Razno
Na današnji dan, 1. jun
Danas je 1. jun – pogledajte najbitnije istorijske događaje koji su se dogodili na današnji dan.
0:00
1.6.2025.
1 h
Nedelja, 22.02.2004.
11:44
Umetnost na ivici žileta
“Lajbah”, istaknuti predstavnik države Nove slovenačke umetnosti (Neue Slowenische Kunst), nakon sedam godina (prošli put im je trebalo godinu više) ponovo će po(d)setiti Beograd, našu zemlju, svoju staru “saputnicu”. Utisci su još jednom sumirani, plaštovi se vijore pod vetrom novih fašizama i staljinizama, optužbe za veze sa starima nisu više relevantne.
Akumulirana energija za projekciju ovaj put je tematski možda i najuniverzalnija od svih dosadašnjih hodočašća, jer će tokom 26. i 27. februara u beogradskom Studentskom kulturnom centru, na turneji započetoj prošlogodišnjim izdavanjem albuma “WAT”, mitska sublimacija zvana Lajbah sa svim svojim pričinama predstaviti “novu vremensku jedinicu”, spektakl koji je do sada imalo prilike da vidi pola zapadne Evrope.
Matriks pre „Matriksa”
Kao uvek do sad, posla će biti za sva čula, jer Lajbah oduvek glumi veoma uspešno kombinujući najrazličitije izraze. Kao najpotpuniji teatar na svetu Lajbah podražava i razdražuje. Traži odgovore, ali ih ne daje. Preuzima istoriju, ali ne stoji iza nje. Stoji nasuprot njoj, iza istine. Poput virusa Lajbah koristi sistem, on se snalazi (de)mistifikujući nacionalno-politička pitanja države, performansa, muzike i umetnosti uopšte. Lajbah je teorija matriksa pre “Matriksa”. Preuzimajući ikonografiju i manire “neprijatelja”, fokusirajući analogije između zapadne demokratije i totalitarizma Lajbah sve dovodi na ivicu parodije, a sebe na ivicu žileta.
Šta se, u stvari, krije iza naziva “WAT”, koji u stopu prati prvi singl “Tanz mit Laibach” (Zapleši sa Lajbahom)? Da se na to pitanje može lako odgovoriti Lajbah ne bi bio Lajbah, a svet kakvim ga poznajemo ne bi bio taj isti svet. Ako je nužno, za sad su dva izbora aktuelna. Ili su “WAT” početna slova stiha “We are Time” (Mi smo vreme) iz refrena naslovne numere, ili su to, kako je neko domišljato primetio, “inicijali” rata protiv terorizma (War against terrorism). Misteriozna naznaka članova grupe da se radi o novoj vremenskoj jedinici navodi da stara, jednolična i krvoločna “sekunda-sat-dan”, ne može dovesti do uništenja istorijske repetitivnosti i ljudske grešnosti, što bi, opet, kao “cilj” odgovaralo svim civilizacijskim ratovima. Bilo kako bilo, nakon “kapitala”, “Evrope”, “NATO”, “đavola” “Isusa”, i “vreme” će sigurno poslužiti magovima iz Trbovlja da ukažu na još jedan vid pošasti čovečanstva, na još jedan segment realnosti koja postaje sve neuhvatljivija, pseudorealnosti koja samo isprovocirana pokazuje svoje pravo lice. A kome bi to za rukom polazilo bolje od umetnički slobodnog – filozofski orijentisanog, bezličnog “kolektiva” kakav je Lajbah. Majstori ceremonije još jednom prozivaju, samo treba posmatrati ko ili šta će se odazvati.
