"Zatvorene" privrede

Bilo da spadate među one koji pijuckaju "grand" kafu, ili se nerviraju što uzbudljiv film ili televizijski prenos važne utakmice stalno prekidaju reklame u kojima neko drugi uživa baš u tom istom napitku, možda bi vas zanimalo da saznate da je "Grand prom" jedna od dvadesetak kompanija u Srbiji i Crnoj Gori čije je poslovne projekte finansijski podržala Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Za proširenje svojih aktivnosti u zemlji i inostranstvu, pre svega za izgradnju drugog proizvodnog pogona u Bosni i Hercegovini, "Grand prom" je nedavno dobio od EBRD zajam od sedam miliona evra, na šest godina. Ova kompanija je, inače, i prva iz oblasti prometa i prerade kafe koja je dobila kredit od EBRD.

Banka je ukupno investirala oko tri miliona evra u 196 projekata iz oblasti poljoprivredne proizvodnje i prerade u 27 evropskih zemalja u tranziciji u kojima deluje, od čega 484 miliona evra u 21 projekat u Srbiji i Crnoj Gori.

Na ovdašnjem tržištu kafe, koje je poslednjih godina postalo pravo "ratno poprište" mnogobrojnih domaćih i stranih firmi i koje je ponudom daleko nadmašilo realnu tražnju, "Grand-prom" je očigledno uspeo da se izbori za izuzetnu poziciju kompanije "od poverenja".

Skromni uspesi regiona

Ovo je, naravno, samo jedan od primera kako EBRD, potpomažući razvoj izvozno orijentisanih lokalnih kompanija, utiče na povećanje trgovinske razmene i regionalno povezivanje, što je jedan od preduslova za evropsku integraciju tranzicionih ekonomija i njihov uspešniji nastup na međunarodnom tržištu. A svaka ovakva pomoć je dobro došla, jer je iz dosadašnjeg iskustva jasno da ovaj preduslov nije tako lako ispuniti, naročito u onih 17 država koje ne ulaze u Evropsku uniju 2004. godine. Najnoviji "tranzicioni izveštaj" EBRD pokazuje da je uključivanje u regionalne, evropske i svetske trgovinske tokove u Jugoistočnoj Evropi i Zajednici nezavisnih država bilo daleko neuspešnije nego u osam zemalja Istočne, Centralne Evrope i Baltika koje dogodine, pored Malte i Kipra, pristupaju EU.

Područje bivše SFRJ je, jasno, bilo značajno usporeno zbog posledica raspada ove zajednice i ratova koji su usledili i, ma koliko brz bio kasniji oporavak, još nisu dostigle zadovoljavajući ekonomski nivo i nivo međunarodne konkurentnosti.

Bosna i Hercegovina i Srbija i Crna Gora još nisu u članstvu Svetske trgovinske organizacije, a naša zemlja jedina još nije potpisala ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. Najveći uspeh ove godine je bilo dovršenje mreže bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini, na raniju inicijativu Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope (koji, osim pet zapadnobalkanskih zemalja – Albanija, BiH, Hrvatska, Makedonija i SCG – obuhvata još i Rumuniju, Bugarsku i Moldaviju), što je početak stvaranja regionalne zone slobodne trgovine.

Pet faktora

Izvestan napredak u integraciji ovog regiona u svetsko tržište postignut je i većim otvaranjem njene privrede, koje se meri odnosom spoljnotrgovinske razmene prema BDP-u. Na rang-listi otvorenosti pojedinih grupa zemalja, inače, predvode ASEAN i EU, dok je na začelju ZND.

Analitičari EBRD pored ostalog ukazuju na dodatnih pet faktora koji utiču na uspešniju međunarodnu integraciju nacionalnih privreda, i to su: veličina zemlje (velike kao ZND, recimo, slabije trguju zbog skupljeg transporta); broj granica koje je dele od ciljanog tržišta, uz razne carinske procedure (ovo, recimo, nepovoljno utiče na promet na Balkanu); kvalitet saobraćajne infrastrukture (za većinu tranzicionih privreda je ovo slaba tačka); stepen liberalizacije trgovine, uključujući tu i članstvo u STO (otvorenije privrede više trguju) i, najzad, postojanje efikasnih institucija i vladavine prava (slabe institucije, korupcija i nedostatak zakonske regulative jedna su od glavnih prepreka većoj trgovini i boljoj integraciji u međunarodno tržište, a to je boljka cele Jugoistočne Evrope).

Posmatrani zajedno, svi ovi faktori, prema oceni EBRD, čine da ostvarena spoljnotrgovinska razmena zemalja Jugoistočne Evrope dostiže svega 60 odsto potencijalne, dok je za ZND ovaj procenat – dakle, i stepen integracije u međunarodno tržište – simboličan. U stvari, to je grupa najzatvorenijih privreda na svetu!