Razno
Na današnji dan, 1. jun
Danas je 1. jun – pogledajte najbitnije istorijske događaje koji su se dogodili na današnji dan.
0:00
1.6.2025.
1 h
Petak, 27.02.2004.
12:10
Sve što je bitno
Mnoštvo jako dobrih filmova, inače odlika i nekoliko prethodnih Festova čiji je selektor bio Miroljub Vučković, nesporno je najveća vrlina i ovogodišnjeg beogradskog Međunarodnog filmskog festivala, kojem su u javnosti već upućene inače ozbiljne zamerke. Umetničkog direktora Vučkovića, u razgovoru za "Glas" pitamo čime se najviše ponosi, šta su najveći kvaliteti ovogodišnjeg festivala, koji večeras u Centru "Sava" otvara kanski pobednik, film "Slon" reditelja Gasa van Santa.
- Ako kažem da je program Festa 2004. sveobuhvatan, zvučaće nadmeno, bolji izraz je da on ne zapostavlja ni jedan element bitnog u protekloj filmskoj sezoni. Insistiram na pojedinačnim filmovima, ne na talasu. Fest donosi sve ono što je bitno u smislu filmova poznatih autora, detektovanja novog, talentovanog, privlačnog, intrigrantnog. Pored toga što gledam filmove, slušam mišljenja i savete kolega, u dijalogu sa njima izoštravam pogled na filmove i pojave.
Ne želim i ne mogu da popravljam gotove proizvode. Ne želim da zapostavim činjenicu da komercijalno, sa ili bez navoda, postoji. Komercijalno je element svakog dela, filma. I najsuptilniji pesnici čeznu da ih neko pročita. Zašto reditelji ne bi činili napor da delo bude privlačno za publiku? U tom smislu drago mi je, ponosim se što Fest predstavlja one filmove koje zovu distributerskim, a to su izuzetna dela "Slon", "Dogvil", "Dobro jutro noći". Ne bih rekao da su oni potvrda komercijale.
Predsednik JU FIPRESCI Borislav Anđelić uputio Vam je oštru zamerku da je Fest prepakovana Sinemanija, da ste se odrekli stvaralačkih zamisli... Kako se "branite"?
- Svako ima pravo da gleda iz svog ugla, a ja sam svoje pokazao. Gledaoci prosuđuju, ne "branim" se, na sve to gledam kao na vrstu dijaloga. Bez ulaženja u finese, Fest 2004. prikazuje 24 takozvana distributerska filma, daleko od bilo kakvog treša, a ostatak su oni koji se mogu videti na festivalu, sada i nikad više.
Šta ovogodišnji festival otkriva? Šta donosi novo? Po čemu ćemo ga pamtiti?
- Ove godine "nudim" tri briljantna argentinska filma, tri savremena ruska, tri savremena tajvanska. Otkriće je Vinko Brešan, naravno nisam ga otkrio ja, njegov film "Svjedoci" otvara nešto novo, ne toliko na planu estetike i politike, koliko na planu morala. Taj film je u dijalogu sa Gasom van Santom. Ako je on napravio američki "Rašomon", Vinko Brešan je napravio balkanski "Rašomon". Otkriće je i bosanski autor Srđan Vuletić sa filmom "LJeto u zlatnoj dolini". Napravljen posle rata u BiH, jedini je koji se ne bavi ratnom tematikom, već životom u velikom gradu i njegovim problemima. Zatim, svaki novi film Takešija Kitana je otkriće. Trudim se da zadovoljim znatiželju. Nisam proizvođač tih filmova.
Ipak, sve se svodi na stari koncept "festival festivala" koji je uspostavio još Milutin Čolić.
- Fest to definitivno i jeste i ne želim to da kvarim, da dokazujem da distributeri ne postoje, da je komercijalno zlo.
Razgovaramo posle novinarske projekcije filma "Slon" u ovoj sredini kultnog reditelja Gasa van Santa koji taj status među novinarima, sudeći po "Slonu", nije odbranio?
