Reci mi to na maternjem

Pre neki dan sam polagao za kola. Bio je to jubilarni peti put da sam izlazio na testove. U prethodna četiri navrata procenat uspešnosti mi je bio u rangu šuta Krisa Vebera: od četiri pokušaja, samo jednom sam položio. A ni taj jedan "uspešan" pokušaj nije bio nešto naročito. Kad god pomislim na njega, setim se one rečenice iz "Varljivog leta '68": "Dug direktora gimnazije je oprošten".

Bilo kako bilo, razlog iz koga sam ponovo morao da izađem na famozne testove nije bio promena kategorije: promenio sam prebivalište. Naime, zatekao sam se u dalekoj Americi, u gradu Njujorku. U principu, ako ste u gradu privremeno, možete da koristite važeću dozvolu iz svoje zemlje, ali ako nameravate da se trajnije zadržite, morate ponovo da polažete.

I tako sam ja poranio, prosečno čekanje u DMV-iju, ustanovi koja se bavi dozvolama i koja se, kafkijanski, nalazi na osmom spratu jedne robne kuće, jeste oko tri-četiri sata i posle fotografisanja i pokazivanja dokumenata koja je trebalo da potvrde moj identitet, adresu i godinu rođenja, došao je red na učionicu. Pristupili smo pultu, gde su nam predali formulare i ukratko nas obavestili o uobičajenim stvarima (ne prepisuj, isključi telefon, ne razgovaraj), i kada je trebalo da zasednemo i navalimo, službenica je, iznenada, priupitala ima li među nama nekoga ko ne radi test na engleskom. I tu su svi, sem mene, podigli ruku!

Međutim, tu nije bio kraj šokovima: službenica ne da se nije uvredila, nego joj je sve nešto bilo i simpatično. Ne znam samo šta joj je značila ona napomena o nerazgovaranju: ja ne znam kineski, ili španski, ili japanski. Uostalom, o njenom patriotizmu dovoljno govori činjenica što svoj jezik naziva engleski, iako se njena zemlja od istih tih Engleza otcepila pre 230 i nešto godina.

A sve se to desilo istog dana kada je neko u Crnoj Gori odlučio da sopstveni jezik preimenuje u maternji. Pa makar da su se ugledali na ona zezanja iz Top liste nadrealista, o crnskom i gorskom jeziku! Naknadnom analizom doznao sam da, u jednoj od ispostava DMV-a u Bruklinu, taj test može da se radi i na srpskom, za maternji nisu znali da mi kažu, iako se maternjim jezikom govorilo vekovima pre no što je Amerika otkrivena.

Naravno, ovo nije dokaz da smo mi mali i najgori, dok su oni sjajni i bezgrešni. Majkl Mur bi, verovatno, prokomentarisao da je to samo još jedan od načina da kompanije zavladaju svetom. I strpao još neki kompanijski dolar u džep. Ali, logika nameće da postaješ veći i bolji ako si spreman svakoga da prihvatiš, a da postaješ manji i gori ako se prema svetu postavljaš kao jež, sklupčan i isturenih bodlji.

I još jedna razlika između nas i njih: ovde i zakletvu za državljanstvo možeš da polažeš sa prevodiocem, ali, naravno, ako želiš da dosegneš najveće visine, moraš da ovladaš engleskim. Ili makar španskim. U Srbiji je, oduvek, zalog uspeha bilo upravo nepoznavanje maternjeg jezika, polupismenost i buzdovanstvo. Pa Odisej i Vuk su i dan danas sumnjivi, prokleta jota je još mnogima kost u grlu. Pogledajte srpsku elitu, s jedne, i sve one luzere što su ganjali neke škole, sa druge strane.

Uostalom, Karićevi u Americi rođeni potomci, koji imaju nameru da jednog dana vladaju ovde, moraće da nekako dođu do Jejla, dok je Bogoljubu za Srbijicu bila dovoljna pasuljara. I par padeži.

Naravno, da ne bi sve izgledalo tako crno, uvek se pobrinu neki dobri ljudi, naši poznati i priznati prijatelji. Dan posle polaganja ispita, u firmu u kojoj radim došla je gospođa koja već koju deceniju živi ovde i naravno - zna tek poneku reč engleskog. Zapanjila se kada joj je rečeno da niko prisutan ne govori grčki. Ja sam na to dobacio da sam ja Grk, ali da sam imao saobraćajnu nesreću i amneziju i sve zaboravio. Ona je prokomentarisala kako mi ne veruje, priča je zaista blesava, ali nije to ono što je njoj zasmetalo: žena ne veruje da iko može da zaboravi grčki, ma šta da mu se dogodi.

I onda mi je ponovila ono što su mi već toliki Grci rekli: ako znaš grčki, ne traba ti ni jedan drugi jezik, jer su svi jezici nastali iz njega.

Onda sam je ja, vragolan, upitao za turski, na šta me je ona, valjda, opsovala, kao pljunula u mom pravcu i demonstrativno izašla.

Mašala.

(Autor je pisac, živi u Njujorku od 2002)