Bez patronata

Već sam nagoveštaj da bi Zoran Stojković, do tada advokat a pre toga sudija, mogao da postane novi ministar pravde, izazvao je polemike u javnosti. Dok su jedni hvalili njegovu stručnost, protivnici su mu zamerali što je pre dve decenije (pre)sudio u procesu šestorici disidenata i kao sudija zabranio jednu knjigu.

Sa mesta ministra ustalasao je duhove izjavom da bi svaki sudija okružnog suda morao da bude osposobljen da sudi za organizovani kriminal a što je deo javnosti protumačio kao ukidanje posebnih odeljenja za takva suđenja, poznatija kao Specijalni sud. Novu medijsku pažnju obezbedio je prepravkom paketa tri pravosudna zakona obrazlažući da time sudstvo postaje istinski nezavisno. Uprkos kritikama i otporima opozicije Skupština je te zakone usvojila.

Prvu rundu ste dobili, šta je sledeći potez?

– Kažete prvu rundu a ja mislim da sam obezbedio ključnu stvar – da se zakonskim izmenema sudovima i tužilaštvima da mogućnost da sami odlučuju o svojim najbitnijim stvarima. Sledeći korak je da, onoliko koliko mogu – materijalno – pomognem sudovima koji su imali tu nesreću da po ranijem zakonu budu vezani za plate u vladi. Bivša vlada je demagoškom varijantom, navodno, sebi odredila po 30 i nešto hiljada mesečne plate pa smo došli u situaciju da sudije Vrhovnog suda rade za taj iznos a u ostalim sudovima i za manje. U takvoj sutuaciji ne možete obezbediti nijednog kvalitetanog čoveka za pravosuđe, posebno ako bi trebalo da iz unutrašnjosti dođe u Beograd.

Zato je prva mera podizanje materijalnog položaja. Samo tako možete da dovedete mlad i stručan kadar kao i da ljudi iz pravosuđa mogu da žive od svoje plate jer nemaju mogućnosti da se bave drugim poslovima. To znači i obezbeđenje potrebnih tehničkih uslova kako bi postupci mogli da se odvijaju normalno ali poboljšanje materijalnih uslova odnosi se ne samo na sudije, već i na druge zaposlene od kojih zavisi rad sudova i tužilaštava.

Na čemu temeljite ocenu da stanje u pravosuđu nikad nije bilo lošije kao i da za tri godine ništa nije urađeno u pogledu reformi pravosuđa?

– Ja sam 30 godina u pravosuđu i prvi put sam doživeo da vidim da je sudstvo, maltene, na granici štrajka. Izmene zakona 2002. i 2003. godine ugrozile su nezavisnost sudija a tužioce i njihove zamenike dovele do nivoa poslušnika. Kriterijumi za njihov izbor bili su svedeni na nulu. Za opštinskog tužioca, recimo, mogao je da konkuriše čovek sa dve godine iskustva u struci, a za zamenika je bila dovoljna i godina, dakle manje od pripravničkog staža. Tadašnje zakonske mogućnosti korišćene su da se ljudi u pravosuđe ubacuju po partijskom ključu. Takvi ne samo da nemaju dovoljno stručnosti već kao partijski poslušnici ne mogu da brinu o nezavisnosti sudova i tužilaštava.

Sem popravljanja materijalnog stanja koji drugi poslovi predstoje Ministarstvu?

–U prvih 100 dana ovo ministarstvo uradiće najhitnije izmene u procesnim zakonima – o krivičnom postupku, parničnom postupku, izvršnom postupku i zakonu o izvršenju krivičnih sankcija. Glomazni Savet za reformu pravosuđa, osnovan pre dve godine, nije uradio ništa i sad je transformisan u telo manjeg obima. Formirane su radne grupe u kojima su sudije, tužioci, advokati, profesori odnosno ljudi koji to treba da primenjuju u praksi. U izradi novih zakona pomažu Savet Evrope, OEBS i drugi i očekujem da će jedan broj nacrta biti gotov u maju. Usvajanjem tih izmena sudije će moći efikasnije da sude, sudovi da se rasterete velikog broja predmeta a građanima obezbedi brža zaštita prava.

