Eksplozivna kombinacija

I Španija i Francuska i Britanija zabeležile su uspeh u hajci na islamske teroriste. Ali prava bitka koja čeka evropske vlade biće da osvoje srca i umove šire muslimanske zajednice.

Istraga o bombaškim napadima na vozove u Madridu doživela je u subotu 3. aprila spektakularan obrt. Tek nešto preko tri nedelje od tih razornih napada u kojima je stradala 191 osoba, i jedan dan nakon što je neeksplodirana bomba nađena na pruzi brzog voza između Madrida i Sevilje, policija je opkolila zgradu u madridskom predgrađu Leganes. Pre nego što je policija uspela bilo koga da uhvati, četvorica osumnjičenih su se digli u vazduh kojom prilikom je stradao i jedan policajac a zgrada se srušila do temelja. Među poginulima, tvrde španske vlasti, bio je i glavni osumnjičeni za napad na Madrid. Istraga o tom napadu fokusirala se na Marokansku islamsku borbenu grupu (MICG), organizaciju za koju se sumnja da je povezana sa al-Qaedom za koju se tvrdi da se sprema da započne sveti rat protiv Španije, katoličke zemlje kojom su do 15. veka najvećim delom vladali Muslimani. Od 17 osumnjičenih koji su uhapšeni zbog povezanosti sa bombaškim napadom 11. marta više od polovine su Marokanci.

Angel Asebes, ministar unutrašnjih poslova u odlazećoj španskoj vladi, izjavio je da su "ključni ljudi" u grupi koja je izvršila napade ili mrtvi ili uhapšeni – iako nije bilo jasno da li je neko od osumnjičenih pobegao tokom napada na apartman. Acebes je rekao da se istraga prebacuje na veze ove grupe sa drugim islamskim organizacijama. Istražitelji su u ponedeljak izjavili da ozbiljno shvataju pismo, koje je navodno poslala al-Qaeda a objavio španski dnevnik ABC. U pismu se preuzima odgovornost za bombaške napade u Madridu i osuđuju planovi Španije da pošalje još vojnika u Avganistan. Dolazeći socijalistički premijer Jose Luis Rodriguez Zapatero – koji je neočekivano pobedio na opštim izborima tri dana nakon zločina u Madridu – stoji iza svog obećanja da će povući španske trupe osim ukoliko Ujedinjene nacije do 30. juna ne preuzmu upravljanje zemljom. Ali, i da bi pokazao da nije meka srca prema teroristima, rekao je i da će možda deo snaga biti raspoređen u Avganistanu.

Španija nije jedina evropska zemlja koja čini progres u hajci na islamske ekstremiste. Francuska policija je u ponedlejak uhapsila 13 osoba koji su osumnjičeni za umešanost u koordinisane bombaške napade na marokanski grad Kazablanku prošlog maja, kao i da su članovi MICG (iako su istražitelji zaključili da najverovatnije nemaju veze sa Madridom). Iako se Francuska protivila američkoj invaziji na Irak, u njoj živi oko 4.5 miliona Muslimana, što je najviše u Evropi, ona je vrlo oprezna posle napada na Madrid. Francuska vlada je nedavno primila pretnje od sumnjive islamističke grupe u kojima se kritikuje nedavno doneta zabrana upotrebe muslimanskih šalova (i drugih očiglednih religijskih simbola) u školama. Prošle nedelje, nemačka država Baden-Württemberg takođe je zabranila Muslimanske šalove u školama (za nastavnike).

