Ugovori, blanko-ostavke i zakletve kao zaštita mandata

Političke stranke na različite načine pokušavaju da se zaštite od prelaska poslanika u druge partije. Ustavni sud Srbije je 27. maja prošle godine odlučio da su poslanici, a ne stranke, vlasnici poslaničkih mandata. Posle toga, u Skupštini Srbije je više poslanika prešlo u druge poslaničke klubove ili vanparlamentarne stranke. Blanko-ostavke koje može da aktivira stranka sa svojim poslanicima će potpisati G17 plus, Socijalistička partija Srbije i Nova Srbija. Srpska radikalna stranka tražiće od poslanika da se u crkvi zakunu na vernost stranci, dok u Demokratskoj stranci Srbije i Srpskom pokretu obnove navode da veruju poslanicima i da neće s njima potpisivati bilo kakva dokumenta. Demokratska stranka još nije odlučila da li će potpisivati ugovore s poslanicima.

Sudija Ustavnog suda Srbije Svetozar Čiplić smatra da ne postoji pravni lek koji bi sprečio aktiviranje ostavke koju poslanik potpiše sa svojom strankom. On ipak dodaje da bi poslanik u sudskom postupku mogao da tvrdi da u trenutku aktiviranja ostavke nije postojala njegova slobodna volja u tom činu, pa bi mogao da traži povratak statusa ili nadoknadu štete.

Sudija Vrhovnog suda Srbije u penziji Zoran Ivošević ocenio je, međutim, da stranke uzalud potpisuju ugovore s poslanicima i traže njihove blanko-ostavke. "Posle odluke USS je jasno da je po Ustavu nosilac mandata poslanik. Moram da priznam da naš Zakon o izboru poslanika nije baš u najboljem saglasju sa Ustavom, ali Ustav je jači od zakona i ne verujem u validnost svih tih metoda", rekao je Ivošević. "Blanko-ostavka je već sumnjiv posao, jer je u tom slučaju reč o iznuđenoj volji, a ne pravoj volji poslanika, pa ona ne može da proizvodi pravna dejstva", kaže on.