Autonomija, druge nema

Za premijera Srbije Vojislava Koštunicu, kao ni za njegov kabinet, nema dileme oko toga da su jedino rešenje za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji institucionalne garancije za njihovu autonomiju.

- Vlada Srbije je već usvojila dokument o planu teritorijalne autonomije Kosova i Metohije kojim se predlažu nove institucionalne garancije za autonomiju Srba i nealbanaca u okviru kosovske autonomije. Postoji čvrsto opredeljene vlade da se od toga ne odstupi. Ili će Srbi na Kosovu i Metohiji dobiti institucionalne garancije namesto praznih obećanja, ili nikakvo drugo rešenje nema smisla.

Ovako je Vojislav Koštunica, u razgovoru koji je vodio sa urednicima i novinarima “Večernjih novosti”, čiji je gost bio, pojasnio stav Vlade za rešenje kosmetskog problema.

O kakom modelu autonomije je reč?

- Radi se dvostrukom sistemu autonomije. Teritorijalna autonomija predviđena je tamo gde Srbi žive u kompaktnim celinama i predstavljaju većinu, a to je mali deo Kosova. Personalna i kulturna autonomija predviđena je za sve koji žive rasuti po Kosovu, u malim razbijenim enklavama. Dakle, to je jedan celovat sisatem veoma brižno i pažljivo uklopljen u Rezoluciju 1244, Ustavni okvir... Ne mogu nam se uputiti primedbe da nismo poštovali postojeće pravne okvire. Ali sam svojim sagovornicima iz međunarodne zajednice rekao da mi se čini da ono što danas imamo u standardima za Kosovu i planu za njihovu primenu podseća na čistu utopiju. Na papiru imamo jedno, stvarnost je sasvim drugačija.

Da li je konkretizovano za koje delove Kosova i Metohije se traži autonomija, odnosno teritorijalno razgraničenje?

Nema u ovom dokumentu mapa. Postavljeni su principi. Oni su vrlo razvijeni. Ideja jeste - autonomija unutar autonomije. Prava za Srbe i nealbance koja imaju, što je vrlo važno, i tu teritorijalnu komponentu. Jer, bez toga nema ni personalne, ni kulturne autonomije za Srbe koji žive izvan ovih kompaktnih srpskih opština.

Kažete da ako ovaj predlog ne prođe, dalja rešenja nemaju smisla. Ima li Vlada na umu neku novu mogućnost - kako da zustavi osamostaljivanje Kosova i Metohije? Možda oštriji stav, veću odlučnost? Holkerijevu ostavku je tražio samo šef Koordinacionog centra Nebojša Čović?

- Svi šefovi UNMIK-a imali su jedan pretežno oportunistički i birokratski pristup. Svi oni koji su se smenjivali po pravilu su bili neupućeni u kosovske prilike, nespremni na bilo kakav rizik. A, rešavanje kosovskog pitanja predstvalja rizik na koji nijedan od ovih međunarodnih činovnika nije ni pomišljao. Znači, stvari se moraju rešavati na drugi način - čvrstim odlučnim stavom Vlade Srbije i državne zajednice da se ne odustaje od predloženog rešenja. Ne kažemo da ono - u obliku u kojem će biti izneseno - ne može da bude menjano, ali njegova suština ne može. Zbog toga što nudi neophodne dodatne institucionalne garancije za bezbednost Srba. Jer, pokazalo se da bezbednosti na Kosovu nije bilo ni sa 17.500 KFOR-ovih vojnika. Nije je bilo ni sa 48.000, pa možemo pretpostaviti da je ne bi bilo ni sa 100.000 vojnika. Taj sistem funkcionisanja bezbednisti, bez političkog rešenja, nije dobar. A, političko rešenje vidim u teritorijalnoj autonomiji i privremenom odustajanju od besmislenih tvrdnji da je već sutra moguć multietnički raj na Kosovu. Potrebno je da Srbi, nealbanci i Albanci žive jedni pored drugih, uživaju određena prava - reč je o lokalnoj samoupravi, bezbednosti, prosveti, kulturi, zdravstvu... To je jedino rešenje i kada predlažemo institucionalne garancije za Srbe na Kosovu, ne radimo to prvenstveno zbog ljudskih prava koja su sveta. Čak ni zbog imovine koja je na Zapadu još svetija reč od ljudskih prava, već zbog pukog opstanka tih ljudi. Zbog prava na život. I zbog toga mi nećemo odustati. Prosto, Vlada Srbije nema alternativu ovom rešenju.

