Budžet nespreman za krupne rezove

Misija MMF koja je nedavno boravila u Srbiji nije se složila sa novom vladom u vezi sa visinom budžetskog deficita, čime su ponovo otvorena pitanja kako realnosti prihoda tako i visine javne potrošnje. Nezadovoljstvo MMF istina nije novo jer je i stara vlada imala dosta muka da ubedi međunarodne finansijske stručanjake da je nivo javne potrošnje najvećim delom utvrđen zatečenim pravima i da nije lako u zemlji u kojoj se od plate ni izdaleka ne može živeti, ići na ozbiljnije rezove. Ne treba, međutim zaboraviti da su plate i penzije uvek najveća stavka u svakom budžetu. "Gledanje kroz prste" prethodnoj vladi bilo je uslovljeno obećanjem da će učešće javnih rashoda biti iz godine u godinu smanjivano i da će 2006. godine biti svedeno sa prošlogodišnjih 46,9 na 44 odsto BDP kao i tolerantnom učešću deficita u BDP do 3,5 odsto. I ovoga puta, situacija se ponavlja pri čemu MMF ne krije da je projektovani deficit koji je skoro duplo veći od prethodno dogovorenog sa bivšom vladom, za njih neprihvatljiv i naravno da je javna potrošnja prevelika. Uprkos tome Miroljub Labus podpredsednik republičke vlade ne krije optimizam i tvrdi da je Srbija "na korak do sporazuma sa MMF", što sugeriše da je i pitanje deficita ne tako teško rešiv problem. Međutim, istovremeno javno kaže da "nije moguće smanjivati plate i penzije koje su zatečene ili čije je povećanje obećala stara vlada". A samo plate i penzije su iz budžeta odnosile najmanje deset odsto BDP i sa 23 odsto učestvovale u javnoj potrošnji. Planirano je bilo da se ti izdaci smanjuju racionalizacijom "velikih sistema", zdravstvenih i prosvetnih institucija, bezbedonosnog sistema, sistema javnih preduzeća i sistema finansiranja poljoprivredne proizvodnje, kako bi se smanjivao broj zaposlenih a ne visina njihovih primanja.
Isto tako, bilo je predviđeno smanjenje učešća javnih rashoda u BDP 2003. godine u odnosu na 2002. godinu za 0,6 odsto. Odlazeći sa funkcije ministra finansija Božidar đelić je rekao da su planirani ciljevi ispunjeni, samo što je deficit budžeta nešto viši nego što je bilo projektovano. Novi ministar finansija Mlađen Dinkić međutim javno je optužio Đelića i bivšu vladu da su krili koliko je prekoračen planirani deficit i da je to bio razlog što sa MMF nije potpisan sporazum u jesen prošle godine. Prema njegovoj oceni "javna potrošnja je naročito povećana u vreme predizborne kampanje kada je potrošeno čak 400 miliona evra od privatizacije duvanske industrije radi održavanja socijalnog mira."

U budžetu Srbije transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, gde spadaju i penzije, povećani su za 19,53 procenta u odnosu na 2003. godine, i svoje učešće u budžetu povećavaju sa 21,11 na 21,18 procenata. Ukupni transferi, iznose 147 milijardi dinara ili 39,23 odsto budžeta, od čega čak 79,3 milijarde dinara ili 13 milijardi dinara više nego lane ide na ime pokrivanja nedostajućih sredstava u penzionim fondovima zaposlenih i zemljoradnika i jedan manji deo u nacionalnu službu za zapošljavanje. U penzione fondove sliće se i 6,1 milijarda dinara namenjenih za izmirivanje obaveza staža osiguranja po posebnim propisima. Za pokrivanje naknada za socijalnu zaštitu, boračko invalidsku zaštitu i prava boraca u budžetu je planirano 32,8 milijardi dinara ili 8,76 odsto budžeta, za pomoć izbeglicima jedan milijarda dinara,a za poseban trazicioni fond 2,1 milijarda dinara.

Naravno u javne rashode ne ulaze samo ovi izdaci. Tu je i finansiranje državne zajednice, lokalne samouprave, servisiranje javnog duga, što uključuje i prispele obaveza po osnovu spoljnog duga, kao i svi drugi rashodi a naročito javna ulaganja. Koliko će na kraju učešće javnih rashoda u BDP biti ostaje da kažu eksperti. Sigurno je, međutim, da će njihove primedbe ići ka tome da je preko potreban odlučniji rez u oblasti javne potrošnje. Jer i do sada su ukazivali na to da ozbiljnijih investicija bez tog poteza nema, a bez investicija ni garancije da bi BDP mogao u narednim godinama da raste po prosečnoj stopi od minimum četiri odsto. Za Stojana Stamenkovića problematičan će biti udeo javne potrošnje u BDP jer je procenjeni realni rast budžetskih rashoda 9-10 odsto veći od projektovanog realnog rasta BDP. A, sa MMF je, podsetimo, bilo dogovarano da će rashodi rasti po stopi koja je u proseku jednaka polovini rasta BDP. Prema oceni Dragana Đuričina, problem kod javne potrošnje je to što je do sada ona finansirana iz realnih izvora ali su to jednokratni izvori jer se u njima nalaze prihodi od privatizacije i donacije. "Učešće javne potrošnje u BDP u Srbija kreće se između 40 i 66 odsto, što je veoma problematično jer je" target kod razvijenih ekonomija oko 30 procenata, a kod zemalja koje treba da poboljšaju svoju konkurentnost negde oko 20 procenata". Vladimir Gligorov ističe da je najveći problem to što struktura javne potrošnje nije promenjena. To znači da je veoma centralizovana a investicija praktično nema. Konačno, udeo subvencija, plata i transfera i dalje je veći nego u većini drugih zemalja sa kojima ima smisla porediti Srbiju. "Jedino je ranije bilo neophodno štampati novac za njeno finansiranje, dok se sada razlika između prihoda i rashoda pokriva zaduživanjem i darovima". Očigledno je dakle, da ekonomisti imaju štošta da kažu na temu javne potrošnje, ali kako je jedan od njih lakonski primetio"nama je lako, mi ne moramo da mislimo da li ćemo sutra osvojiti biračke glasove ili ne". Restrikcije stečenih prava, te glasove svakako ne donose.