Revolucija još traje
Što se tiče interne istorije Lajbaha, ona je već potpuno isprojektovana celina koja samo dokazuje spremnost i organizovanost koncepta Nove slovenačke umetnosti. Osnovani 1980. godine, za ime preuzimaju stari nemačko-nacistički naziv za LJubljanu, a početke delovanja zasnivaju na tesnoj saradnji sa slikarskom grupom Irvin i teatrom Crveni pilot. Već prva akcija, “Crveni okrug”, imala je za cilj provokaciju, a na meti su bile tadašnje političke strukture u njihovom rodnom Trbovlju. Nastup je zbog “nepravilno i neodgovorno” upotrebljenih crnih krstova zabranjen pre praizvedbe. Događaj izaziva niz polemika i otvorenih napada, ali Lajbah ne odustaje i vešto manipulišući sa svesnim i podsvesnim potencijalne publike, među redovne simbole uzimaju Triglav, jelenske rogove i Maljevičev krst uokviren zupčanikom.
Prvi koncert sledi u LJubljani 1982. godine, a muzika je okarakterisana kao industrijski rok. Veliki medijski spektakl priredili su na Zagrebačkom bijenalu kada su tokom nastupa nazvanog “Mi kujemo budućnost” emitovali pornić i film “Revolucija još traje”, u kojem su se u jednom momentu na platnu pojavili J. B. Tito i muški polni organ što je bilo više nego dovoljno da policija prekine nastup. Za to vreme bezobrazna upotreba simbola Trećeg rajha nastavlja da remeti utopiju “bratstva i jedinstva”, a iako se u Jugoslaviji sučeljavaju sa skoro potpunom cenzurom, Lajbah uspeva da izazove pažnju istočnih i zapadnih evropskih zemalja. Godine 1984. se sele u London, a iste godine sa grupom Irvin i pozorištem Sestre scipion Našice i “formalno” osnivaju neformalnu umetničku organizaciju Neue Slonjenische Kunst, koja slaveći desetogodišnjicu postojanja Lajbaha na nastupu u termoelektrani u Trbovlju decembra 1990. proglašava osnivanje NSK države. Kao što je Platon imao svoju idealnu državu, tako je stvaraju i “Kunstovci”, samo što njihovoj kreaturi ne trebaju ideali, ona je apsolutna, a samim tim i nespojiva sa stvarnosno primenjivim metodama ove istorije.
Tokom karijere grupa je nastupala u reprezentativnim koncertnim prostorima širom sveta. Učestvuju na festivalima u Londonu, Kaliforniji, NJujorku, Beču, Beogradu... Objavili su šesnaest albuma od kojih su tri “dupla”, a komponovali su muziku za petnaest pozorišnih predstava.
Akumulirana energija za projekciju ovaj put je tematski možda i najuniverzalnija od svih dosadašnjih hodočašća, jer će tokom 26. i 27. februara u beogradskom Studentskom kulturnom centru, na turneji započetoj prošlogodišnjim izdavanjem albuma “WAT”, mitska sublimacija zvana Lajbah sa svim svojim pričinama predstaviti “novu vremensku jedinicu”, spektakl koji je do sada imalo prilike da vidi pola zapadne Evrope.
Matriks pre „Matriksa”
Kao uvek do sad, posla će biti za sva čula, jer Lajbah oduvek glumi veoma uspešno kombinujući najrazličitije izraze. Kao najpotpuniji teatar na svetu Lajbah podražava i razdražuje. Traži odgovore, ali ih ne daje. Preuzima istoriju, ali ne stoji iza nje. Stoji nasuprot njoj, iza istine. Poput virusa Lajbah koristi sistem, on se snalazi (de)mistifikujući nacionalno-politička pitanja države, performansa, muzike i umetnosti uopšte. Lajbah je teorija matriksa pre “Matriksa”. Preuzimajući ikonografiju i manire “neprijatelja”, fokusirajući analogije između zapadne demokratije i totalitarizma Lajbah sve dovodi na ivicu parodije, a sebe na ivicu žileta.
