Vrhovni vojni tužilac: mi hapsimo, znači postojimo

Vrhovni vojni sud doneo tokom ove godine dve pravosnažne presude za ratne zločine koje su na Kosovu počinili pripadnici VJ. U predmetima “Kušnin” i “Gornja Sušica” osudjena su sedmorica starešina i vojnika na ukupno 58 godina zatvora, i to su, prema rečima pukovnika Nikole Petkovića, vrhovnog vojnog tužioca, prve i poslednje presude ovog suda za ratne zločine.

“Svi drugi predmeti vezani za ratne zločine koji su vodjeni pred vojnim sudovima ustupljeni su civilnim, jer ne postoji više nijedno aktivno vojno lice pod optužnicom za ratni zločin”, rekao je Petković u intervjuu za emisiju Katarza Radija B92.

Govoreći o sudjenima za ratne zločine pred Vrhovnim vojnim sudom, Nikola Petković kaže da je do sada istraga vodjena protiv 38 lica: “Za ubistva, silovanja, za 78 dana nije moglo biti utvrđeno sve ono što je neophodno za podizanje optužnice. Ono što je bitno, što smo mi mogli da utvrdimo, jeste da to nije bio način ponašanja, da su to bili ekscesni slučajevi. Tvrditi da je vojska to radila sistematski, sa nekom unapred formiranom zločinačkom namerom, mislim da za to ne postoje dokazi u ovom trenutku”. Na komentar novinara, da je dosta dokaza prikupio Haški tribunal, Petović kaže: “Ja nisam video optužnice protiv Pavkovića, ni protiv Lazarevića, tako da ne znam šta tamo piše”.

Iako je, prema Ustavnoj povelji, do 4. avgusta trebalo doneti zakon kojim se nadležnost vojno-pravosudnih organa prenosi na civilne sudove, do sada je održano nekoliko sastanka predstavnika Vrhovnog vojnog suda sa predstavnicima Vrhovnog suda Srbije i Ministarstva pravde kao i Ministarstva odbrane, na kojima je dogovoreno da vojno pravosudje nastavi da funkcioniše. “Mi hapsimo, znači postojimo”, rekao nam je pukovnik Nikola Petković i potvrdio da je budućnost vojnih sudova vezana za državnu zajednicu: “Ne treba vojno pravosuđe gledati izolovano u odnosu na pravosudni sistem. Znamo kako je rešeno Poveljom, krajnji rok našeg postojanja je bio 4. ili 6. avgust, a mi i dalje postojimo”.

Petković je rekao da je ideja da Vojni sudovi postoje dok postoji i državna zajednica, jer bi to zahtevalo izmene i republičkog zakonodavstva, a za to objektivno nema vremena.