Ne prihvatam uslovljavanja

Parlamentarni izbori u Srbiji potvrdili su da većina građana Srbije veruje u budućnost Srbije, veruje u demokratiju Srbije, veruje u evropski put Srbije - ocenio je u intervjuu za „Blic“ predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović.

- Takav izbor Srbije zahteva unutrašnji politički sporazum, vodećih političkih snaga. Sporazum koji će voditi Srbiju napred. Očekujem da će se tim interesima građana Srbije rukovoditi svi učesnici međustranačkih razgovora u procesu konstituisanja novog parlamenta i Vlade Srbije.

Kako će se rezultat izbora odraziti na državnu zajednicu?

- Mislim da je realno očekivati da bi završeni izbori u Srbiji trebalo da pomognu ostvarivanju višeg nivoa efikasnosti u konstitiuisanju i funkcionisanju pojedinih institucija državne zajednice. Kada ovo govorim mislim da sada, nakon ovih izbora, ne bi trebalo da bude nikakve prepreke da i većina iz Srbije podrži konstituisanje Suda zajednice na šta se u parlamentu čeka već više od nekoliko meseci zbog nepostojanja dogovora unutar većine iz Srbije. Istovremeno, mislim da će i funkcionisanje parlamenta državne zajednice manje zavisiti od jednog ili dvojice odsutnih poslanika što je u prethodnom periodu u određenoj meri usporavalo zakonodavnu nadležnost parlamenta. Naravno, konstituisanje parlamenta Srbije i izbor novog predsednika parlamenta Srbije omogućiće nastavak rada Vrhovnog saveta odbrane čija je uloga u reformi vojske od presudnog značaja.

Očekujete li neke izmene u Savetu ministara, i ako ih očekujete, koje bi to izmene bile? Da li bi poslanici iz Crne Gore pristali na njih?

- Državna zajednica funkcioniše na načelima koja afirmišu demokratsku volju građana Srbije i Crne Gore. Zato je svaka većinska volja građana Srbije, kao i građana Crne Gore legitimna i u skladu sa ustavnom poveljom i zakonom obavezujuća. Crna Gora ne može nametati Srbiji rešenja kao što to ne može ni Srbija Crnoj Gori. To je temelj demokratskog sporazuma Srbije i Crne Gore na kojem funkcioniše državna zajednica. Dakle, Srbija kao država članica slobodna je da predlaže i bira svoje predstavnike u institucijama zajednice, kao što Crna Gora ima pravo i slobodu da predlaže i bira svoje predstavnike u institucijama državne zajednice. Naravno, za sve to potrebno je obezbediti većinu poslanika u parlamentu državne zajednice. Zato je osim većine potreban i kontinuirani dijalog, saradnja i sporazumevanje demokratskih predstavnika Srbije i Crne Gore, kako bi se u procesu odlučivanja na nivou državne zajednice isključila svaka mogućnost nametanja ili uslovljavanja rešenja.

Očekujete li izmene u sastavu parlamenta, odnosno onog njegovog dela koji popunjavaju poslanici iz Srbije?

- Te odluke su u rukama izabranih predstavnika Srbije. No, svakako da će nastati promene u sastavu parlamenta. One će biti direktan rezultat volje građana Srbije na završenim izborima. Jedan broj političkih stranaka prisutnih u prethodnom sastavu parlamenta državne zajednice iz Srbije na ovim izborima nije zadovoljio zakonske uslove da bi se njihovi predstavnici našli u parlamentu Srbije, pa onda i u parlamentu državne zajednice. Dakle, kao i u svim demokratskim društvima, sastav parlamenta određuje volja građana. Tako će biti i u ovom slučaju.

Kad je reč o Savetu ministara, iz Crne Gore dolaze tumačenja da bi već nakon godinu dana od formiranja državne zajednice trebalo izvršiti rotaciju u ministarstvima spoljnih poslova i odbrane?

