeni šećer iz šećerane Pećinci je jedva pokrivao troškove proizvodnje, jer su nam oni u momentu kupovine te šećerane bili 600 evra, dok su nam troškovi proizvodnje u šećerani Kovačica bili 520-530 evra, dakle tamo smo zarađivali nekih 15 posto”, kazao je Kostić.