- "Slon" je za mene više od kanskog pobednika, Zlatna palma je otišla u prave ruke, to je definitivno najbolji film u prošlogodišnjoj produkciji. Izuzetno bitan film, mimo zaklanjanja iza nagrada, može se čitati kao vrsta američkog Rašomona, odraz nemogućnosti suprotstavljanja starenju. Napravljen je u laboratoriji, van velikih američkih kompanija za TV kanal HBO. "Slon" je u dijalogu sa filmom Majkla Mura "Kuglanje za Kolombajn". Dok je Mur išao u reportersko istraživački postupak, Gas van Sant je dočarao daleko tananiji aspekt iste pojave.
Efikasnost
- Fest 2004. donosi manji broj filmova, kompaktniji je, ekonomski efikasniji. Izostala je ranija programska celina "Đavo u telu". Ona je ukinuta u korist nove celine "Istrajavanje", filmova autora koji dugi niz godina istrajavaju u određenom istraživačkom postupku. Tu su filmovi Manuela de Oliveire "Zvučni film", "Cremaster 3" Metjua Barnija, svetski poznatog video umetnika, "Zbogom, zmajevo gnezdo" Caji Ming-lijanga, "Povratak bludnog sina - poniženi" Žan-Mari Štrauba i Danijele Ije...
Da li će se skinuti
- Deset dana posle Berlinskog festivala, dovodimo Berlinskog pobednika, film "Glavom kroz zid". Dolaze i reditelj i glavna glumica. Zameraju mi zašto ovaj film ne otvara festival, kažem kako, program sam napravio u decembru. Pošto je glavna glumica bivša porno-zvezda, očekujem da će me pitati zašto se na otvaranju nije skinula. Znači te primedbe da nema atraktivnih gostiju nisu tačne. Da spomenem još samo između ostalih Žaka Duajona i Džafara Panafija, svojevremene venecijanske pobednike.
Prateći programi
Direktan prenos 76. dodele filmskih nagrada "Oskar" biće organizovan u noći između 29. februara i 1. marta u "Art kafeu" beogradskog Centra "Sava", u okviru pratećeg programa 32. Festa. Ove godine prvi put biće organizovani prateći programi festivala, odnosno žurke, koncerti i pozorišne predstave... U Domu omladine, u utorak 2. marta, biće održan koncert grupe "Le cinema", povodom premijere hrvatskog filma "Sretno dijete" Igora Mirkovića, koji se bavi jugoslovenskom rok scenom 70-ih i 80-ih godina.
- Ako kažem da je program Festa 2004. sveobuhvatan, zvučaće nadmeno, bolji izraz je da on ne zapostavlja ni jedan element bitnog u protekloj filmskoj sezoni. Insistiram na pojedinačnim filmovima, ne na talasu. Fest donosi sve ono što je bitno u smislu filmova poznatih autora, detektovanja novog, talentovanog, privlačnog, intrigrantnog. Pored toga što gledam filmove, slušam mišljenja i savete kolega, u dijalogu sa njima izoštravam pogled na filmove i pojave.
Ne želim i ne mogu da popravljam gotove proizvode. Ne želim da zapostavim činjenicu da komercijalno, sa ili bez navoda, postoji. Komercijalno je element svakog dela, filma. I najsuptilniji pesnici čeznu da ih neko pročita. Zašto reditelji ne bi činili napor da delo bude privlačno za publiku? U tom smislu drago mi je, ponosim se što Fest predstavlja one filmove koje zovu distributerskim, a to su izuzetna dela "Slon", "Dogvil", "Dobro jutro noći". Ne bih rekao da su oni potvrda komercijale.
Predsednik JU FIPRESCI Borislav Anđelić uputio Vam je oštru zamerku da je Fest prepakovana Sinemanija, da ste se odrekli stvaralačkih zamisli... Kako se "branite"?
- Svako ima pravo da gleda iz svog ugla, a ja sam svoje pokazao. Gledaoci prosuđuju, ne "branim" se, na sve to gledam kao na vrstu dijaloga. Bez ulaženja u finese, Fest 2004. prikazuje 24 takozvana distributerska filma, daleko od bilo kakvog treša, a ostatak su oni koji se mogu videti na festivalu, sada i nikad više.
