Bulatović na čelu BIA - legitiman potez ili znak revanšizma?

Vlada Srbije za novog šefa Bezbednosno informativne agencije imenovala je u subotu Radeta Bulatovića, koji je bio savetnik za bezbednost Vojislava Koštunice, dok je obavljao funkciju predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Tokom akcije “Sablja” Bulatović je uhapšen jer je bio osumnjičen za udruživanje radi neprijateljske delatnosti. On se teretio za susrete sa Miloradom Lukovićem Legijom i Dušanom Spasojevićem Šiptarom pre ubistva premijera Zorana Đinđića. Bulatović je, nakon poricanja krivice, oslobođen krivične odgovornosti na osnovu, kako je obrazloženo, odgovarajućih zakonskih razloga.

Advokat Božo Prelević u izjavi za B92 kaže da privođenje Bulatovića u akciji “Sablja” nema prevelikog značaja u slučaju njegovog imenovanja za šefa Bezbednosno-informativne agencije, jer protiv njega nije ni pokrenut postupak. “To može da bude posledica politizacija akcije ‘Sablja’, a može da bude i nedostatak dokaza. Ja mislim da je ovo prvo, ali o tome objektivno može govoriti samo onaj ko je imao ceo taj predmet u rukama. Ali, u svakom slučaju, pretpostavljam, da su imali nešto značajno da bi tužilac podigao optužnicu, znači tužilac nije podigao nikakvu optužnicu, i to jeste problem prethodnih vlasti”, rekao je Prelević.

Novinar nedeljnika “Vreme” Miloš Vasić, međutim, smatra da bi funkciju šefa Agencije trebalo da obavlja profesionalac: “Reč je o jednov veoma specifičnom zanatu, za koji se traži profesionalac od integriteta. Govorim, dakle, o čoveku koji mora iznutra da poznaje funkcionisanje tog mehanizma. Poznavanje tog zanata nužno je zbog toga što bilo ko ko se u taj zanat ne razume, ostaje kao lak plen manipulantima iznutra, iz tog istog zanata. Ta okolnost da je gospodin Bulatović bio pritvaran za vreme akcije “Sablja” zbog određenih kontakata, povlači za sobom i sumnju na revanšizam”, rekao je Vasić.

Imenovanje Radeta Bulatovića nameće pitanje i da li Demokratska stranka Srbije preuzima i Ministarstvo unutrašnjih poslova i sektore koji rade odvojeno od Ministarstva, poput Bezbednosno informativne agencije. Božo Prelević smatra da se stiče utisak da DSS hoće da preuzme odgovornost za sektor bezbednosti : “Mislim da tu ima aspekata koji govore u prilog da je možda bolje da to ne budu ljudi iz iste stranke, ali, sa druge strane, ima jako mnogo aspekata koji govore da ako nisu iz iste stranke onda imate sukob te dve grupacije i prebacivanje odgovornosti sa jedne na drugu. Prosto je dosadilo slušati gospodina Batića i Mihajlovića kako, u okviru iste vlade, prebacuju odgovornost za nerad jedan drugom”, rekao je Prelević.

S druge strane, Miloš Vasić kaže da se i u ovom slučaju dokazuje fascinacija političara u Srbiji tajnim službama i policijom : “Ne vidim čemu fascinacija tajnim službama nakon Petog oktobra i konačnog preuzimanja vlasti iz januara i februara 2001. godine. Te službe treba da služe onome što su njihovi bazični prioriteti. Međutim, to otimanje za tim ko će kontrolisati kapacitete za prisluškivanje, ko će kome prikazivati video-snimke čijih poseta kome, ili intimnog života svojih stvarnih ili zamišljenih političkih protivnika (najčešće zamišljenih). To je stvar koju treba iskoreniti”, rekao je Vasić.