Radikalski rafali

Predsednik Okružnog odbora SRS za južnu Bačku, bivši poslanik u Skupštini Srbije i nekadašnji novosadski gradonačelnik Milorad Mirčić ispalio je u ponedeljak neverovatan rafal uvreda i pogrda na račun novosadskog Građanskog lista nazvavši ga ustaškim i prohrvatskim listom koji direktno finansira Stipe Mesić, a kontrolišu autonomaši Nenad Čanak i Živan Berisavljević. Urednike i novinare počastio je epitetima smradovi, izdajnici i špijuni, dok je glavnom i odgovornom uredniku Miodragu Nikiću poručio da više ne može da radi i deluje u Vojvodini.

Taman kad su mnogi posle decembarskih izbora pomislili da su radikali donekle promenili ćud, a ne samo dlaku, pa se, navodno, i "evropeizirali", te da možda ne bi bilo sasvim loše i da uđu u republičku vladu, šešeljevci su osokoljeni milionskom podrškom birača počeli sve otvorenije da pokazuju svoje pravo, staro lice. Mirčić nije prvi progovorio poznatim rečnikom i porukama koji su devedesetih godina mnogima ledili krv u žilama ili ih prisilili da zauvek napuste svoje domove bez sendviča koje im je velikodušno nudio Šešelj preteći zarđalim kašikama. Tomislav Nikolić je još u predizbornoj kampanji potvrdio da SRS nije odustala od linije Karlobag-Karlovac-Virovitica iako je crtač mape u Hagu.

Ovde nije važno da li je Građanski sasvim precizno u naslov izvukao ono što je Nikolić rekao u intervjuu povodom pitanja o ukidanju autonomije Vojvodine i moguće saradnje sa DSS na tom planu. Radikalski funkcioner je to samo iskoristio kao povod da prisvoji pravo da preti, sudi i presuđuje po kratkom postupku najavljujući obračun sa novinarima u Vojvodini posle osvajanja vlasti u pokrajini. Potvrdilo se da radikali nisu samo zbog ratnog stanja doneli zloglasni Zakon o informisanju po kojem su mnogi mediji po kratkom postupku finansijski streljani, a neki i bukvalno ubijeni. Mirčićev govor mržnje liči na potezanje starih i dopisivanje spiskova za odstrel i progon nepodobnih, nepatriotskih i novinara nesrpske nacionalnosti.

Osokoljeni trećinom glasova birača u Vojvodini i dubokim podelama u "demokratskom bloku" i među vojvođanskim strankama koje im idu naruku, radikali, možda vrlo realno, najavljuju osvajanje vlasti u pokrajinskoj Skupštini, ali i sve otvorenije iskazuju nervozu zbog toga što masovnu podršku birača ne mogu još uvek da materijalizuju. Slogan SRS "radikalno bolje" sve će se više čitati kao već viđeno radikalno gore, pogotovo u još uvek nacionalno mešovitoj Vojvodini, čiji su žitelji bili zamorčići u radikalskom eksperimentu pročišćavanja teritorije i stanovništva. Nema Šešelja, ali ima mnogo njegovih klonova. Ako on nije odgovarao pred domaćim sudovima zbog mnoštva prostakluka, pretnji, uvreda i radnji izvan zakona, možda će Mirčić koga više ne štiti poslanički imunitet. U suprotnom, retorički rafali radikala mogli bi postati mnogo ubojitiji.