Oronula država

Znamo kako nam je. Ali, da su naše trenutne prilike, iznenađujuće, dobro poznate i drugima, svedoči nedavno objavljeni dokument Ujedinjenih nacija pod nazivom "Zajednička procena za Srbiju i Crnu Goru", u kojoj se ocenjuje da je u Srbiji i Crnoj Gori državno telo oronulo, i to na raznim nivoima, tokom decenije sukoba i loše vladavine, i da se sada ponovo uspostavlja kroz ustavnu i administrativnu reformu, pa je "potrebno rešiti pitanje uloge države kao takve". Uz podsećanje da su republike angažovane na reviziji ustava i prilagođavanju sa Poveljom zajednice, u drugom poglavlju u kojem se govori o upravljanju i vladavini prava u SCG, navedeno je da je formalno izvršena podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, ali da ta podela ne funkcioniše u potpunosti.

Parlament još ne poseduje nivo izgrađenosti koji zahteva moderna evropska država i potrebno je izgraditi poverenje građana, transparentnost i snažan demokratski nadzor nad vladom, njenim finansijama i uslugama – kaže se u ovom tekstu, iza kojeg stoji Kancelarija stalnog koordinatora UN u Srbiji i Crnoj Gori, a koji treba da posluži za planiranje budućih aktivnosti svetske organizacije u našoj zemlji, odnosno za konkretnu podršku.

Strategija za reformu

Kad je reč o izvršnoj vlasti, ona je – prema autorima publikacije sročene na više od stotinu stranica – deprofesionalizovana i opustošena. Ali, programi izgradnje kapaciteta su u toku. Crna Gora ima strategiju za reformu državne uprave, a Srbija tek treba da je usvoji.

S druge strane, sudstvo se, kažu, i dalje bori sa internom korupcijom, nesposobnošću, uticajem politike i kriminala, diskriminacijom, sa ogromnim teretom nerešenih slučajeva.

Posle okončanih izbora u Srbiji, u ovom dokumentu pronašli smo i jedno vredno upozorenje:

Analizirajući demokratsku odgovornost i prava građana, autori ovog projekta istakli su da su političke podele i debate normalna pojava u demokratskim društvima, ali da dugotrajna nesaglasnost (koja je, nadamo se, sada iza nas) koči parlamentarne procese i sprečava sprovođenje neophodnih reformi, tako da može da postane glavni činilac efikasnog osporavanja punog uvažavanja prava građana.

Osnovni uzrok neefikasnosti javnih institucija nalazi se, kako je ocenjeno, u činjenici da zemlja izlazi iz jednog perioda u kojem je autoritarni režim oblikovao institucije, kapacitete, praksu i kulturu upravljanja, a sledeći uzrok jeste u tome što su procesi tranzicije složeni i zahtevaju ogromne kapacitete za sprovođenje dogovorene politike.

Iako je u protekle tri godine postignut značajan napredak u zakonodavnoj reformi, ipak ostaju veliki izazovi. Neka ispitivanja javnog mnjenja o odgovornosti javnih institucija sugerišu da u Srbiji "država ima vrlo malo poverenja u narod, a narod nema mnogo poverenja u državu i njene institucije".

Dijalog s građanima

Otud zaključak da se javne institucije generalno doživljavaju kao nesposobne da se efikasno bave državnim poslovima i problemima građana.

Uz opasku da je iz prošlosti nasleđena premisa da je dužnost građanina da služi interesima države, a ne obrnuto, autori projekta, po ko zna koji put pokazuju dobro poznavanje ovdašnje situacije i tvrde da javna administracija nije u stanju da se preko noći prilagodi tom zahtevu.

Iako društveno-ekonomska tranzicija u Srbiji i Crnoj Gori neizbežno uključuje i socijalne tenzije, one, po njihovom mišljenju, mogu da se ublaže stvaranjem boljeg dijaloga s građanima i većim učešćem javnosti.

Ali, visoki funkcioneri i političari nedovoljno shvataju korišćenje mehanizama, procesa i institucija za konsultacije i dijalog, a ne postoji ni snažan pritisak civilnog društva za sprovođenje mehanizama učešća u odlučivanju. Iako u SCG postoji više od 20.000 nevladinih organizacija, uz 19.000 onih "starog stila", "samo jedan odsto srpskog stanovništva aktivan je u organizacijama civilnog društva".

Nakon svega, predloženo nam je da se usredsredimo na izgradnju temelja koji obuhvataju izmenu ustava, izmene zakonodavstva, reorganizovanje i izgradnju kapaciteta u institucijama državne uprave i definisanje političkih opredeljenja koja će na adekvatan način reagovati na tranziciju ka tržišnoj privredi i, istovremeno, uzeti u obzir potrebe siromašnih i isključenih članova društva.

– Stoga, postoji potreba da se obema vladama pruži pomoć da izrade viziju reformi državne uprave, da promovišu profesionalne javne službenike i razviju strategiju reformi javne uprave. Izgradnja institucionalnih kapaciteta prema evropskim standardima od bitnog je značaja za proces adekvatnih priprema za članstvo SCG u EU – ocenili su potpisnici studije UN.

Rasprostranjena korupcija

Korupcija je, ocenjuju autori "Zajedničke procene..", široko rasprostranjena pojava u zemlji. Ne samo da utiče na funkcionisanje tržišnog sistema i ima za posledicu odbijanje institucija, već remeti i funkcionisanje političkog i sudskog sistema.

Ovakvu tvrdnju ilustruju istraživanjem javnog mnjenja iz leta 2002. godine, kada je zaključeno da su stvarni problemi Srbije nizak životni standard, borba protiv korupcije i kriminala.

U Crnoj Gori siromaštvo je, prema mišljenju građana, najveći problem, zatim, korupcija, posle čega sledi kriminal.