Posle Yukosa, Zapad sumnja u Putinove motive

Vladimir Putin insistira da hapšenje ruskog naftnog magnata Mikhaila Khodorkovskog, na osnovu optužbi za utaju poreza i proneveru, jednostavno predstavlja slučaj primene zakona. Međutim, analitičari kažu da zbog strahovanja u Evropi i Americi – zbog selektivne primene zakona i vladinog zamrzavanja nekih 40 odsto deonica kompanije koju poseduje Khodorkovsky – ruska budućnost ne deluje mnogo ružičasto.

"Putin je Rusiji doneo veliki ugled u svetu" za tri godine koliko je proveo na funkciji i ispeo da ostvari brz ekonomski rast, kaže Stephen O'Sullivan, direktor za istraživanja u United Fiancia Group u Moskvi. "To je sada očigledno dovedeno u pitanje,"  kaže on. Odista, mnogi smatraju da je najbogatiji čovek u Rusiji bio meta samo zbog svojih prikrivenih političkih ambicija koje Putinu stoje na putu.

Ova afera pojačala je atmosferu nestabilnosti u trenutku kada rusko tržište počinje da doživljava bum.

Rusijom je vekovima vladala čvrsta ruka oličena u autoritarnim liderima. Kada je posle ere turbulentnih 1990ih preuzeo vlast od svog prethodnika Borisa Yeltsina, Putin je obećao da će umesto toga u Rusiju dovesti "diktaturu zakona".

Ali zakon se često upotrebljavao kao oruđe za sklanjanje superbogatih poslovnih magnata, ili "oligarha" koji su se pojavili tokom izrežirane privatizacije sovjetskog kapitala tokom 1990ih i koji su očekivali da će njihov politički uticaj odgovarati debljini novčanika. Dvojica su isterana iz Rusije i bili su primorani da predaju kontrolu nad medijima i drugim firmama kojima su upravljali. Khodorkovsky za kojeg se pretpostavlja da je težak 8 milijardi dolara, bio je poslednji koji nije poštovao Putinov dil iz 2000. da se magnati neće mešati u politiku. Sada jede riblju čorbu u jednom mračnom moskovskom zatvoru.

"To je deo dugoročnog plana igre koji je orkestrirao sam Putin kako bi eliminisao izvor opozicije," kaže Michael McFaul, viši saradnik na Stanfordu i analitičar u Carnegie Endowment for International Peace. "Svi koji imaju bilo kakvu moć u Rusiji sada su preplašeni," kaže McFaul.

Poznato je da je Khodorkovsky finansirao nekoliko partija, među kojima su i opozicione partije. Poslednjih godina, ovaj magnat je uporno radio na tome da popravi svoju sliku na zapadu. Njegova filantropija uključuje poklone američkoj Kongresnoj biblioteci i Carbegie  Endowment for International Peace, piše New York Times od četvrtka.

Na dnevnom redu predstojećeg EU-ruskog samita je diskusija o "opštim demokratskim vrednostima koje učvršćuju odnose između EU i Rusije," kaže se u jednom saopštenju EU od utorka. Kada je reč o slučaju Yukos, lideri EU će Putina "podsetiti na potrebu za fer, nediskriminatornom i proporcionalnom primenom zakona od strane ruskih vlasti," kao i da se optuženima "mora garantovati fer postupak."

Američki zvaničnici su takođe krenuli oštro, i pored toga što je Rus sa američkim državljanstvom Simon Kukes u utorak preuzeo rukovodstvo nad firmom YukosSibneft, nakon što je Khodorkovsky u pismu koje je napisao u svojoj zatvorskoj ćeliji u Moskvi u ponedeljak izjavio da podnosi ostavku na funkciju izvršnog direktora.

Ironično, taj potez može omogućiti ovom naftnom baronu da se direktno okrene protiv Putina na predsedničkim izborima sledećeg marta, ili na izborima 2008. Veteran naftne industrije, Kukes – koji je nedavno odigrao značajnu ulogu u prodaji deonica Tyumen Oil Co. vrednih 6 milijardi dolara kompaniji British Petroleum – jedan je od tri Amerikanca u rukovodstvu YukosSibneft, najveće naftne firme u Rusiji.

Moskva je u četvrtak ponovo nasrnula na Yukos i zapretila da će toj firmi ukinuti operativna prava na ključnim naftnim poljima.

"Očigledno je da ovde postoji politički faktor koji, po našem mišljenju, može lako da bude objašnjenje zašto se zakon selektivno primenjuje na jednog oligarha a ne na sve ostale, makar do sada," preneo je Reuters izjavu jednog zvaničnika Stejt dipartmenta. "Pale su teške reči na visokom nivou… Ova stvar bi vremenom mogla da ima šire posledice na odnose izmešu dve zemlje, ali mislim da je previše rano u tom smislu iznositi bilo kakva predviđanja."

Putin je radio prekovremeno kako bi ubedio investitore da Rusija još uvek zaslužuje njihov keš, da se revizija privatizacije iz 1990ih ne sprovodi i da njegova politika poznata kao "menadžerska demokratija" ostaje netaknuta. Pre nego što je otišao u Rim, italijanskim novinarima je rekao da nema "ničeg posebnog" u slučaju Yukos, i da se u Americi takođe često hapse direktori firmi, "direktno u kancelarijama njihovih kompanija" sa lisicama na rukama. SAD je optužio za "dvostruke standarde", i zaključio da "tokom tih hapšenja niko nije dovodio u pitanje postojanje vladavine prava". Osvrnuvši se na glasine o ponovljenoj nacionalizaciji, Putin je rekao da "ne smemo da dozvolimo da se događaji razvijaju na ovaj negativan način."

Ali premijer Mikhail Kasyanov probio je led uz izjavu da je "duboko zabrinut" konfiskacijom deonica, najvećom u postsovjetskoj eri.

U američkoj investicionoj banci JP Morgan predviđaju "dalje obeshrabrujuće promene u vladi u tokom novembra", kao i da je Moody's Investors Service "prerano Rusiji dao status zemlje poželjne za investiranje."

Bojazni zbog mogućeg zaokreta ka autoritarnoj vladavini prostiru se znatno šire. Nezavisna televizija zauzdana je na početku Putinove ere, a ima naznaka i da se na štampane mediji vrši pritisak.

Pavel Felgenhauer, poznati nezavisni vojni analitičar i kolumnista, koji često žestoko napada politiku Kremlja prema Čečeniji i strateškim pitanjima, kaže da mu je prošle nedelje rečeno da će jedna od novina u kojima piše, Moskovsky Komsomolets, prestati da sarađuje s njim nakon što je iz Putinovog kampa stiglo pismo u kojem se kaže da je on "simpatizer" prognanog oligarha i Putinovog neprijatelja Borisa Berezovskog.

"Oni napadaju ono što je ostalo od slobodnih medija," kaže Feldenhauer, i dodaje da niti poznaje niti simpatiše Berezovksog, kao i da nikada nije radio za neke od njegovih medija. "Ovo je jedan autoritaran režim, a takvi režimi su opasni za one koji ga podrivaju iznutra."

 Dok Putin ove nedelje izjavljuje da je "sloboda govora" u Rusiji "nepobitna činjenica" koju "ćemo štititi", Felgenhauer kaže da serija nedavnih događaja govori da se Rusija vremenom neće modernizovati; ona će ekonomski stagnirati, ili čak kolabirati."