Nigde nema takvih izazova

Za dve i po godine preskaču pet. – Mnoštvo komlikovanih zakona i birokratija frustriraju investitore

Posle sedam dana provedenih u Indiji čovek je seo i napisao knjigu. Drugi je, nakon što je u Indiji proveo celu godinu, objavio jedan novinski tekst. Onaj što je u Indiji živeo deset godina nije napisao ni slova. Toliko je o toj zemlji znao, da više nije znao šta on o njoj zapravo misli: lični utisci su se negde izgubili u mnoštvu saznanja.

Džordž Bobvoš, prvi čovek "Lafarža" u Beočinu upitan za lične utiske o Srbiji, posle gotovo dve godine koliko boravi u zemlji (u kojoj je nekada kao diplomatsko dete živeo, a nekoliko godina uoči privatizacije cementare učestalo dolazio) sebe prepoznaje u onom trećem čoveku za koga je Indija prestala da bude tajna i predmet ličnih fascinacija.

Ljudi zbog odličnog srpskog u njemu odmah ne prepoznaju stranca, ali to, kaže, katkad može da stvori problem. Jer, "moja reakcija često nije srpska, pa je doživljavaju suviše racionalnom, čak i robotskom". Srbija je, naime, za Bobvoša, pre svega veliki profesionalni izazov".Ono što ovde radim ne bi mogao ni u jednoj drugoj zemlji u Evropi. Nigde nema takvih izazova".

A kad bi na ulasku u drugo "poluvreme" svog "mandata" u Beočinu, podvukao crtu, morao bi da bude vrlo zadovoljan savladavanjem tih izazova. Isto koliko i ekonomki teoretičari koji tvrde da su strane investicije najbolji put da Srbija dobije ono što joj nedostaje – i kapital i tehnologiju i menadžment.

Jer, sve to "Lafraž" je zaista doneo u Beočin. I brže i više nego po slovu privatizacionog ugovora. Osim odmah isplaćenih 50 miliona dolara za 70 odsto kupljenog kapitala, petogodišnje obaveze po socijalnom i investicionom programu biće ne samo ispunjene već i premašene i to do za upola manje vremena – do polovine sledeće godine. Za socijalni program predviđenih 16 miliona dolara već je gotovo potrošeno, a i paket ugovorenih tehničkih investicija se već zatvara.

"Obavezali smo se da za pet godina uložimo 36 miliona evra. Do kraja godine stićićemo do trideset, a za manje od dve i po godine od potpisivanja ugovora investiraćemo ukupno 50 miliona. Mi smo jednostavno iskoristili dobru početnu poziciju: činjenicu da smo dobro poznavali fabriku u koju ulazimo, da je ona bila vodeća ovde i da je trebalo samo dograditi, da su iščekujući privatizaciju od 1997. ljudi u njoj već bili psihološki spremni za promene i spremni da prihvataju novo, da smo ispod nivoa bivšeg menadžmenta zatekli mlade ambiciozne, lojalne i pametne ljude koji su postavljeni na ključne pozicije, da je deo menadžment tima koji je stigao iz "Lafarža" imao veliku prednost – poznavanje jezika i kulture. I da smo uz sve to, imali odrešene ruke. Jednostavano nismo hteli da gubimo vreme i diktirali smo brži tempo", objašnjava Bobvoš.

Rezultat toga je da će sredinom sledeće godine, i pre nego što je ciljano, beočinska cementara, kaže, u svim elemntima, počev od tehničkih preko komercijalnih do kadrovskih biti integrisana u sistem "Lafarža". Da će, kaže, poslovati po manje više svim standardima sistema, koji se primenjuju svuda u svetu, i da će biti jedna od najsavremenijih "Lafaržovih" fabrika.

Međutim, ta brzina je donela i neke nevolje. "Lafarž" je u Srbiji nekako sve vreme bio u raskoraku sa okruženjem, kao oni đaci što sve lekcije uče unapred i slove kao "štreberi".

"Kad smo došli računali smo da ćemo biti lakmus papir, da će za nama odmah doći mnoge velike kompanije i da ćemo udruženi menjati poslovno okruženje i to dosta brzo. To se nije dogodilo i morali smo sami da pronalazimo rešenja. Velike kompanije koje su došle sada, posle gotovo dve godine, zatekle su mnogo drugačiju sredinu. Istina, neka naša iskustva za njih mogu biti relevantna i mogu ih kopirati. Ali dok će one sada savladavati početne privatizacione probleme sa starim menadžmentom, sindikatima,rešavati pitanja socijalnog programa, mi imamo drugu vrstu frustracija. Onih koje su svojstvene investitorima koji ulažu u postojeće ili nove projekte".

Šta to u Srbiji frustrira investitore?

