Duhovi iz prošlosti

Povratak ekstremnog nacionalizma u bivšoj Jugoslaviji mogao bi da uspori progres ka trajnom miru i prosperitetu na Balkanu. Suđenja osumnjičenima za ratne zločine pred sudovima UN samo komplikuju stvari

Nakon raspada Jugoslavije početkom 1990ih, i stravičnih međuetničkih ratova koji su usledili, novi milenijum je počeo sa naznakama da je Balkan konačno na putu da postane miran, prosperitetan i demokratski deo Evrope. Činilo se da svrgavanje bivšeg autoritarnog lidera Srbije Slobodana Miloševića 2000. godine predstavlja prekretnicu u burnoj istoriji ovog regiona. Međutim, izgleda da se u tri od pet bivših jugoslovenskih država vraćaju ekstremni nacionalisti i preuzimaju vlast od liberalnih reformista, koji su ih prvobitno gurnuli u zapećak političke scene.

Nacionalističke partije (hrvatske, srpske i muslimanske) dobile su veliki broj glasova na prošlogodišnjim izborima u Bosni. Na propalim predsedničkim izborima u Srbiji prošle nedelje, na prvom mestu je bio bivši saveznik Slobodana Miloševića. A taj zabrinjavajući trend će se izgleda nastaviti na parlamentarnim izborima u Hrvatskoj u nedelju 23. novembra, na kojima postoji šansa da partija pokojnog diktatora Franje Tuđmana osvoji dovoljno mesta da formira koalicionu vladu.

Predsednički izbori u Srbiji su proglašeni nevažećim jer je na njih izašlo manje od polovine biračkog tela. Najveći broj glasova otišao je Tomislavu Nikoliću iz ultra nacionalističke Radikalne stranke čiji se lider, Vojislav Šešelj, nalazi u zatvoru u Hagu gde čeka suđenje za ratne zločine. U utorak je raspuštena srpska proreformska koalicija, nakon što je prošle nedelje izgubila većinu i raspisala parlamentarne izbore koji treba da se održe 28. decembra. Strahuje se da će Radikali osvojiti najveći broj glasova – mada verovatno ne i većinu – i da će rezultat biti politički nemiri.

Umereni glasači su frustrirani skandalima i unutrašnjim sukobima unutar njihove navodno reformističke vlade. Osim toga, vlada veliko razočaranje zbog vladinog neuspeha da se obračuna sa organizovanim kriminalom. Na srpskog premijera Zorana Đinđića je u martu izvršen atentat – verovatno od strane kriminalaca koji su povezani sa grupama ekstremnih nacionalista.

Pored toga, mnogi u Srbiji smatraju da je ova reformistička vlada pala delimično i zbog toga što je tribunal UN za ratne zločine podigao optužnicu protiv četiri generala koji imaju ogromnu podršku u srpskoj javnosti. Čak i pre ovoga, vlada je odbijala da izruči generala Ratka Mladića – optuženog zbog uloge u masakru u Srebrenici u Bosni 1995 – jer je strahovala da će doći do žestoke reakcije nacionalista. Slična situacija je u Hrvatskoj, gde se čini da je proreformska vlada nevoljna da uhapsi i dalje popularnog generala Ante Gotovinu optuženog za zločine u hrvatskoj regiji Krajina 1995. U oba slučaja vlade tvrde da ne znaju gde se optuženi nalaze, kao i da su možda pobegli u inostranstvo.

Dugoročno gledano, kompletiranje suđenja optuženima za ratne zločine moglo bi da doprinese da Balkan izleči svoje rane. Ali na kratak rok, to bi moglo da uspori progres ka normalnosti jer bi u tom slučaju bilo znatno teže da se osvoji podrška merama koje bi osigurale trajniji miri i veći prosperitet. U Srbiji, vlada je tek započela delikatan proces pregovaranja sa separatističkim liderima u pokrajini Kosovo, čije većinsko stanovništvo čine etnički Albanci. (Ona takođe mora da zauzda jake separatističke pritiske u Crnoj Gori, koja čini labavu federaciju sa Srbijom.) Tokom kampanje za predsedničke izbore, Nikolić, ekstremni nacionalista, napao je nedavne privredne reforme. I u Srbiji i u Hrvatskoj postoji strah da će povratak nacionalista zaustaviti reforme neophodne da bi se pospešio rast, osigurala vladavina prava i da bi se ove zemlje kvalifikovale za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, hrvatski nacionalistički lider, Ivo Sanader, insistira da će njegova partija nastaviti sa reformama (kao što su nakon uspeha na izborima rekli i nacionalisti u Bosni), pa čak i sarađivati sa tribunalom za ratne zločine.

Od pet bivših jugoslovenskih država, do sada je samo Slovenija, najmirnija i najprosperitetnija, prihvaćena u EU čiji član postaje sledeće godine. Hrvatska i Makedonija su ispunile neke od mnogih uslova neophodnih da bi stekle mogućnost da postanu "kandidati". Ove nedelje, Evropska komisija je izjavila da se nada da će Bosna uskoro biti spremna za razgovore o jednom od prvih koraka, "sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju". Srbija je još uvek daleko od toga.

Premijer Bosne Adnan Terzić kaže da će sve reforme koje zahteva Evropska unija biti sprovedene do sredine sledeće godine. Srpski i hrvatski nacionalisti u Bosni tvrde da više ne pokušavaju da podele zemlju i svoje delove ujedine sa Srbijom odnosno Hrvatskom. Ali bez obzira, povratak nacionalista će i dalje odložiti transformaciju Bosne u stabilnu i jedinstvenu zemlju za razliku od sadašnje labave grupe područja – srpske republike, muslimansko-hrvatske federacije i autonomne oblasti Brčko.

Stoga i dalje deluje da će proći još neko vreme pre nego što se stvori situacija da svetske sile, koje od Dejtonskog mirovnog sporazuma održavaju red u Bosni, mogu mirno da ostave njen narod da vodi državu. Isto se može reći za Makedoniju gde jedna etnička albanska separatistička gerilska grupa (ili po nekima, gomila švercera koji se predstavljaju kao separatisti) organizuje napade i poziva na stvaranje "Velike Albanije" čime bi se sadašnja Albanija ujedinila sa albanskim područjima u Makedoniji, Srbiji, pa čak i Grčkoj. Prošlog meseca, Međunarodna krizna grupa, nezavisno telo koje prati konflikt, upozorila je da je situacija u Makedoniji i dalje pipava i da ne može biti mira bez mirovnjaka EU (koji su u aprilu preuzeli posao od NATO).

 Sve u svemu, proces normalizacije bivših Jugoslovena je u zastoju, a sve su šanse da tako i ostane. Međutim, osim loših vesti nedavno su se pojavili i neki pozitivni znaci. Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj iznela je ove nedelje prognozu da će svih pet bivših jugoslovenskih država ove i sledeće godine ostvariti privredni rast. (Od kada je Jugoslavija počela da umire, sve države osim Slovenije preživele su katastrofalan pad proizvodnje – srpska privreda se smanjila za oko 50%.) Gotovo polovina od preko 2 miliona bosanskih izbeglica se vratilo, ili je makar ponovo došlo u posed svoje imovine. Iako se Hrvatska i Slovenija i dalje svađaju oko dela obale jadranskog mora, Srbija je rešila nekoliko graničnih sukoba sa svojim susedima. I iako su korupcija, kriminal, unutrašnji politički sukobi i među etničko rivalstvo i dalje endemski, ovaj region je znatno mirniji nego što je bio 1990ih. Šansa da ponovo dođe do rata nije sasvim isključena, ali ipak deluje vrlo daleko.