Najavili ste da će budući zakoni biti usklađeni sa evropskim standardima.

– Mogli bismo lako da sačinimo i najmodernije zakone u svim oblastima, modeli i praksa u svetu postoje ali ako uzmete gotov zakon neke vodeće zemlje EU kod nas ga ne možete primeniti jer nemamo ni materijalne, ni tehničke, ni kadrovske uslove za to. Ovo ministarstvo stalo je na stanovište da izmene zakona moramo da činimo postepeno, sad smo na prvoj stepenici. Ušli smo u Savet Evrope pa najpre prema tome i Povelji o ljudskim pravima treba da podesimo i zakone.

Hoćemo da sačinimo zakon o zaštićenom svedoku, što je normativno lako ali postoje dva problema. Možete li u ovako maloj zemlji takvom svedoku obezbediti promenu identiteta? Ne možete. Moramo pronaći varijantu saradnje sa drugim zemljama koje bi preuzele tog zaštićenog svedoka i dale mu azil. Drugi problem je da mu se obezbedi minimum standarda u toj drugoj zemlji a to bi moglo da košta i do 200 hiljada evra. Za nas, gde se živi od 200 evra mesečno, to je veliki trošak. Međunarodna zajednica je spremna da nam pruži pomoć pa ako se to sve ostvari, takav zakon mogli bismo da donesemo i pre kraja godine.

Sada, međutim, predstoji primena upravo usvojenih zakona u kojima je i odredba o prestanku dužnosti predsednicima sudova izabranim po zakonu iz 2003.

– Interesantno je da najveću poviku dižu oni koji su se prilikom prvih izmena pravosudnih zakona iz 2001. godine zalagali za lustraciju ne samo predsednika već svih sudija, mimo Ustava i bez nikakvih kriterijuma. Danas su zabrinuti za petoro ljudi. Gospodina Ostojića (bivši republički tužilac – prim. M. P.), kao šestog, izuzimam, jer je on sam korektno podneo ostavku i taj moralni čin ne bih komentarisao. Tadašnji izbor ostalih petoro uneo je niz loših pojava u pravosuđe. Dovedeni su ljudi po merilima tadašnje vlasti i nastala je u svetu nepoznata situacija. Tako je predsednik Opštinskog suda u Obrenovcu doveden istovremeno i na mesto v. d. predsednika Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, dakle isti čovek istovremeno je bio predsednik jednog i v. d. predsednika drugog suda. Svi oni su u to vreme dovedeni iz nižih u više sudove što zakon ne dozvoljava a da bi mogli da budu trajno postavljeni na ta mesta usledila je katastrofalna promena zakona.Sve to izazvalo je užasno nezadovoljstvo u sudovima koje niko ništa nije pitao i pokazalo se da izvršna vlast radi šta hoće. Najnovijim zakonskim promenama samo su otklanjene te katastrofalne posledice.

Odakle Vam kao ministru stiže najveća podrška?

– Baš iz redova sudstva, ali imam podršku i advokature jer ja sam prvi ministar koji je sve strukture uveo u poslove kojima treba da se zajedno bavimo. Čim završimo ključne stvari oko izmena pomenutih zakona nameravam da nastavim obilazak sudova po Srbiji i od tih ljudi čujem koji su im prioblemi i pomognem u njihovom otklanjanju. Uostalom, oko podrške bolje je da sami pitate sudije nego da ja o tome govorim.

Da li Vam stranački angažman pomaže ili odmaže u novom poslu?

– Jesam jedan od osnivača DSS-a, jesam i prijatelj gospodina Koštunice i verujem u njegov moto a to je da najzad dobijemo jednu uređenu državu zasnovanu na Ustavu i zakonu. Formalno sam član te stranke ali sam se iz aktivnog političkog života povukao 1996. godine. Moj dolazak na ovo mesto, posle mirnog života advokata uzrokovan je jedino željom da dobijemo valjanu državu sa valjanim institucijama u kojima će građani uživati zaštitu te države.