Četvrt veka čeka posao

Ekonomski tehničar Gordana Vasiljević (43) iz sela Lipnica kod Loznice već 24 godine bezuspešno pokušava da nađe posao preko lozničkog biroa rada. Ova žena, koja je 1979. godine završila srednju ekonomsku školu i odmah se prijavila na evidenciju nezaposlenih, nema ni dana radnog iskustva. Prema njenim rečima, iz Biroa rada je za sve ovo vreme nijednom nisu pozvali, niti ponudili neki posao, iako je molbe sama predavala nebrojeno mnogo puta. Gordana Vasiljević je i preko suda pokušavala da dođe do zaposlenja u slučajevima kada je bila drastično oštećena a prednost davana drugim kandidatima, ali ni tako nije uspela. "Najteže mi je bilo kada je svojevremeno na radno mesto matičara u Lipnici bila primljena osoba koja se nalazila iza mene na rang-listi. Tuzila sam opštinu zbog toga, predmet je stigao čak i do Šapca, ali ni tada nisam uspela da dođem do zaposlenja", rekla je ona. Istakavši da je potpuno razočarana i da nema šansi da dobije posao, ona je kazala da se zbog toga već nekoliko minulih godina nije javljala ni na jedan oglas. Ona smatra da do sada nije dobila posao, jer joj je otac bio pružni radnik na železnici a svekar bagerista, pa "nije bilo nikoga" da joj pomogne.

Vasiljević je naglasila da nije bila u mogućnosti da se prekvalifikuje, jer joj je muž odavno vojni invalid, a u međuvremenu su pristigla i dva sina o kojima je trebalo voditi brigu. Stariji je završio srednju školu i trenutno takođe posao traži na Trzištu rada, dok mlađi sin vanredno završava srednju školu i sprema se da uskoro ode na odsluženje vojnog roka.

Porodica Vasiljević praktično živi od 400 dinara koje Gordana dobija kao nezaposleno lice, 1.700 dinara muževljeve invalidnine i onoga što ona i sinovi zarade nadničeći ili radeći privatno.