Prodanović: Šteta se ne može proceniti

Govoreći o visini štete u materijalnom i istorijskom smislu, u razgovoru za B92, profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, Mileta Prodanović, kaže da se ona uopšte ne može proceniti: "Ja sam pratio situaciju i posebno nemački KFOR koji je baziran u Prizrenu naročito se istakao u tome da je na toj teritoriji došlo do najvećih razaranja. Zaista je trenutak da se omogući, pa i međunarodnoj profesionalnoj ekipi u koju bi bili uključeni i ljudi iz ove zemlje, da ode i vidi ta oštećenja i da se to sačuva, jer svaka kiša, dalja oštećenja će to prebaciti u domen nestalog."

Prodanović podseća i na granatiranje Dubrovnika početkom devedestih, kada je takođe uništavana kulturna baština. "Tada sam znao da će taj krug završiti na Kosovu", kaže naš sagovonik. On smatra da je pravi trenutak da se ljudi koji su tada apelovali na uzdržavanje od uništavanja kulturnih spomenika obrate sada UNESCO-u: "Bilo bi zgodno znati da li je mandat UNESCO-a da pomogne da se zatre baština ili da tu baštinu u ovim trenucima, kada su tu razaranja koja se ne mogu popraviti, sačuva, jer Bogorodica Ljeviška nije samo baština srpskog naroda, to je baština jedne istočnomediteranske civilizacije. Ako se to sve prepusti jednoj razularenoj gomili, slično onoj koju smo imali prilike da vidimo u ovom gradu pre neko veče, onda treba otvoreno reći da UNESCO više nema razloga za postojanje."

Direktor Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika, Marko Omčikus, insistira na tome da međunarodna zajednica mora da deluje konkretnije od apela da se sa uništavanjem prekine. Omčikus za B92 kaže da se spomenici kulture mogu obnoviti, ali da je duhovna šteta, pričinjena u protekla tri dana nenadoknadiva: "Ja sam već preduzeo mere da organizujem regionalnu konferenciju međunarodne organizacije koja je partner UNESCO-a i ja se nadam da će za vrlo kratko vreme imati ovde sastanak i pokušati da utvrdimo stvarno stanje i da konkretno lobiramo da se usmere fondacije na sanaciju štete."Ostaci porušenog hrama Svete Trojice u Đakovici, po odluci lokalnih vlasti, potpuno su raščišćeni, a preostalo kamenje je bačeno u obližnju reku Krenu. U čišćenju ostataka crkve, koju su Albanci minirali u julu 1999. godine učestvovalo je nekoliko hiljada Albanaca. Oni su rukama, kolicima i vrećama uklanjali i poslednje dokaze da je na tom mestu bila crkva. Opština je na vanrednoj sednici odlučila da se na tom mestu, na oko 30 ari, sagradi park.