U Srbiji bujaju bes i pritajeni nacionalizam

Aleksandar Eror, slatkorečivi, 27-godišnji učitelj u osnovnoj školi, ne voli da o sebi misli kao o nacionalisti.

Jer, objašnjava on, kada je u decembru glasao za ekstremnu nacionalističku grupaciju u parlamentu, Srpsku radikalnu stranku, to nije učinio zato što ona podržava ideju Velike Srbije i svog lidera Vojislava Šešelja kojem se trenutno sudi za ratne zločine u Hagu.

On je to odluku doneo, kako kaže, jer svaki dan kroz prozor gleda skupi sportski auto svog komšije.

Njegov sused, ubeđen je Eror, pripada kriminalnoj eliti koja je nastala tokom 1990ih kada je bivši predsednik Slobodan Milošević bio na vlasti, i koja je nastavila da se razvija čak i pod vladom kojom su dominirali reformatori.

"Očekivao sam da kriminal bude iskorenjen," rekao je. "Ništa se nije promenilo."

Bez i razočaranje među Srbima kao što je Eror na neki način objašnjavaju kako je Srpska radikalna stranka postala veliki pobednik na izborima. Ona je osvojila 28 odsto glasova i postala najveća stranka u parlamentu koji ima 250 mesta.

Ta pobeda je unela haos među proreformske partije i naježila zapadne analitičare koji strahuju da nacionalizam možda ponovo raste u Srbiji.

Ovdašnji politički analitičari priznaju da nacionalizam ostaje moćna prikrivena tendencija u srpskoj politici. Svakako, Eror je glasao za nacionaliste delom i zahvaljujući činjenici da Srbi tek treba da se suoče sa svojom ulogom u ratovima 1990ih nakon kojih je njihova zemlja ostala izolovana i ekonomski upropašćena.

Istovremeno, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Erorove strahove – nezaposlenost, niski standard života, privredni pad, korupcija i kriminal – deli većina glasača.

U najvećoj meri, smatraju ovdašnji analitičari, izborni rezultat odražava razočaranje izabranom vladom koja nije održala obećanje da će doneti ekonomske i političke promene, i obračunati se sa sveprisutnim nepotizmom i reketiranjem.

Svakog jutra, kaže Eror, on napušta stan svojih roditelja u Beogradu s osećanjem besa. Posmatra kako njegov komšija, takođe dvadesetak godina star, postaje sve bogatiji, dok njegova plata stagnira na 200 eura mesečno. A i u školi, kaže on, pojavljuje se mala grupa bogate dece, dok je većina ostala siromašna.

Kao više od polovine srpskog biračkog tela, Eror je glasao za uklanjanje Miloševića s vlasti. Nakon njegovog svrgavanja s mesta predsednika Jugoslavije, usledili su izbori za srpski parlament na kojima je pobedila koalicija jedva okupljenih 18 partija. Tri godine kasnije, kaže Eror, automobil njegovog suseda podseća ga koliko je malo vlada postigla.

Vojislav Koštunica, bivši predsednik koji je porazio Miloševića na izborima pre tri godine, u nedavnom intervjuu je rekao da je ta nova vlada bila pod velikim pritiskom.

Posle 10 godina ratova i međunarodnih sankcija, kaže, Srbi su "očekivali i nadali se brzim promenama i poboljšanju života."

Očekivanja od vlade bila su, kaže on, "čak i veća nego u drugim postkomunističkim zemljama," gde su se ljudi takođe vraćali Komunističkim partijama nakon prve runde razočaranja u izabrane reformatore.

Ali on smatra da se Srbija kreće dobrim tokom. Prema procenama Svetske banke rast u 2003 iznosio je 4 odsto. Hiperinflacija iz 1990ih se neće ponoviti. Dinar je stabilan. Mnogi pokazatelji govore da se životni standard u protekle tri godine popravio.

Ali te prednosti su u senci, smatraju politički analitičari, dubokih podela u koalicionoj vladi, političkom paralizom i optužbama za korupciju.

