Stvari Draže Mihajlovića biće vraćene porodici

Da li će ikada biti otkrivene tajne koje već decenijama obavijaju vođu četničkog pokreta, Dražu Mihajlovića, pitanje je na koje do sada ni jedna vlast nije bila spremna da odgovori. Kako nam je rekao njegov unuk, Vojislav Mihajlović, za desetak dana lične stvari generala Draže biće vraćene porodici. Naime, novi šef Bezbednosno informativne agencije, Rade Bulatović, odlučio je da fotoaparat, penkalo, naočare, dvogled, busole, naoružanje, stvari koje su bile pohranjene u nekom od sefova Agencije, vrati Mihajlovićima.

Vojislav Mihajlović, koji je inače poslanik SPO-a u Skupštini Srbije, ovo  tumači kao veoma dobar gest. On je dedine stvari video na fotografijama prilikom susreta sa šefom BIA-e. Kako kaže, tada ga je Bulatović uveravao da će, ukoliko su uopšte sačuvana, dokumenta o pogubljenju i mestu sahrane vođe četničkog pokreta biti objavljena i predata porodici.

Kada je o tim dokumentima reč, u razgovoru za B92, Kosta Nikolić, istoričar Instituta za savremenu istoriju, podseća da je 2001. godine tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović saopštio da je u Državnoj bezbednosti pronašeno devet dosijea istorijskih ličnosti: "Među njima je i dosije Dragoljuba Mihajlovića i još 8 ljudi koji su zajedno sa njim osuđeni na procesu iz juna i jula 1946. godine, i posle toga je cela priča stala."

Priča o vraćanju ličnih generalovih stvari porodici ostavlja dilemu da li je reč o dnevnopolitičkom potezu ili potezu koji nagoveštava da će iz sefova državne bezbednosti biti izneti dosijei koji bi mogli da promene delove oficijelne istorije. Odgovarajući na to pitanje, istoričar Kosta Nikolić  dopušta mogućnost da je vraćanje ličnih generalovih stvari isključivo u funkciji dnevne politike: "Ma ko šta mislio o njemu sa ideoloških pozicija, mi još uvek ne znamo ni način na koji je on uhapšen, ni vreme ni mesto njegovog streljanja. Zbog toga je u dugom nizu decenija posle Drugog svetskog rata napravljena velika mistifikacija i to je snažno opterećivalo istorijsku svest ovog naroda tako da je sa velikim zakašnjenjem sazrelo vreme da saznamo te elementarne činjenice iz života tog čoveka. Mislim da to treba da bude zaista početak jednog racionalnog pristupa našoj bliskoj prošlosti."

Dušan Bataković, istoričar koji je i naš ambasador u Atini, u svemu vidi snažan simboličan čin kojim prvi put posle Drugog svetskog rata naša država pokazuje volju da nastavi put ka ideološkom pomirenju: "Nemojte da zaboravite da je general Mihajlović dobio dva velika, skoro najviša, strana odlikovanja, jedno od De Gola, drugo od Harija Trumana. Kako je došlo do toga da se od slavljenog borca pretvori u navodnog nacionalnog izdajnika, to je druga priča. S druge strane, ovo je ohrabrujući korak u pravcu rešavanja jednog mnogo važnijeg i politički i civilizacijski potrebnog čina, to je da se konačno identifikuje mesto na kojem je streljan i na kojem je sahranjen general Mihajlović."

Advokat Vladimir Beljanski koji je napisao predlog Zakona o otvaranju dosijea državne bezbednosti, za B92 kaže da vraćanje ličnih stvari porodici Draže Mihajlovića vidi isključivo kao gest dobre volje: "Ne vidim da je bilo šta drugo u pitanju. Međutim, ovo može da predstavlja nešto što nova vlast namerava da uradi, što bih u svakom slučaju pozdravio, a to je donošenje zakona o tajnim policijskim dosijeima."

Beljanski smatra da otvaranje tajnih dosijea predstavlja korak bliže ka rasvetljavanju istorijskih nedoumica, ali da to ima sekundarni značaj: "Mislim da je primarni značaj pokazivanje čvrste volje vlasti da se tako nešto više nikada ne radi. Time ljudska prava dobijaju na značaju. Naime, ukoliko se bivši dosijei sada konačno otvore i ukoliko se to stavi u civilnu kontrolu, odvoji iz BIA-e, onda se može govoriti o tome da se takvi dosijei više neće voditi i da BIA više neće koristiti nijednoj političkoj partiji, nego će biti u službi građana."