Kreditni "miks" za Srbiju

Bord direktora Svetske banke još uvek nije doneo odluku da li će i koliko još vremena Srbija i Crna Gora moći da računaju na finansijsku podršku ove međunarodne finansijske organizacije u vidu "mekih", beskamatnih kredita po IDA uslovima, koji se odobravaju samo najsiromašnijim zemljama. Na to pitanje još uvek ne postoji odgovor i trenutno se vodi velika rasprava o tome kakav će tretman SCG imati u naredne tri godine, posle juna 2004.

Problem je u tome što Srbija postaje suviše bogata da bi mogla da i dalje dobija te "meke" kredite, kaže za "Dnevnik" Rori O Saliven, šef kancelarije Svetske banke za SCG. Ali, dodaje on, Srbija u isto vreme nije ni dovoljno bogata da bi mogla da novac pozajmljuje na tržištu kapitala po "punim", tržišnim kamatama.

- Zato tražimo mogućnost da to bude nešto između te dve varijante- ističe Rori O Saliven. - Najverovatnije ćemo od Borda direktora zatražiti da odobri svojevrsni miks i da Srbija od Svetske banke u narednom periodu uz nešto "tvrđe" kredite, koji se odobravaju zemljama na sličnom stepenu razvoja, dobije i deo "mekih" kredita. Kancelarija Svetske banke za SCG, dakle, ne odlučuje o tome, ali ćemo Bordu direktora predložiti takvo rešenje. U prve tri godine posle normalizacije odnosa SCG i Svetske banke, od 2001. do juna 2004. mi smo za SCG namenili 540 miliona dolara kredita po IDA uslovima. Od te sume već je ugovorima za određene projekte "pokriveno" oko 400 miliona dolara, a od preostalih 140 miliona dolara najveći deo sredstava biće usmeren u kredite za strukturno prilagođavanje, odnosno podršku budžetima Srbije i Crne Gore. Uz to, deo novca je namenjen za projekat izgradnje katastra u Srbiji i za zdravstvo u Crnoj Gori.

Za razliku od Svetske banke, za koju je Srbija, kako ste rekli, suviše bogata da bi mogla i dalje da dobija povoljnije kredite od tržišnih, mnogi ovdašnji analitičari tvrde da je ona na rubu dužničke krize. Kako to komentarišete?

- Takve tvrdnje su tačne ako se odnose na period od pre tri godine, kada je situacija sa spoljnim dugom bila izuzetno ozbiljna. No, u međuvremenu se desilo nekoliko stvari. Prvo, veliki deo duga prema Pariskom klubu je otpisan. Drugo, još nije rešen, ali se diskutuje i o problemu duga prema Londonskom klubu i to može rezultirati daljim otpisom dela spoljnog duga SCG. Treće, u celom svetu je došlo do veoma značajnog pada kamatnih stopa i ne sme se potceniti zanačaj toga za Srbiju. Jer, ako su se kamatne stope skoro prepolovile u odnosu na pređašnji nivo, to znači da će Srbiji u narednom periodu biti potrebno manje sredstava za njegovo servisiranje. Četvrto, Vlada je bila vrlo aktivna u pregovorima o restrukturiranju tog duga i značajno je produžila rokove za njegovo vraćanje, što smanjuje godišnje opterećenje. Peto, vrednost dolara jako je pala i time je dug SCG, nominovan u dolarima, značajno smanjen. Šesto, u poslednje tri godine Srbija je beležila rast bruto društvenog proizvoda po stopi od četiri-pet procenata, a kada privreda aktivnost raste stvaraju se uslovi za lakše servisiranje spoljnog duga. Sve to ne znači da nema problema. NJih još uvek ima. Iako je danas situacija mnogo bolja nego 2000. to još nije dovoljno. Da bi Srbija uspela da izađe iz dužničke "rupe" u kojoj se nalazi moraju da se dese dve stvari. Prvo, mora da se nastavi privredni rast po stopi od četiri-pet odsto godišnje. U suprotnom imaće ozbiljne probleme. Drugo, izvoz mora da nastavi rast i to po značajnim stopama, višim nego do sada.

Kako komentarišete činjenicu da ovdašnje stanovništvo ne deli mišljenje međunarodnih finansijskih institucija o pozitivnim efektima dosadašnjih reformi u Srbiji?

- Ekonomske situacija je pre dve i po godine bila izuzetno teška, budžet Srbije je bio potpuno van kontrole, prosečna plata zaposlenih bila je 45 evra, koliko su otprilike bile i penzije, s tim što one nisu isplaćivane na vreme. U suštini svi su bežali od Srbije. Na neki način to je bila ekonomska katastrofa. Danas uopšte nije tako. Budžet je pod kontrolom, kurs dinara je stabilan, plate su povećane četiri puta, penzije se isplaćuju na vreme, evropski biznismeni gledaju mogućnost da ovde investiraju i Srbija više nije "ekonomska rupa" Evrope, već je danas više deo Evrope. To ne znači da nema problema. Ima puno, puno problema, ali je situacija mnogo bolja nego pre tri godine.

