Srbija zatrpana medicinskim otpadom

U Srbiji trenutno ima oko 300 tona farmaceutskog otpada, koji potiče iz proizvodnje, neselektivnog uvoza i od lekova iz humanitarne pomoći kojima je rok upotrebe istekao. Otpad je nagomilan u periodu od 1998. do 2003. godine. Prema zvaničnim podacima, najveća količina farmaceutskog otpada je u fabrikama - zemunskoj „Galenici“ (100 t), leskovačkom „Zdravlju“ (70 t) i vršačkom „Hemofarmu“ (10 t), dok je kod svih ostalih (proizvođači, veledrogerije i apoteke) lagerovano još oko 120 tona otpada.

- Jedna od mera za rešavanje problema opasnog otpada, s obzirom na to da postrojenja za njegovo uništavanje nemamo, a lagerovanje je izuzetno skupo, jeste izvoz i uništavanje tog otpada u zemlje koje ta postrojenja imaju, za šta postoji saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine - kaže za „Blic“ Miodrag Marinković, direktor preduzeća UNIWAB, firme koja izvozi opasni otpad. Radioaktivni i eksplozivni otpad, napominje on, imaju poseban tretman i ne spadaju u onu kategoriju u kojoj je farmaceutski otpad.

- Naša država nema novca za izgradnju postrojenja za uništavanje opasnog otpada, kakva postoje u razvijenom svetu. U njima se otpad uništava posebnim postupkom inseneracije, tačnije, opasne materije se izlažu ekstremno visokim temperaturama (1.200-1.400 stepeni Celzijusa), u vremenu od dve do četiri sekunde, što dovodi do kidanja molekulskih veza i uništavanja tih jedinjenja - precizira Marinković.

Većina evropskih zemalja u ovakvim postrojenjima uništila je proteklih godina 80-90 odsto svog ukupnog otpada, tako da je cena otpada, po kilogramu, sa nekadašnjih 10 pala na 1,8-3,5 evra uključujući pakovanje i transport, ističe naš sagovornik, napominjući da je to neuporedivo jeftinije od cene odlaganja i lagerovanja otpada.

- Leskovačko „Zdravlje“ za ležarinu mesečno plaća 500.000 dinara, na godišnjem nivou nešto manje od 100.000 evra, a za deceniju to je milijarda evra i stalni rizik po okolinu - ukazuje Marinković. Naša zemlja je, podseća naš sagovornik, potpisnik Bazelske konvencije (1992) koja nas, kao državu, obavezuje da opasni otpad trajno skladištimo, obezbeđujemo ili konačno - uništimo.

U Kini na primer inspekcije državne uprave za zaštitu životne oštro kažnjavaju preduzeća koja nepoštuju ekološke zakone, i zbog toga će 6.800 fabrika biti zatvoreno ili će dobiti nalog za smanjenje proizvodnje.

Izvoz otpada košta, ali je to neuporedivo jeftinije od skladištenja, sanacije i vođenja brige o njemu - ističe Marinković.

Kod zbrinjavanja otpada, prvi bi morao biti zbrinut opasni otpad, jer lekovi i hemikalije koji se koriste u zdravstvu nisu bezopasni i ne bi smelo da se, zbog nečijeg nemara, dogodi da te materije zagade zemljište i podzemne vode.

Marinković ističe da je nedavno sa vlasnikom „Zdravlja“ postignut dogovor o izvozu farmaceutskog otpada lagerovanog u toj fabrici. Otpad se uništava u postrojenjima francuske firme „Tredi“ u Vulbasu, kod Liona, nemačke „Erme-umvelt“ i švajcarske „Valorek“ u Bazelu, koja se specijalizovala za uništavanje farmaceutskog otpada.

Ima i inicijativa da se, po uzoru na strana iskustva, organizuje posebna služba koja bi sakupljala lekove kojima rok upotrebe ističe i odlagala ih na jedno mesto, a potom, pakovala i izvozila.

Problem sa otpadom svih vrsta postaje sve ozbiljniji. Prema proceni stručnjaka, samo komunalni otpad u Srbiji godišnje dostiže količinu od 2,2 miliona tona, a u narednih 10 godina, prema rečima Anđelke Mihajlov, ministra za zaštitu životne sredine, rešavanje problema te vrste otpada koštaće državu 12 milijardi evra.

Problem opasnog otpada, u koji spada i farmaceutski, trebalo bi, prema njenim rečima, da bude rešen do 2015. godine.

Agencija za reciklažu Srbije u saradnji sa Gradskim zavodom za zaštitu zdravlja iz Beograda prezentirala je projekat „Program i modeli prikupljanja, odlaganja i destrukcije medicinskog i farmaceutskog otpada u Srbiji“. Osnovni cilj ovog projekta je da se na osnovu procenjenih količina medicinskog i farmaceutskog otpada i definisanja glavnih generatora predloži zdravstveno bezbedan i ekološki prihvatljiv način postupanja primeren ekonomskoj situaciji i stepenu razvoja zdravstvene službe i farmaceutske industrije.

- Medicinske i apotekarske ustanove u Kolubarskom okrugu će u saradnji sa Agencijom za reciklažu Srbije pokušati da pronađu najprimerenije i najisplativije rešenje problema prikupljanja, odlaganja i uništavanja medicinskog i farmaceutskog otpada - kaže primarijus dr Ilija Tripković, direktor Zdravstvenog centra u Valjevu.

On je dodao da trenutno niko u Srbiji, pa ni Beograd, ovaj problem ne rešava na odgovarajući i ekološki bezbedan način.

- Najveći deo medicinskog otpada je godinama spaljivan u bolničkoj kotlarnici, iako se znalo da ona nema dodatne filtere za prečišćavanje gasova koji izlaze u atmosferu - kaže Tripković.

Poseban problem predstavlja odlaganje salskog otpada - otpada od amputiranih delova tela i posteljica porodilja. Ova vrsta otpada, prema rečima patologa dr Ljiljane Vujić, zamenika direktora Zdravstvenog centra, odlaže se u posebne kontejnere Javnog komunalnog preduzeća „Vidrak“, a potom odvozi i sahranjuje na Gradskom groblju.

- Ovaj način zbrinjavanja veoma osetljivog i ekološki opasnog otpada uveden je pre nekoliko godina. Pre toga, sav otpad je bacan u kontejnere u bolničkom krugu - kaže Vujić.

Zbog svega se velike nade polažu u projekat zbrinjavanja medicinskog i farmaceutskog otpada, u saradnji sa Agencijom za reciklažu Srbije i Gradskim zavodom za zaštitu zdravlja Beograda.

Ukoliko se dokaže isplativost projekta, u Valjevu bi se mogao spaljivati i otpad iz opština susednih okruga Srbije i Vojvodine - Šapca, Užica ili Sremske Mitrovice.

Alarmantan je i podatak da 80 odsto svih oboljenja u zemljama u razvoju, zbog kojih godišnje život izgubi više od pet miliona ljudi, prema zvaničnim podacima UN, potiče od zagađenja koja dospevaju u vodu iz najrazličitijih izvora, pa ne samo što devastiraju životnu sredinu, već su i ozbiljna pretnja javnom zdravlju. Na visok stepen kontaminacije upozorava i Karl Ronhofer, generalni direktor konsultantske kompanije „Oekoplan“. U svetu se, zbog toga, sve više govori o neophodnosti prerade otpadnih i kanalizacionih voda, kako bi se izbegle katastrofe, ali i saniralo postojeće stanje.