Istina nam je pokazala svoga Boga

Marko Brecelj, najpronicljiviji (pritom i nepotkupljiv) intelektualac rane ex-yu rok scene nakon boravka u sastavu „Beli crnci“ koji je izvodio crnačku duhovnu muziku, bio je pevač, tekstopisac i kompozitor u slovenačkoj(više nego) rok grupi „Buldožer“. I dalje aktivan kao autor, e-mail sagovornik „Blica“živi u Kopru gde je direktor Mladinskog kulturnog centra. Večeras od 20 sati MKC Kopar predstavlja se u Studentskom kulturnom centru multimedijalnim programom „Društvo prijatelja umerenog napretka: Kulturni teror turizam ili tehnologija mekog terora“. Osim Breceljevog koncerta, kao i lajvekta „Ruins Matador“(Ljubljana), predviđena je četrdesetominutna projekcija angažovanog videofilma „Akcije mekog terorizma“(kombinacija političke i klupske scene u Sloveniji) uz postavku izložbe Bela Mariasa (Budimpešta) „Političari su moja nada“. U kakvu kulturno-turističko-terorističku misiju dolazite u Beograd, šta će biti osnova vašeg performansa i koje ćete kompozicije izvoditi?

- Dolazimo kao tračak nade, dakle bez razloga, u Beograd, Novi Sad i Kragujevac. Osnova mog performansa biće kupovina rezervnih delova za „fiću“ kojeg vozim. Dominantno ću izvoditi svoje najbolje, najpopularnije, meni najmilije i najnovije pesmice.

Početkom sedamdesetih, na prvom koncertu grupe „Buldožer“ u Beogradu, u Hali sportova, na svakog posetioca dolazio je po jedan namrgođeni policajac, a stotinak klinaca sedelo je na podu skrštenih nogu ne fermajući ih, gledajući u vas kao u Bogove istine. Da li ste zaista bili toliko opasni po umiveni socijalistički poredak?

- Lepo si ti to nadrobio a i Istina u međuvremenu pokazala nam je svog Boga! Bilo je to, tačno, sredinom sedamdesetih, još sam čitao Momu Kapora i on nas je branio u novinama. Bilo je poslednje ali blagosloveno vreme Josipa Broza Tita, bilo je dovoljno dobrog i jeftinog šita. Poredak koji sam sebe nije prao se je zato usmrdio. Mi smo eventuelno bili opasni samo za našu zabavnomuzičku žabokrečinu i to samo zato jer je društvena situacija bila bolja (zdravija, da dobro ste pročitali, bila je obrnuto od bolesnija, suprotno od gora). Danas turbonarodnjake niko i ništa ne može ugroziti.

Koliko je vaše delovanje utrlo put kasnijim kultur projektima nojekunsta?

- Nojekunst ima sa mojim shvaćanjima i radom isto toliko zajedničkog koliko ima srodnih poteza Nacionalsocializam sa idejom Samoupravljanja.

Stalno razbijate stereotipe muzičke i tekstualne, ali i društvene! Navodno, predstavljali ste se „wc direktorom“. Da li ste to smatrali „angažovanom umetnošću“ ili ste se samo dobro zezali?

- Hvala za komplimente ali ne smemo zaboraviti da ste ovaj interviju iznudili na način „objavićemo najavu koja će biti intervju“. Nek vam bude jer ste onda sedeli skrštenih nogu. Terala me je moja glupa bosanska polovina glave, kriva je moja blagopokojna majčica; nagovarala me je Dobrim delima a cilj takvih dela je Dobro čoveka. Šta ja tu mogu kad je Zlo stalno napredovalo i razaralo, a mene teralo na marginu tamo gdje je mesto poštenju i ljudskome.

Kako vam danas izgleda, da li je ex- Yu bila „dobro mjesto za samoubistvo“?

- Mislim, da je danas bilo koja nekadašnja Republika (ili Pokrajina) raspale federacije za samoubistvo neusporedivo pogodnija.