Kako izaći iz začaranog kruga siromaštva, jer je rešenje u otvaranju novih radnih mesta, a za to, opet, nema novca?

- To je vrlo važno pitanje i Vlada Srbije nedavno je usvojila Strategiju za smanjenje siromaštva, u kojoj se definiše ko su i gde su siromašni, i šta može da se učini da bi se njihovi problemi smanjili. Kada se analizira siromaštvo ne vodi se računa samo o njihovim malim prihodima, već i ljudskim pravima. Vladina Strategija sadrži puno zanimljivih preporuka, a jedna od osnovnih je da budžet treba trošiti na drugačiji način. Suština je da siromašnima iz budžeta ne treba davati pare da bi imali šta da jedu, već da se sredstva usmere u programe za njihovo osposobljavanje za razne stvari, bolju zdravstvenu zaštitu i na kraju zapošljavanje, čime bi se stvorili uslovi da oni sami rešavaju problem svog siromaštva. To, pak, znači manje para iz budžeta za odbranu, a više za obrazovanje. Iz svih do sada napravljenih studija jasno je da obrazovanje predstavlja ključ za smanjenje siromaštva. Vladina Strategija podrazumeva i redizajniranje njenog programa da se više računa vodi o siromašnima, nego o drugim slojevima stanovništva. Taj dokument, takođe, zahteva od međunarodne zajednice i donatora da više ulažu u programe za smanjenje siromaštva u Srbiji, nego u neke druge projekte, koji su do sada bili prioritetni.

Šta se u tom smislu može očekivati od skupa donatora, koji će se održati za dva dana, 18. novembra u Briselu?

- Prvo, to nije klasična donatorska konferencija na kojoj će se obećavati pare, ali je sigurno da će donatorima na tom skupu biti predstavljena i Strategija za smanjenje siromaštva. Svim donatorima taj dokument će biti uručen i oni će o njemu sigurno voditi računa kada budu dizajnirali svoju podršku Srbiji i Crnoj Gori. Umesto da, na primer, grade divne piramide, kao štio su radili Egipćani, donatori će pare usmeriti u projekte za smanjenje siromaštva u Srbiji.

Stiče se utisak da paralelno sa makroekonomskim reformama još uvek nema promena na mikro-nivou?

- To je korektan opis sadašnjeg stanja, zato što su reforme na makro-nivou lakše i mogu se brže sprovesti nego na mikro-nivou. Zato možemo da kažemo da reforme nisu završene. Samo u malom broju sektora one su završene, u mnogima su započete, ali u nekima još nisu ni počele. To je pitanje vremena. Da li bi mogle da idu brže? Naravno. Stabilno političko okruženje bi obezbedilo da reforme budu brže, jer kada političari govore o svim svojim problemima, onda ne govore o ekonomskim reformama. Uz to, postoji slabost i u sprovođenju reformi. Lepo je imati novi zakon, ali ga treba i primeniti i tu vidimo slabost javne uprave.

U kojim su sektorima reforme najmanje odmakle?

- Već sam pomenuo javnu upravu, koja još nije dostigla nivo da bi se za nju moglo reći da je moderna, efikasna, evropska, koja bi trebalo da služi građanima, a ne državi. Veoma ograničen progres napravljen je i u reformi zakonodavstva i pravosuđa. Malo je učinjeno i na decentralizaciji upravljanja, jer mislim da bi lokalnim samoupravama trebalo dati veće nadležnosti za neke poslove, poput vodosnabdevanja i drugih usluga. Problem železnice još uvek nije "napadnut" na pravi način. Na železnici postoji ogroman višak zaposlenih i ogromni su budžetski troškovi da bi se svi oni zadržali na svojim radnim mestima i da ceo taj sistem funkcioniše.

Građani Srbije mogu da se zapitaju zašto bi zaposlenima u železnici svake godine iz budžeta išlo toliko milijardi dinara samo da bi oni ostali tu gde su, a ceo sistem proizvodi gubitke. U ovom slučaju Srbija nije izuzetak, jer su sve evropske zemlje suočene sa problemima u železnici, jer je infrastruktura počela da se gradi početkom 20. veka, a sada, pošto su automobili jeftiniji i racionalniji zakraća putovanja, železnica mora da se racionalizuje.

Koliko na odnose sa Svetskom bankom može da utiče činjenica što nije usvojen budžet Srbije, a samim tim i SCG za 2004. godinu?

- Jasno je da nije dobro što budžet nije usvojen. No, ako se ubrzo posle parlamentarnih izbora 28. decembra formiraju nova skupština i vlada, budžet može da bude usvojen u januaru ili februaru, a u međuvremenu će se država privremeno finansirati, uz okvir kakav je postojao u ovoj godini. Slične situacije sretali smo i u drugim zemljama, tako da Srbija nije izuzetak. Ali, što takva situacija duže traje, ne samo mi, nego i svi drugi imaće manje poverenje u Srbiju.