Kada pravoslavci i katolici slave Uskrs istog dana

Danas je Uskrs, najveći hrišćanski praznik, koji se praznuje od vremena apostola, i ove godine svi hrišćani ga proslavljaju istog dana. U početku Uskrs je ponegde praznovan zajedno sa jevrejskom Pashom (15. nisan), negde 14. dana meseca jevrejskog nisana (mart-april), a negde u nedelju posle Pashe. Da bi se unapred znalo u koji će se dan slaviti Uskrs, bilo je potrebno izračunati kada će se iza prolećne ravnodnevice Mesec pokazati u svom punom sjaju. Međutim, sve do 325. godine vladalo je šarenilo u pristupu izračunavanja datuma Uskrsa, koje je pretilo da izazove raskol u crkvi.

Kako je Car Konstantin smatrao da mir i napredak u zemlji mogu obezbediti samo snažna vojska i vera, sazvao je u Nikeji, u Vitiniji, Vaseljenski sabor (održan od 20. maja do 25. jula 325. godine) gde je usvojena preporuka za jedinstveno određivanje datuma Uskrsa. Prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325. godine utvrdio je pravilo po kome Uskrs pada posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju iza punog meseca, na sam dan proletnje ravnodnevice ili neposredno posle nje i nikako pre nje.

Uskrs je pokretan praznik. Uvek "pada" u nedelju kao sedmični dan odmora, a u zavisnosti od pojave punog meseca. Uskrs može da "padne" najranije 22. marta, najkasnije 25. aprila po julijanskom kalendaru, odnosno između 4. aprila i 8. maja po gregorijanskom kalendaru. Posebnim računanjem dolazi se do datuma u koji će pasti Uskrs. Za izračunanje dana u koji pada Uskrs koriste se posebne tablice. Uprkos razlici između julijanskog kalendara koji, među retkima, koristi Srpska pravoslavna crkva i gregorijanskog kojim se služi rimokatolička crkva dešava se, kao ove godine, da Uskrs obe konfesije pada na isti dan.

Prvo naredno podudaranje Uskrsa kod pravoslavaca koji vreme računaju po julijanskom kalendaru i ostalog sveta koji se služi gregorijanskim računom biće 8. aprila 2008. godine.  Potom podudaranja slede 2010, 2011, 2014, 2017. Papina reforma kalendara iz 1582. godine ozvaničila je razlike između Nikejskog načina računanja i do tada poznatih astronomskih saznanja. Od tada su zapadni hrišćani počeli da računaju datum Uskrsa na osnovu novog gregorijanskog kalendara, dok su istočni hrišćani ostali verni starom julijanskom kalendaru.

Dakle, sada se razlike u računanju datuma Uskrsa između zapadnih i istočnih hrišćana mogu "pripisati razlikama u kalendarima i lunarnim tablicama koje se zato koriste, a ne razlikama u fundametalnim teološkim pogledima". Uprkos svim pokušajima da se postigne kompromis, datum Uskrsa će i dalje deliti istočnu i zapadnu hrišćansku crkvu.