Šta se, u stvari, krije iza naziva “WAT”, koji u stopu prati prvi singl “Tanz mit Laibach” (Zapleši sa Lajbahom)? Da se na to pitanje može lako odgovoriti Lajbah ne bi bio Lajbah, a svet kakvim ga poznajemo ne bi bio taj isti svet. Ako je nužno, za sad su dva izbora aktuelna. Ili su “WAT” početna slova stiha “We are Time” (Mi smo vreme) iz refrena naslovne numere, ili su to, kako je neko domišljato primetio, “inicijali” rata protiv terorizma (War against terrorism). Misteriozna naznaka članova grupe da se radi o novoj vremenskoj jedinici navodi da stara, jednolična i krvoločna “sekunda-sat-dan”, ne može dovesti do uništenja istorijske repetitivnosti i ljudske grešnosti, što bi, opet, kao “cilj” odgovaralo svim civilizacijskim ratovima. Bilo kako bilo, nakon “kapitala”, “Evrope”, “NATO”, “đavola” “Isusa”, i “vreme” će sigurno poslužiti magovima iz Trbovlja da ukažu na još jedan vid pošasti čovečanstva, na još jedan segment realnosti koja postaje sve neuhvatljivija, pseudorealnosti koja samo isprovocirana pokazuje svoje pravo lice. A kome bi to za rukom polazilo bolje od umetnički slobodnog – filozofski orijentisanog, bezličnog “kolektiva” kakav je Lajbah. Majstori ceremonije još jednom prozivaju, samo treba posmatrati ko ili šta će se odazvati.
Revolucija još traje
Što se tiče interne istorije Lajbaha, ona je već potpuno isprojektovana celina koja samo dokazuje spremnost i organizovanost koncepta Nove slovenačke umetnosti. Osnovani 1980. godine, za ime preuzimaju stari nemačko-nacistički naziv za LJubljanu, a početke delovanja zasnivaju na tesnoj saradnji sa slikarskom grupom Irvin i teatrom Crveni pilot. Već prva akcija, “Crveni okrug”, imala je za cilj provokaciju, a na meti su bile tadašnje političke strukture u njihovom rodnom Trbovlju. Nastup je zbog “nepravilno i neodgovorno” upotrebljenih crnih krstova zabranjen pre praizvedbe. Događaj izaziva niz polemika i otvorenih napada, ali Lajbah ne odustaje i vešto manipulišući sa svesnim i podsvesnim potencijalne publike, među redovne simbole uzimaju Triglav, jelenske rogove i Maljevičev krst uokviren zupčanikom.
Prvi koncert sledi u LJubljani 1982. godine, a muzika je okarakterisana kao industrijski rok. Veliki medijski spektakl priredili su na Zagrebačkom bijenalu kada su tokom nastupa nazvanog “Mi kujemo budućnost” emitovali pornić i film “Revolucija još traje”, u kojem su se u jednom momentu na platnu pojavili J. B. Tito i muški polni organ što je bilo više nego dovoljno da policija prekine nastup. Za to vreme bezobrazna upotreba simbola Trećeg rajha nastavlja da remeti utopiju “bratstva i jedinstva”, a iako se u Jugoslaviji sučeljavaju sa skoro potpunom cenzurom, Lajbah uspeva da izazove pažnju istočnih i zapadnih evropskih zemalja. Godine 1984. se sele u London, a iste godine sa grupom Irvin i pozorištem Sestre scipion Našice i “formalno” osnivaju neformalnu umetničku organizaciju Neue Slonjenische Kunst, koja slaveći desetogodišnjicu postojanja Lajbaha na nastupu u termoelektrani u Trbovlju decembra 1990. proglašava osnivanje NSK države. Kao što je Platon imao svoju idealnu državu, tako je stvaraju i “Kunstovci”, samo što njihovoj kreaturi ne trebaju ideali, ona je apsolutna, a samim tim i nespojiva sa stvarnosno primenjivim metodama ove istorije.
Tokom karijere grupa je nastupala u reprezentativnim koncertnim prostorima širom sveta. Učestvuju na festivalima u Londonu, Kaliforniji, NJujorku, Beču, Beogradu... Objavili su šesnaest albuma od kojih su tri “dupla”, a komponovali su muziku za petnaest pozorišnih predstava.
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 0
Pogledaj komentare