"Ti ljudi su diskreditovali demokratiju, razvukli je po blatu," kaže Ljiljana Smajlović, novinar i politički komentator u nedeljniku Nin.

U 2002. dve velike grupacije unutar ove koalicije su se odvojile. Koštunica je povukao svoju Demokratsku stranku Srbije iz koalicije, optuživši premijera Zorana Đinđića da zloupotrebljava zakon u cilju sprovođenja reformi i neuspeha da se obračuna s kriminalcima, od kojih su neki bili blisko vezani za Đinđića.

Dva bliska saradnika premijera Đinđića, koji je prošlog marta ubijen od strane člana elitne policijske jedinice za koju tužioci tvrde da je povezana s organizovanim kriminalom, bili su primorani da podnesu ostavke prošlog leta nakon što je otkriveno da su imali nekoliko dilova sa offshore kompanijama.

A nedavno je Evropska komisija otkrila da je Miodrag Kostić, donator Đinđićeve Demokratske stranke i bliski prijatelj bivšeg premijera, umešan u skandal u vezi sa trgovinom šećerom.

On je optužen da je uvozio šećer iz zemalja izvan Evrope i zatim ga prepakivao i prodavao Evropskoj uniji.

A u gradovima kao što je Kraljevo u centralnoj Srbiji, tri najveća konglomerata u regionu su otpustila stotine radnika.

Nedavno je Frabrika vagona otpustila 800 zaposlenih. Zvanična stopa nezaposlenosti, kao i u ostatku Srbije, približava se 30 odsto.

Gradonačelnik Kraljeva, Radoslav Jović, rekao je u jednom intervjuu da su ljudi verovali da će poboljšana saradnja Srbije sa spoljnim svetom nakon pada Miloševića doneti bolji život.

On kaže da su neraščišćene stvari iz ratova koji su pocepali Jugoslaviju stvorili sveprisutni osećaj nesigurnosti u vezi sa budućnošću Srbije, što je stimulisalo nacionalističke tendencije.

Jović tvrdi da su ljudi frustrirani što u okolini živi najmanje 17,000 izbeglica, deo od više od 200,000 Srba, Cigana i Muslimana koji govore srpski koji su pobegli s Kosova kada su trupe Nato preuzele kontrolu nad pokrajinom u leto 1999. Skoro pet godina kasnije oni nisu mnogo bliži svojim kućama.

Finalni status Kosova tek treba da se reši. Njime sada upravljaju Ujedinjene nacije, ali zakonski ono je i dalje deo Srbije i Crne Gore, federacije koja je zamenila Jugoslaviju.

Sama Crna Gora, koja je tokom 1990ih pokazivala tendenciju odvajanja, najverovatnije će sledeće godine sprovesti referendum o nezavisnosti.

Ali pre svega srpski odnosi sa međunarodnim krivičnim tribunalom u Hagu zaslužni su za povećanu popularnost nacionalista, tvrde političari. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da tribunal nije bila najbitnija stvar za glasače na prošlim izborima, ali to je i dalje konstantni izvor trzavica između Srbije i Zapada.

Sud je podigao najveći broj optužnica protiv Srba, što pridodaje utisku da je taj sud pristrasno protiv njih, tvrde Srbi. Zapadni zvaničnici kažu da Srbi nisu izručili dva ključna osumnjičenika – nekadašnjeg lidera Bosanskih Srba, radovana Karadžića, i bivšeg generala Bosanskih Srba Ratka Mladića.

Srpski političari tvrde da oni nisu u zemlji. Američka pomoć od 100 miliona dolara stići će ukoliko Srbi u potpunosti budu sarađivali.

"Optužbe koje podigao Haški tribunal predstavljaju neku vrstu nacionalnog poniženja," kaže Koštunica, bivši predsednik.

 On je pozvao zapadne vlade da smanje pritisak na Srbiju zbog tribunala ako žele da osiguraju da se sprovede reformski proces koji je trenutno, slažu se analitičari, u opasnosti.