"Mnogo toga. Ne znam odakle da počnem", priznaje Bobvoš.

Uz veliko razočaranje zbog toga što nije usvojen najavljeni zakon o porezu na dodatu vrednost i što VAT neće startovati od nove godine, čime kaže "siva ekonomija dobija još vremena", korene većine problema vidi u komlikovanosti i prenormiranosti pravnog sistema i mentalnom birokratskom sklopu i pristupu državne adminisitracije koja se sporo i teško menja.

"U suštini problem je u ideji da sve mora da se reguliše zakonima i drugim propisima, što stvara milion obaveza koje niti građani i privreda mogu da ispune, niti je država zainteresovana i sposobna da prati da li se i kako poštuju. Rešenje je da se napravi pregled postojećih propisa. Siguran sam da pola nije potrebno".

Ako se tome doda i velika razlika, kako kaže, između prijateljskog postupanja članova vlade prema investitorima i ponašanja administracije na drugom, trećem ili četvrtom nivou, koja funkcioniše po sistemu "blokiraj što možeš", zastareo nepouzdan i izuzetno spor sudski sistem i lokalna uprava koja često nema osećaj za biznis, onda se investitori nađu na muci, a mnoge sjajne ideje ne mogu da se probiju kroz neprohodne birokratske kanale.

"Rad administracije na svim nivoima se mora prilagoditi potrebama velikih dinamičnih kompanija koje investiraju u postprivatizonom periodu. Mi smo prihvatili neke obaveze iz investicionog programa, hoćemo da ulažemo, imamo i novac, ali stalno moramo da probijamo taj zid birokratije, da sedam osam meseci čekamo na neke dozvole, promene planova, da insistiramo na promeni tog sistema da bi ispunili planove i tempo za koji smo se odlučili".

Ali oni koji dolaze da posluju ovde, kaže, moraju računati stim da stižu u još nestabilnu i promenljivu sredinu:

"To jeste problem kad se planiraju poslovni potezi, ali i izazov o kome govorim.Čovek mora biti fleksibilan, shvatiti okruženje i naći rešenje. Time, koliko to brzo i kvalitetno učini meriće i svoj uspeh".

Bankari diluju otpisom duga

Otpis duga koji je Jugoslavija dobila od Pariskog kluba, nije bio namenjen državi, već ekonomiji. Ali ovdašnje kompanije to ne mogu da iskoriste i onda taj otpis ničemu i ne služi, konstatuje Džordž Bobvoš.

Država je, naime, kako objašnjava, umesto da to automatski prebaci na subjekte u ekonomiji, odluku Pariskog kluba počela pogrešno da interpretira, dajući mogućnost bankama da pregovaraju da li će i koliko duga otpisati nekoj kompaniji.

Pri tome, po rečima Bobvoša, banke se ne odnose na isti način prema domaćim firmama, za koje prihvataju otpis i prema onima sa stranim vlasništvom.

"Mi smo samo kandidati. Banke dolaze kod nas i probaju da diluju. Po sistemu dobićete otpis, ako pristanete da recimo pedeset odsto platnog prometa ide preko nas. To je i diskriminacija i ucena. I to je opasno", smatra Bobvoš.

I nije dobro, kaže, ni za same banke: "Biće to veliki problem i za državne banke kojima predstoji privatizacija. Strani investitori neće biti spremni da uđu u privtizaciju, dok i pitanja ovog duga ne budu raščišćena. I to do kraja".

Cement nije čokolada

Proizvodnju diktira tržište, a tražnja za cementom u prvom polugodištu zbog poznatih okolnosti, bila je smanjena za petinu, pri čemu procenjujemo da će godišnji pad biti između deset i 12 odsto, objašnjava predsednik upravnog odbora "Lafarža" proizvodni podbačaj srpskih cementara, očekujući da bi sledeća godina, sa početkom velikih infrastrukturnih projekata, od drugog polugodišta mogla da donese značajno poboljšanje.

"Do očekivanog oživljavanja investicionih aktivnosti i građevinarstva nije došlo i na to smo na vreme upozoravali i ljude iz ministarstava i vlade. Ali oni nisu verovali prvim signalima. A mi proizvodimo onoliko koliko možemo da prodamo. Sa završetkom započetih investicija taj proizvodni kapacitet će biti povećan na 1,4 miliona tona godišnje, ali će proizvdonju svakako diktirati tržište.

A izvoz?

Po rečima našeg sagovornika "radari" beočinske cementare pokrivaju krug od 150 kilometara.

"Cement nije čokolada pa je zbog troškova transporta nerealno očekivati izvoz u EU, a i cementare u okruženju, koje su ranije privtizovane, još su na svojim tržištima konkurentije od nas".