- Nisam siguran da se o rotacijama u Ministarstvu inostranih poslova i Ministarstvu odbrane, predviđenim Ustavnom poveljom, može govoriti u tom kontekstu. Dva su razloga koje ja vidim za to. Prvi je pravni razlog i tiče se isteka mandata koji traje četiri godine. Drugi je politički razlog koji bi u postojećim uslovima, tumačenjem da se rotacije vrše u ovim uslovima nakon jedne godine, mogao dovesti do toga da u Savetu ministara jedna država članica, u ovom slučaju Srbija, ne bude ravnopravno zastupljena s obzirom da bi dosledna primena takvog tumačenja dovela da iz Crne Gore bude četiri, a iz Srbije samo jedan ministar. Naravno, ostavljam mogućnost i za drukčija gledanja. Suština državne zajednice je u punoj ravnopravnosti njenih država članica i to ne treba izgubiti iz vida.

U poslednje vreme ponovo su u Crnoj Gori pokrenute priče o dogovornom razdruživanju Srbije i Crne Gore? Kakav je Vaš stav po tom pitanju?

- Naša obaveza je da radimo na ostvarivanju ciljeva Ustavne povelje. Srbija i Crna Gora se danas nalaze u intenzivnom procesu evropeizacije, što je jedan od prioritetnih ciljeva državne zajednice. Zato mislim da je naša dužnost da ispunjavamo obaveze preuzete Beogradskim sporazumom i da činimo sve ono što na bilo koji način neće ugroziti brzinu našeg pristupanja evropskim integracijama.

Kada očekujte da će Studija o izvodljivosti, čija je izrada u toku, biti završena i da li očekujte da će rezultirati pozitivnom ocenom?

- Mislim da će posao oko studije o izvodljivosti biti završen u prvom delu ove godine i naravno očekujem pozitivnu ocenu. U protivnom, Evropa bi nam na taj način mogla poslati signal da državna zajednica nije najbrži put evropeizacije Srbije i Crne Gore, što je utvrđeno Beogradskim sporazumom i što je potvrdila i Evropska unija svojim potpisom. Istovremeno, to bi moglo biti shvaćeno i kao poruka EU da se na osnovu Beogradskog sporazuma može razgovarati i o pojedinačnom pristupu dve države članice potpisivanju sporazuma o stabilnosti i pridruživanju EU.

Kada će biti usklađene carine za 56 poljoprivrednih proizvoda i zbog čega to do sada nije učinjeno?

- Očekujem da taj posao bude završen u interesu Srbije i Crne Gore, kao i uz spremnost EU za uvažavanje specifičnosti državne zajednice. Zato je veoma važno što pre nastaviti aktivnosti dve države članice na ovom poslu, kako bi se vreme posvećeno izborima u Srbiji nadoknadilo i istovremeno otklonile opasnosti bilo kakvog odlaganja procesa evropskih integracija Srbije i Crne Gore zbog ovog razloga.

Kako ocenjujete aktuelnu političku situaciju u Crnoj Gori. Da li bi izbori doprineli rešenju krize?

- Mislim da je neophodno učiniti sve kako bi se predstavnici opozicije vratili u parlament i nastavili sa radom. Bio sam od početka pristalica rešenja da zakone u parlamentu donose poslanici i da ih oni mogu i menjati, ne dovodeći u pitanje nivo evropskih standarda koji se u konkretnom smislu afirmišu usvojenim Zakonom o medijima. I danas verujem u taj sporazum vlasti sa relevantnim političkim partijama opozicije. Takav sporazum ojačao bi demokratsku stabilnost Crne Gore u procesu veoma bolnih, ali i nužnih reformi. Siguran sam da za takav kompromis i sporazum ima dovoljno snage u demokratskoj većini. Verujem da takvu spremnost imaju i predstavnici političkih partija opozicije. Kao što sam rekao govoreći o državnoj zajednici ovo je vreme sporazumevanja i kompromisa jer ovo je vreme demokratije. Zato se napred ne može jednostranim, isključivim i uslovljavajućim putem. Crna Gora očekuje da će tu vrstu zrelosti imati svi koji donose političke odluke u interesu svih građana Crne Gore.

Kako komentarišete rezultate popisa u Crnoj Gori?

- Kao veoma korisne za donošenje različitih odluka u sferi javnih poslova.