Kako ocenjujete političke okolnosti u Srbiji - pomažu li vam da to uradite, ili odmažu?

- Povoljnije su nego što su bile. Zbog toga što postoje institucije i u Srbiji i u državnoj zajednici koje to pitanje mogu da rešavaju. One su kompletirane, funkcionišu, nema sporova o njihovoj legitimnosti. Možda i pod uticajem ove nesreće počelo je da se uobličava nešto što liči na konsenzus o Kosovu i Metohiji. Takođe, mislim da je za sve one koji su mislili da se kosovsko pitanje može rešiti nebrojenim papirima, i zaklinjanjima da multietnički raj samo što nije ostvaren, posle 17. marta došlo otrežnjenje. Međunarodna zajednica mora da se pogleda u ogledalo i vidi da posle pet godina njenog prisustva na Kosovu na polju bezbednosti nije urađeno ništa. Ako se to dosad moglo prikrivati velikom količinom dokumenata koja nisu donela nikakva poboljšanja, 17. mart je stavio tačku i jasno pokazao i dokazao da na Kosovu i Metohiji nema bezbednosti i da se radi o etničkom čišćenju.

U javnosti se već duže pominju moguće promene na mestu šefa Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju. Hoće li ih biti?

- Koordinacioni centar je nastao odlukom dveju vlada - Srbije i nekadšnje savezne, a Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje svrstan, do definisanja njegovog konačnog statusa, u red organa državne zajednice. Sučena sa ozbiljno pogoršanom situacijom na Kosovu i Metohiji i traženjem odgovarajućeg političkog rešenja, Vlada Srbije nije se trenutno bavila kadrovskim rešenjima u Koordonacionom centru.

U Savetu ministara, kako sada stvari stoje, Srbiju će predstavljati SPO i G17 plus, odnosno u njemu će, ako izuzmemo Rasima Ljajića, sedeti zagovornici nezavisne Crne Gore ili nezavisne Srbije?

Teško da će jedna stranka, koja je danas i smesta za nezavisnost Srbije ili Crne Gore, ući u Savet ministara, jer bi time sama sebi protivrečila. Pa, već iz toga što u Savetu ministara pojedine stranke koje su se zalagale za nezavisnost svojih država članica, treba izvući neki zaključak. Za Srbiju u državnoj zajednici u ovom trenutku postojale su četiri važne funkcije: predsednik Skupštine SCG i tri ministarska mesta. Nekada su pripadali DOS-u. Smatrali smo, da ne bi trebalo ići na rešenja koja bi dovela do potpune promene i da je za funkcionisanje državne zajednice potrebno mnogo više kompromisa i dogovora, pa zbog toga i mnogo šira podrška. DOS je imao jedva primetnu većinu u Skupštini državne zajednice i toj većini su bile i stranke koje su se zalagale za nezavisnu Srbiju. Naš predlog je bio da se promena izvrši na mestu predsednika Skupštine i DSS je ponudila svog kandidata, a za preostala tri ministarska mesta predložili smo jednu zamenu - mesto ministra inostranih poslova. Prvobitna ideja bila je da predsednik DS Boris Tadić ostane na mestu ministra odbrane. Kasnije se ispostavilo da njegova stranka nije spremna da glasa za kadrovske promene u Savetu ministara u kojem bi Tadać ostao ministar odbrane. Nismo imali drugog rešenja nego da predložimo i tu promenu.

Na to mesto dolazi gospodin Davinić?

- Da. Iz njegove biografije može se lako zaključiti da je kvalifikovan da se bavi pitanjima kojima treba da se bavi ministar odbrane.

Boris Tadić se kandidovao za predsednika Srbije. Da li bi on mogao biti zajednički demokratski kandidat, odnosno hoće li biti zajedničkog kandidata?