Po čitavoj Evropskoj uniji vlade pokušavaju da uključe lidere njihovih muslimanskih zajednica u borbu protiv terorizma. U najnovije vreme, to je bilo najočiglednije u Britaniji gde ima 1.6 miliona Muslimana. Prošle nedelje, nakon upozorenja šefa londonske policije da je napad na Veliku Britaniju "neizbežan", osam britanskih Muslimana uhapšeno je tokom velike antiterorističke operacije koju je izvela policija prestonice. Zaplenjeno je i pola tone đubriva koji se može upotrebiti za pravljenje bombi. Jedan dan kasnije, Muslimanski savet u Britaniji, široka kišobran grupacija, pozvala je muslimansko sveštenstvo i lidere zajednice da sarađuju s policijom u rasvetljavanju »svih kriminalnih aktinosti, uključujući terorističke pretnje«; osim toga, najavljeno je da će jedan uticajni imam iz Brajtona uputiti vernicima antiterorističku bukvicu koja će se čitati po džamija širom zemlje.

Sve ovo govori da su vlada i lideri Muslimana – makar u Britaniji – odlučili da svoje razlike ostave po strani i udruže se protiv opasnosti od terorističkih napada. To predstavlja dramatično poboljšanje u odnosu na pre mesec dana kada je britanski ministar za Evropu, Denis MacShane, izjavio da Muslimani u toj zemlji moraju da izaberu ili put kojim ide Britanija ili »put kojim idu teroristi«, dok su se muslimanski s druge strane lideri žalili na surovost policije i loš odnos prema legitimnim imigrantima.

Ali evropske vlade koje žele više bezbednosti nisu spremne da se oslone samo na bolje odnose sa njihovim muslimanskim zajednicama – otud sporazum ministara spoljnih poslova EU 25. marta o potrebi za novim paketom antiterorističkih mera. To obuhvata tešnju saradnju između nacionalnih obaveštajnih službi, uspostavljanje evropskog koordinatora za borbu protiv terorizma, i mere kojima će biti lakše ulaziti u trag teroristima koji koriste mobilne telefone i e-mail. Dokazi vezani za mobilne telefone pokazali su se ključnim u pronalaženju madridskih bombaša.

Vlade će imati ozbiljan zadatak da se štite od terorizma, a da pritom izbegnu gomilanje nezadovoljnih Muslimana. Aknete pokazuju da ima još mnogo toga da se radi na iskorenjivanju simpatija prema teroristima. Na primer, istraživanje koje je sproveo ICM početkom marta pokazuje da 13% britanskih Muslimana smatra da bi novi napadi al-Qaedae na Ameriku bili »opravdani«. Mnogi Muslimani optužuju Evropljane da su sve više islamofobični, i da mnogo više vode računa o antisemitizmu nego o antimuslimanskom raspoloženju. Lider francuskog ekstremno desnog Nacionalnog fronta, Jean-Marie Le Pen, najviše napada Muslimane, a ne Jevreje.

Ima dokaza i da Evropljani postaju oštriji. Napadi na Muslimane u Evropi sve su učestaliji od terostičkog napada na Ameriku 11. septembra. Nedavno je jedan broj visokih evropskih političara izjavio da Turska, muslimanska zemlja, ne treba da postane članica EU. U Roterdamu, lokalna vlast sada eksplicitno pokušava da izmeni rasni profil ovog holandskog grada za koji se predviđa da će 2017. imati 57% stranog stanovništva. U svepartijskom izveštaju koji je nedavno predstavljen parlamentu Holandije – za koju se nekad smatralo da ima najliberalniji režim u Evropi – zaključeno je da se 30 godina duga politika multikulturalizma pokazala neuspešnom, i da treba učiniti više napora da se imigranti obavežu da nauče holandski jezik i prihvate lokalne vrednosti. I u Britaniji kritičari multikulturalizma su sve glasniji – među njima čak i Trevor Phillips, šef državne Komisije za rasnu jednakost, koji je rekao da je neophodno da svi građani »pokažu srž bitanstva«.

Dok evropske vlade ulažu sve više truda da iskorene islamske ekstremiste, većina ljudi smatra da budućnost donosi jednu od dve mogućnosti: ili će se dvanaestak miliona Muslimana ovog kontinenta glatko integrisati u ekonomski i politički život zemalja; ili će ostati na marginama, otuđeni i potencijalno opasni.