Dogodilo se na današnji dan, 10. novembar

1444. U bici kod Varne u Bugarskoj snage turskog sultana Murata II pobedile poljsko-ugarsku vojsku kralja Vladislava III Jagjeloviča i erdeljskog vojvode Janoša Hunjadija, u srpskim narodnim pesmama poznatog kao Sibinjanin Janko. Poljski kralj Vladislav u toj bici poginuo, a to je bio poslednji pokušaj evropskih sila da odbrane Konstantinopolj od turskog osvajanja.

1493. Rođen švajcarski alhemičar i lekar Teofrast Bombast fon Hohenhajm, poznat kao Paracelzus, pisac medicinskih i okultnih dela, koji je odlučujuće doprineo primeni hemije u medicini. Osnivač jatrohemije, smera u medicini kojim se svi životni procesi i bolesti objašnjavaju hemijskim reakcijama u organizmu.

1759. Rođen nemački pisac, Johan Kristof Fridrih fon Šiler, u čijem delu se s poezijom prožimaju filozofija, istorija i književna teorija. Njegove drame imale ogroman uspeh, njegove balade bile najčitanije pesme u Nemačkoj, a na njegovu “Odu radosti" Betoven komponovao čuven završni stav Devete simfonije.

1796. Umrla ruska carica Katarina II Aleksejevna. Na presto došla 1762. posle dvorskog udara u kom je svrgnut, a potom ubijen, njen muž Petar III. Kao pobornik prosvetiteljskih ideja stekla veliku popularnost. Uspešno ratovala protiv Poljske i Turske i proširila teritoriju Rusije. Za vreme njene vladavine ugušen seljački ustanak pod vođstvom donskog kozaka Jemeljana Pugačova.

1891. Umro francuski pisac Artur Rembo, koji je svoja najbolja dela napisao između 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija uticala na sve poetske pravce XX veka, posebno na simboliste i nadrealiste.

1919. Rođen ruski inženjer Mihail Timofejevič Kalašnjikov, konstruktor automatske puške AK-47.

1928. Regent Japana od 1920, Hirohito krunisan za cara. Tokom njegove vladavine Japan napao Kinu 1931. i 1937, sklopio s Hitlerovom Nemačkom Antikominternski pakt 1936. i Trojni savez s Nemačkom i Italijom 1940. Proglasio kapitulaciju Japana 1945. Na prestolu ostao do smrti, 1989.

1938. Umro turski državnik Mustafa Kemal Ataturk, prvi predsednik Turske. Pod njegovim vođstvom 1922. zbačen poslednji sultan Muhamed VI, a 1923. Turska proglašena republikom.

1963. U epidemiji kolere u Indiji i Pakistanu umrlo više od 1.500 ljudi za nekoliko nedelja.

1975. Vlade Jugoslavije i Italije potpisale Osimski sporazum kojim su regulisane granice između dve zemlje. Ugovorom regulisan i deo sporne granice od Međe Vasi do zaliva Sveti Jernej i granica u vodama Tršćanskog zaliva.

1982. Umro ruski državnik Leonid Iljič Brežnjev, generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije i predsednik Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR od 1964, kada je smenjen Nikita Hruščov. Zamenio ga Jurij Andropov.

1989. Centralni komitet bugarske Komunističke partije smenio Todora Živkova, koji je 35 godina bio na čelu partije, a od 1971. i predsednik Državnog saveta. Liderstvo partije preuzeo Petar Mladenov. Živkov potom izbačen iz partije i optužen za korupciju.

1989. Počelo rušenje Berlinskog zida, koji je 28 godina bio simbol podele Evrope posle Drugog svetskog rata i ideološko-političke i vojne konfrontacije Istok-Zapad.

1991. U Vukovaru počele ulične borbe pripadnika Jugoslovenske narodne armije i hrvatskih policijskih snaga. Jedinice JNA osvojile Vukovar 18. novembra.

1994. Irak priznao Kuvajt kao suverenu državu.

1995. Vojne vlasti u Nigeriji, pod optužbom za ubistvo, obesile aktivistu za prava manjina Ken Saro Vivu i osam njegovih saradnika.

1997. Predsednici Rusije i Kine Boris Jeljcin i Đang Cemin potpisali deklaraciju kojom je okončan dugogodišnji pograničan spor dve zemlje.

2001. Umro američki pisac Ken Kesi, koji je 1962. objavio roman "Let iznad kukavičjeg gnezda", koji je podržavao pobunu protiv rigidnih autoriteta i koji je inspirisao hipi-pokret 60-ih godina prošlog veka.

2001. Članovi Svetske trgovinske organizacije formalno prihvatili uslove ulaska Kine u tu organizaciju.