- Kad je reč o strankama koje predstavljaju demokratski blok, odnosno dva dela demokratskog bloka, postoje dve mogućnosti - da sve te stranke, uključujući i DS, imaju jednog zajedničkog - nespornog kandidata, ili da imaju dva kandidata. Kandidaturom Borisa Tadića bez prethodnog dogovora dva bloka jedna od ove dve mogućnosti je otpala. Ostala je ova druga koja je od početka razmatrana kao nešto što može biti povoljno rešenje. Jer, dva demokratska kandidata mogu dobiti više glasova u prvom krug, baš zbog razlika unutar demokratskog bloka. Naravno, mogao bi i jedan kada bi bio nesporan. Kada bi ga svi podržali.

Znači li to da ne razmišljate o podršci Tadiću?

- Nemoguće je da grupacija koja je na vlasti na predsedničkim izborima podržava kandidata opozicije.

Da li je moguće da vas tvrdnja da biste jedino vi pobedili Tomu Nikolić povuče da se, ipak, kandidujete?

- Ne. Iz dva razloga. Prvi - zato što sam počeo da radim ovaj posao, a suviše je malo vremena da bi to što sam radio dalo vidljive rezultate. Neki su tu, ali neodgovorno bi bilo da taj posao sada napustim. S druge strane - imao sam pre nekoliko godina iskustva na mestu predsednika SRJ. Ta funkcija je bila važna svojim autoritetom, ali nije nosila mogućnosti i ovlašćenja da bi se neke stvari realizovale. Bio sam raspet između onoga što sam smatrao da bi trebalo učiniti na izgradnji i jačanju institucija i stvarnih ustavnih ovlašćenja koja su ograničena. Prema tome, ovo je sad prilika da se poradi na jačanju institucija, vladavini zakona, borbi protiv korupcije.

Da li će DSS imati svog kandidata?

- Pa, najjednostavnije rešenje je da ponudimo kandidata koji može da okupi što više birača. Ovih dana ćemo to rešiti.

Kako ocenjujete prve korake Vlade - međusobne odnose u samom kabinetu, odnos sa međunarodnom zajednicom, međunarodnim finansijskim institucijama...

- Za mene je bilo važno stvoriti instituciuje, kompletirati ih. Učiniti da sve političke stranke učestvuju u radu Skupštine. To je nesumnjivo nešto normalno, ali je trebalo do toga doći. Smatram svojom zaslugom što smo, uprkos napadima, uspeli da u jednom trenutku oživimo sve institucije, da ih stavimo u funkciju i da normalizujemo odnose među političkim strankama. Da učinimo da sve političke stranke učestvuju u političkom životu i u parlamentu, što do sada nije bio slučaj. Naravno, mi ćemo imati problem dalje normalizacije političkog života. Imamo dve stranke u parlamentu - radikale i SPS - čiji je status, sa stanovišta međunarodne zajednice, donekle sporan. To se najbolje vidi po reagovanju međunarodne zajednice na jedan indirektan pokušaj uključivanja socijalista u rad parlamenta i Vlade, a naročito po prigovorima koji su došli na to što su socijalisti dali podršku izboru Dragana Maršićanina za predsednika Skupštine.

Ali ste prelomili...

- Da. Niko drugi to do sada nije uradio. Mislim da je veoma važno što smo tu stvar rešili. Bilo je otpora, ali na kraju su u međunarodnoj zajednici morali to da prihvate. Objašnjavao sam uporno nešto sasvim jednostavno: da su bili izbori i da nijedana od stranaka, koje su dobile mesta u parlamentu, nije zabranjena. Meni izgleda neverovatno je bilo potrebno da našim zapadnim demokratskim partnerima, znači nekome ko je privržen demokratskim principima, dokazujemo da su poslanici ravnopravni, da ne mogu biti ravnopravniji jedni od drugih, pogotovu da se jednoj stranci ne može zabraniti da po svom nahođenju glasa za predsednika Skupštine.

Da li ste zadovoljni prvim koracima Vlade Srbije?

- Tim prvim koracima jesam. Oni spadaju u okvir nečega što je normalnost i ne uočavaju se. Uočavaju ih pojedini politički analitičari. Kažu - uspeli ste da legalizujete sve političke stranke. Pa, ako ih niko nije zabranio - one su legalne. Moramo da idemo korak dalje, da tu nešto promenimo. Vremenom će i ova asimetrija koja postoji u položaju stranaka - koje se izvan zemlje i u zemlji doživljavaju na jedan drugačiji način - polako početi da dolaze na normalu i u parlamentu će moći normalno da sarađuju, prave kombinacije oko vlade, a da neko spolja na to ne reaguje. E, kad još to pitanje rešimo, onda ćemo zakoračiti nešto što je bez ikakvih ograda demokratija.

