Izvori EU: Koštunica verovatno 23. marta u Briselu

Srpski premijer Vojislav Koštunica verovatno će doputovati u Brisel na razgovore o "daljem jačanju veza Srbije i Evropske unije", 23. marta kada se održava sastanak šefova diplomatija evropske petnaestorice, saopštili su zvanični izvori EU. Kako su agenciji Beta rekli zvaničnici bliski visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani, u dogovoru sa irskim predsedništvom Unije još uvek se radi na konačnom utvrdjivanju datuma i sadržine Koštuničine posete.

Solana je posle formiranja srpske vlade rekao je da želi da što pre uspostavi kontakt sa Koštunicom. Ispostavilo se da su ove nedelje neodložne obaveze novog srpskog premijera u formiranju vlade, dok će visoki predstavnik EU cele iduće sedmice boraviti u poseti Kini i Kanadi.

Funkcioneri EU su rekli da bi Koštunica 23. marta svakako trebalo da razgovara sa Solanom i, moguće, sa još nekim čelnicima EU, u nastojanju da se od novog srpskog premijera dobiju što jasnija objašnjenja o programu i politici njegovog kabineta. Šefovi diplomatija i čelne ličnosti Unije su saopštili da će o Koštuničinoj vladi donositi sud na osnovu onoga što ona konkretno bude činila.

Evropska petnaestorica su stavili do znanja da su osnovi za saradnju Srbije i SCG sa EU nastavak političkih i ekonomskih reformi, delovanje pravne države, bitka protiv organizovanog kriminala, dobrosusedski odnosi, kao i usaglašavanje tržišta i delovanje svih institucija državne zajednice SCG.

U više navrata je naglašavano da je nužan uslov da Srbija i SCG poštuju medjunarodne obaveze, uključujući saradnju sa Haškim sudom za ratne zločine, jer je to nezaobilazni elemenat uvažavanja domaćih i medjunarodnih zakona. Institucije i vlade zemalja članica EU su stavile do znanja da vrlo nepovoljno gledaju na podršku koju je Koštučin manjinski kabinet u parlamentu prihvatio od Socijalističke partije Srbije. Evropska unija smatra da bi za izvlačenje Srbije iz sadašnje teške ekonomsko-socijalne situacije i političke neizvesnosti, kao i obezbedjenje snažne saradnje i pomoći EU, bilo najbolje i neophodno da u vladi budu sve istinske srpske demokratske snage.

Vlade i institucije EU smatraju da je SPS, na čijem je čelu i dalje bivši predsednik SRJ i Srbije Slobodan Milošević, u suštini bila aparat njegovog režima, koji je krivac za pravu propast Srbije tokom proptekle decenije. U Briselu su, takođe, uvereni da se rukovodstvo i program te stranke uopšte nisu promenili. Evropski zvaničnici naglašavaju da je za Evropsku uniju neshvatljivo da je moguća, makar i posredna koalicija sa "Miloševićevim socijalistima", a nije moguć nikakav dogovor sa Demokratskom strankom, što bi zajamčilo trajnost i stabilnost vlade i odnosa zemlje sa Evropskom unijom.