Živi nasleđe Pima Fortuyna

Holandski plan da prisilno istera desetine hiljada osoba koje traže azil moglo bi pokvariti davno stečenu reputaciju Holandije kao bastiona liberalizma i laissez-faire pristupa.

Međutim, izraz "Normen en waarden" – norme i vrednosti – postaje slogan ove zemlje čiji stanovnici poslednjih godina pokazuju sve veću nespremnost da svoju domovinu dele sa strancima koji se po njima ne povinuju holandskim vrednostima.

Meteorski uspon populističkog Pima Fortuyna – koji je pred atentat 2002. igrao na kartu anti-imigracije i anti-Islama – mnogi su tumačili kao alarm za holandske političare koji su tvrdoglavo izbegavali pitanja imigracije i integracije.

Holandija je krcata, i oni koji nemaju dozvolu boravka treba da idu napolje, govorio je Fortuyn.

Njegova partija je postigla neverovatan izborni uspeh nakon atentata na njega, i mada su unutrašnji sukobi od tada uzeli danak, njegova politika – kao što je jasno pokazalo glasanje u utorak – živi i dalje.

"Sasvim je prihvatljivo reći da Holandija postaje manje liberalna," kaže Hans Wansing, politički komentator u holandskom dnevniku De Volskkrant.

"Mnogi stiču utisak da smo vremenom postali previše tolerantni, što je dovelo do podrške Pimu Fortuynu kada je počeo da ruši tabue. Ono čemu smo sada svedoci je odista njegovo nasleđe."

  U pozadini plana

Striktna primena zakona na osobe koje traže azil neodvojivo je povezana sa širom debatom o multikulturalizmu u Holandiji – politici koja se u poslednje vreme dovodi u pitanje.

U nedavno objavljenom parlamentarnom izveštaju zaključeno je da su napori da se stvori integrisano multietničko društvo propali, ostavivši prvu i drugu generaciju imigranata otuđenu od mainstream života u Holandiji.

Za one koji se protive planu da se protera 26,000 osoba koje nisu dobile azil – od kojih mnogi godinama žive u ovoj zemlji i koji se trude da se integrišu – deportacija će samo pogoršati problem.

Savet crkava, na primer, upozorava na "velike tenzije u lokalnim zajednicama koje su prihvatile imigrante, u kojima njihova deca idu u školu i gde su mnogobrojni volonteri angažovani na njihovoj adaptaciji." Druge grupe za pritisak primećuju da će doći do cepanja porodica, i da će mladi ljudi bit poslati u zemlje koje jedva poznaju.

Ali dok istraživanja javnog mnjenja zaista govore da jedan broj Holanđana smatra ovaj plan drakonskim, većina ga podržava.

"To jedini način da se spreči da stvari izmaknu kontroli. Podržavam vladine planove," kaže Roy, konsultant u softverskoj firmi u gradu Zwolle na severoistoku zemlje.

"Holandija treba uvek da bude zemlja u koju će moći da pobegnu oni koji odista beže od progona, ali ne i mesto za ljude koji žele da zloupotrebe sistem i koji ne nameravaju da prihvate odgovornost, nauče jezik i pokušaju da se uklope."

  Evropski trend

Dok se Holandija sprema za jednu od najvećih deportacija u savremenoj evropskoj istoriji, ona nije sama u preispitivanju prednosti mulitkulturalizma i kontinuirane imigracije.

U Britaniji i Nemačkoj usvojene su nove mere za repatrijaciju onih kojima je odbijen azil na osnovu progona. Italija i Francuska kažu da neće ponavljati periodične amnestije imigranata, što je do sada bio slučaj.

Mainstream partije u čitavoj Evropi kreću u akciju kao odgovor na uspehe anti-imigrantskih, populističkih partija na mnogim izborima.

Dok te partije – kao što je pokazao pokret Pima Fortuyna – retko uspevaju da opstanu duže vreme u vladi, ako uopšte uđu u kabinet – njihovu politiku često prihvataju vladajuće partije.

Mnogi borci za ljudska prava smatraju da političari ne bi trebalo da se povinuju zahtevima za obračun sa imigrantima, ali političari odgovaraju da, u demokratiji, odluku donose glasači.