DA li vas brinu zabrinutost i upozorenja koja stižu iz sveta? Zaziranje da ste vratili na vlast u Srbiji Miloševića i SPS?

- Međunarodna zajednica je prisutna u ovoj zemlji na dva načina - preko svojih legitimnih i naših domaćih predstavnika međunarodne zajednice koji na svoju ruku i samovlasno govore u njeno ime. Ti su najgrlatiji i oni kreću da prvi interpretiraju događaje, poput Zakona o pravima haških pritvorenika. Pravni propis, kakav je usvojila naša Skupština, postoji u Hrvatskoj i Republici Srpskoj, a uz to - deo tih prava, predviđen je i jednim ranijim zakonom -Zakonom o saradnji s haškim sudom.

Šta su bili razlozi za donošenje ovog zakona?

- Pravi motivi su da se u odbrani interesa države pred Haškim tribunalom uvede neki red. I da se odgovarajućim pravilima omogući da se oni koji su optuženi, ne brane dovodeći u pitanje princip materijalne istine i državne interese. Postoji zanimljiv podatak - jedino su optuženi Srbi priznavali krivicu i pogađali se sa haškim sudom na štetu istine. U slučaju ovih drugih - gde je postojala koordinacija sa državom tih slučajeva nije bilo. Uostalom, kazna za to se može platiti pred onim drugim sudom pravde u Hagu - gde stoje optužnice Hrvatske i Bosne i Hercegovine za ratnu štetu. Ovaj Zakon je, izmeću ostalog, predložen i da bi se to sprečilo, a on može da podstakne i saradnju sa Haškim tribunalom, odnosno podstakne pojedince da se predaju.

Hapšenje Ratka Mladića je problem koji je sačekao i vašu Vladu. Ali, čini se pred njom je ozbiljnije iskušenje - zahtev za hapšenje četvorice generala, koji su dostupni? Kako ćete izaći na kraj sa tim?

- Optužnice su obelodanjene još u vreme mandata prethodne Vlade. Pokazalo se da se radi o velikom problemu, jer je reč o komandnoj odgovornosti, što samo po sebi nameće pitanje - koliko karika taj lanac komandne odgovornosti ima i može da ima. Jer, po tom kriterijumu kao odgovorni za Kosovu u Hag su već otišli: savezni predsednik, predsednik Srbije, potpredsednik Savezne vlade, načelnik Generalštaba... To je prvo pitanje koje se postavlja, a druge je pitanje stabilnosti domaćih institucija i potrebe da jednom preuzmemo te procese u Srbiji.

Mislite da bi se moglo početi upravo od slučaja četvorice generala?

- Mora se pronaći neko rešenje. Jer, dugačak je spisak tih zahteva. Nije u pitanju samo broj optuženih sa srpske strane već i funkcije na kojima su se oni nalazili. To utiče na stabilnost institucija, ne samo ovde, nego i u regionu. Vlada neće nijednog trenutka biti toliko nerealna da pomisli da se može izbeći saradnja sa Haškim tribunalom i neće u svojim izjavama i u onome što radi delovati nekonstruktivno, ali će voditi dijalog i sa Hagom i tražiti rešenje za nešto što se zove izlazna strategija. Jer, svemu mora doći kraj, pa i procesima u Hagu.

Kada kažete da Vlada Srbije neće odustati od predložene autonomije - šta to konkretno znači? Nećete sarađivati sa UNMIK-om? Razmišljaćete o demonstrativnoj ostavci? Ili nešto slično?

- Naš stav je da se ne treba obazirati na to ko je šef UNMIK-a. Treba ići sa čvrstim stavom o institucionalnim garancijama za Srbe. Ne tvrditi da to što predlažemo predstavlja Sveto pismo, ali ne može se i ne sme odustati u ovom času od nečega što je suština naših zahteva. Ostanak u Vladi i odustajanje od tih zahteva za mene su, jednostavno, nespojivi.