Šta ovogodišnji festival otkriva? Šta donosi novo? Po čemu ćemo ga pamtiti?
- Ove godine "nudim" tri briljantna argentinska filma, tri savremena ruska, tri savremena tajvanska. Otkriće je Vinko Brešan, naravno nisam ga otkrio ja, njegov film "Svjedoci" otvara nešto novo, ne toliko na planu estetike i politike, koliko na planu morala. Taj film je u dijalogu sa Gasom van Santom. Ako je on napravio američki "Rašomon", Vinko Brešan je napravio balkanski "Rašomon". Otkriće je i bosanski autor Srđan Vuletić sa filmom "LJeto u zlatnoj dolini". Napravljen posle rata u BiH, jedini je koji se ne bavi ratnom tematikom, već životom u velikom gradu i njegovim problemima. Zatim, svaki novi film Takešija Kitana je otkriće. Trudim se da zadovoljim znatiželju. Nisam proizvođač tih filmova.
Ipak, sve se svodi na stari koncept "festival festivala" koji je uspostavio još Milutin Čolić.
- Fest to definitivno i jeste i ne želim to da kvarim, da dokazujem da distributeri ne postoje, da je komercijalno zlo.
Razgovaramo posle novinarske projekcije filma "Slon" u ovoj sredini kultnog reditelja Gasa van Santa koji taj status među novinarima, sudeći po "Slonu", nije odbranio?
- "Slon" je za mene više od kanskog pobednika, Zlatna palma je otišla u prave ruke, to je definitivno najbolji film u prošlogodišnjoj produkciji. Izuzetno bitan film, mimo zaklanjanja iza nagrada, može se čitati kao vrsta američkog Rašomona, odraz nemogućnosti suprotstavljanja starenju. Napravljen je u laboratoriji, van velikih američkih kompanija za TV kanal HBO. "Slon" je u dijalogu sa filmom Majkla Mura "Kuglanje za Kolombajn". Dok je Mur išao u reportersko istraživački postupak, Gas van Sant je dočarao daleko tananiji aspekt iste pojave.
Efikasnost
- Fest 2004. donosi manji broj filmova, kompaktniji je, ekonomski efikasniji. Izostala je ranija programska celina "Đavo u telu". Ona je ukinuta u korist nove celine "Istrajavanje", filmova autora koji dugi niz godina istrajavaju u određenom istraživačkom postupku. Tu su filmovi Manuela de Oliveire "Zvučni film", "Cremaster 3" Metjua Barnija, svetski poznatog video umetnika, "Zbogom, zmajevo gnezdo" Caji Ming-lijanga, "Povratak bludnog sina - poniženi" Žan-Mari Štrauba i Danijele Ije...
Da li će se skinuti
- Deset dana posle Berlinskog festivala, dovodimo Berlinskog pobednika, film "Glavom kroz zid". Dolaze i reditelj i glavna glumica. Zameraju mi zašto ovaj film ne otvara festival, kažem kako, program sam napravio u decembru. Pošto je glavna glumica bivša porno-zvezda, očekujem da će me pitati zašto se na otvaranju nije skinula. Znači te primedbe da nema atraktivnih gostiju nisu tačne. Da spomenem još samo između ostalih Žaka Duajona i Džafara Panafija, svojevremene venecijanske pobednike.
Prateći programi
Direktan prenos 76. dodele filmskih nagrada "Oskar" biće organizovan u noći između 29. februara i 1. marta u "Art kafeu" beogradskog Centra "Sava", u okviru pratećeg programa 32. Festa. Ove godine prvi put biće organizovani prateći programi festivala, odnosno žurke, koncerti i pozorišne predstave... U Domu omladine, u utorak 2. marta, biće održan koncert grupe "Le cinema", povodom premijere hrvatskog filma "Sretno dijete" Igora Mirkovića, koji se bavi jugoslovenskom rok scenom 70-ih i 80-ih godina.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare