Milošević: VRS nije odgovorna za zločine u Srebrenici

Na suđenju Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu nastavljeno je u utorak unakrsno ispitivanje svedoka optužbe, američkog istoričara Roberta Donije, javlja iz Haga izveštač RTV B92 Miodrag Vidić. Milošević je Doniju, koji je glavni iskaz dao u septembru, ispitivao o zapisnicima sa sednica skupštine Republike Srpske, koji su bili predmet svedokove ekspertize. On je ukazao na upozorenje bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića, sa sednice održane 1993. godine, da bi ulazak snaga bosanskih Srba u Srebrenicu izazvao krvoproliće. "Da smo ušli u Srebrenicu bilo bi krvi do kolena, jer bi u grad ušli ljudi čije su porodice pobijene. Oko 1.200 Srba je pobijeno u selima oko Srebrenice i ako bi se to dogodilo to bi moglo da ugrozi Republiku Srpsku. General Morijon je ulaskom u Srebrenicu spasao nas, a ne Muslimane", citirao je Milošević Karadžićevo obraćanje poslanicima. "Ako je takva svest kod rukovodstva RS postojala 1993. godine, onda je postojala i 1995", rekao je Milošević i konstatovao da je zločin u Srebrenici, u julu 1995. godine, mogao da počini samo neko ko je "neprijatelj Muslimana i Srba, ko ima kriminalnu svest i ko je lud".

Donija je odgovorio da je 1993. Karadžić govorio o ulasku u Srebrenicu u kontekstu održanja i mogućeg međunarodnog priznanja RS, dok je 1995. godine vojna situacija na terenu bila znatno drugačija.  Odgovarajući na dodatna pitanja tužilaštva, Donija je govorio o analizi Miloševićevog govora poslanicima skupštine Republike Srpske, na sednici održanoj u maju 1993, na kojoj je  odbijen Vens-Ovenov mirovni plan.

Svedok je konstatovao da je Milošević na sednici govorio u prvom licu množine, stavljajući se u ulogu vođe bosanskih Srba i poručujući poslanicima da bi odbacivanje mirovnog plana bilo "nerazumno", a prihvatanje "razumno rešenje" za ostvarenje zajedničkog cilja. Taj cilj je, prema Donijinom tumačenju, bio ujedinjenje svih Srba u jedan politički entitet.

Milošević je ove konstatacije odbacio kao potpuno neosnovane, rekavši kako je u oba govora održana na Palama kao jedini cilj srpskog naroda naveo "slobodu i ravnopravnost", kao i da je nakon niza emotivnih govora poslanika o zločinima nad srpskim stanovništvom istakao potrebu da se rat prekine. On je zatražio da se kao dokazni predmeti prihvate novinski izveštaji o pomenutim govorima, rekavši, pored ostalog, da je "posle svedočenja lorda Dejvida Ovena besmisleno svako analiziranje 30. sednice skupštine RS".

U nastavku suđenja tužilaštvo je izvelo zaštićenog svedoka B-1399, Muslimana koji je 1992. napustio Srbiju i otišao u svoje selo nadomak Srebrenice, iz kojeg su Srbi 1993. isterali stanovništvo. Svedok je dospeo u Srebrenicu, da bi nakon osvajanja grada bio zarobljen sa ostalim muslimanskim muškarcima i potom preživeo streljanje. Milošević je tokom ispitivanja svedoka insistirao na tome da VRS nije imala nikakve veze sa zločinima u Srebrenici, koje su počinili "pojedinci poremećenog uma". "To što se desilo nema veze ni sa mnom, ni sa Srbijom", rekao je Milošević navodeći da mu je stalo da se rasvetle sve okolnosti zločina, kako bi za njih odgovarali pravi počinioci. Nakon osvajanja Srebrenice, zadatak VRS bio je da obezbedi civilno stanovništvo i njihovu evakuaciju, a pre toga ona je isključivo odgovarala na oružane napade iz zaštićene zone", naveo je Milošević, sa čim se svedok nije složio rekavši da je zona bila demilitarizovana i da u Srebrenici nije bilo nikakvog oružja. "Ja znam da je za četiri dana pobijeno sedam-osam hiljada ljudi", rekao je B-1399 tvrdeći da su za taj masakr odgovorne snage VRS i paravojne jedinice. Na više Miloševićevih pitanja ko su konkretno ljudi koji su ubijali u Srebrenici, on je naveo da je u streljanju koje je preživeo učestvovalo 6-7 ljudi koje je predvodio njegov komšija Gojko Simić.

Milošević u sredu nastavlja sa ispitivanjem svedoka B-1399.