Jedan stečajni upravnik u čak 63 preduzeća

Beograđanin Slobodan Nedić je apsolutni rekorder po broju stečajnih i likvidacionih postupaka koje vodi. On je samo u nekoliko meseci ove godine imenovan čak 63 puta za stečajnog ili likvidacionog upravnika. Tako je Nedić, između ostalih, imenovan za stečajnog upravnika u preduzećima, „MN Sagitarius“, „Primateks“, „SNB komerc“, „Perpetum trejd“, „BC Pacifik“, „Melos“, „Revija izlog“, „Brodogradnja inženjering“ i drugima, dok je istovremeno postavljen za likvidacione upravnike u preduzećima „Đerdap“, „Glendon“, „Stil projekt“ „Morava projekt“, „Libra produkt“, „Dekor“ itd.

Iako je nedavno objavljena zvanična informacija Višeg trgovinskog suda da jedan stečajni upravnik vodi u proseku dva do tri predmeta, listanjem zvaničnog državnog „Službenog lista“, može se videti da su pojedina lica samo u periodu od aprila do oktobra 2003. godine više desetina puta imenovana za stečajne ili likvidacione upravnike. U ranije saopštenoj informaciji Višeg trgovinskog suda objavljeno je da su mesečne nadoknade stečajnih upravnika u visini od jedne do čak dve sudijske plate, odnosno od 30.000 do 60.000 dinara.

Ako pretpostavimo da Nedić dobija „skromniju“ nadoknadu za svoje obaveze, po 30.000 dinara za svako mesto, onda njegova mesečna zarada iznosi fantastičnih 1,8 miliona dinara. Maksimalna moguća zarada, ukoliko prima nadoknadu određenu za „komplikovanije stečajne postupke“, od 60.000 dinara iznosi čak 3,8 miliona dinara mesečno. Prosečna pretpostavljena zarada stečajnog upravnika uposlenog u čak 63 preduzeća iznosi mesečno 2,8 miliona dinara.

Listanjem „Službenog lista“ vidi se da se mesta stečajnih upravnika neprekidno dodeljuju listi od petnaestak osoba.

Među onima koji su imenovani više desetina puta samo u ovoj godini su i Tomislav Gažević (čak 35 puta) sa minimalnom zaradom od nešto preko milion dinara mesečno, Janićije Simić (26 puta) sa zaradom od 780.000 dinara, Đorđo Vukosav (21 put) sa zaradom od 630.000 dinara, Novica Knežević (20) koji mesečno zarađuju oko 600.000 dinara, Mihajlo Koruga (20 puta) takođe zarađuje oko 600.000 dinara, Miomir Žunjić (17 puta) zarađuje oko 510.000 dinara, Branislav Ilić (16 puta) sa zaradom od 480.000 dinara, Luka Simikić (12 puta) sa zaradom od 360.000 dinara.

Prema rečima advokata Milenka Radića, sasvim je jasno da jedan čovek ne može ni fizički da postigne vođenje stečajnih postupaka u više desetina preduzeća.

- Stečajni postupak je sam po sebi dovoljno komplikovan, jer treba izračunati tačna dugovanja, tu je i pitanje poverilaca, i za tako komplikovane stvari vam treba čitav tim ljudi. Teško je voditi odgovorno samo jedan stečajni postupak, a kamoli desetak i više - objašnjava Radić, napominjući da je savestan rad na mestu stečajnog upravnika težak i samim tim što su to lica koja obavljaju druge delatnosti, a usputno se bave i tim. On ističe da Trgovinski sud raspisuje određeni javni konkurs za stečajne upravnike, koji bi trebalo da bude atraktivan za mnoge, jer su u pitanju primamljive nadoknade, ali ne zna po kojim kriterijumima i kako se obavlja izbor.

- Ako uzmemo u obzir da stečajni postupci sasvim neopravdano traju po više godina, iako sadašnji zakon ne kaže da to treba tako da se radi, jasno je da se radi o ogromnim nadoknadama za stečajne upravnike. Koliko ja znam, u toku ove godine obavljene su čak tri kontrole rada Trgovinskog suda u Beogradu, ali javnosti su ostali nepoznati rezultati rada tih kontrola. Gde su ti nalazi i šta je utvrđeno? To treba neko da nam kaže - tvrdi Radić.

Ekonomista Milan Kovačević objašnjava da praksa drugih zemalja pokazuje da o stečaju treba da brine onaj koga se to najviše tiče, a to je pre svega poverilac preduzeća, koji određuje stečajnog upravnika.

- Kod nas, nažalost, stari Zakon o stečaju ostavlja ogromna ovlašćenja sudu, u kome ima malo ljudi koji se razumeju u poslove, pa ni poverioci ni vlasnici na tok stečaja kod nas nemaju uticaj. Stečajni upravnik bi morao odlično da poznaje preduzeće, njegovo ranije poslovanje, imovinu, da poznaje regulisanje prinudnog poravnanja. To kod nas uglavnom nije slučaj. Sve to omogućava da se tokom stečajnog postupka pravi puno grešaka, ali je i ostavljeno puno prostora za korupciju - tvrdi Kovačević, napominjući da je nužan novi zakon o stečaju, koji bi dao poveriocima veću ulogu.

Ni čuli za upravnika

U nekoliko preduzeća u kojima smo pokušali da pronađemo stečajnog upravnika Slobodana Nedića nisu ni znali ko je on. U udruženju muzičkih umetnika „Melos“, koje je u stečaju, rekli su nam da se Nedić tamo nikada nije pojavio, dok u „Brodogradnji inženjering“ nisu nikada čuli za njega, iako je rešenjem Trgovinskog suda imenovan za stečajnog upravnika ovog preduzeća.

Rad suda ne sme ostati sakriven

- Jedino gore od sadašnjeg stanja bi bilo direktno mešanje izvršne u sudsku vlast, po principu smenićemo Kljajevića, pa ćemo postaviti nekog drugog ko će više da nas sluša. Sudska vlast mora biti nezavisna, i u finansijskom smislu, ali to ne znači da rad suda može ostati sakriven i mimo bilo kakve odgovornosti. Kada je reč o Goranu Kljajeviću, predsedniku Trgovinskog suda u Beogradu, nisam čuo neke dobre argumente o njegovom radu. Zato mislim da treba ispitati svaki sporan slučaj i izneti podatke u javnost, nakon čega se može utvrditi njegova individualna odgovornost - kaže ekonomista Milan Kovačević.

U sudu u toku provera

- U Trgovinskom sudu u Beogradu u toku je provera angažovanih stečajnih upravnika, usled čega nismo u mogućnosti da vam dostavimo tačne podatke“, stoji u odgovoru Trgovinskog suda u Beogradu redakciji „Blica“. U odgovoru se ističe da je najmanje 125 lica angažovano u svojstvu stečajnih i likvidacionih upravnika, kao i da „prilikom prikazivanja broja predmeta koje vodi jedan stečajni upravnik treba imati u vidu da se veliki broj postupaka okončava u veoma kratkom roku“.

„Važeći zakon ne propisuje posebna merila za izbor stečajnih i likvidacionih upravnika, osim što propisuje da mora biti stručno lice u čiju se nepristrasnost ne može sumnjati. U svakom pojedinačnom predmetu postupajući sudija određuje stečajnog upravnika. Dakle, taj problem nije institucionalno rešen, na šta je Trgovinski sud u Beogradu više puta ukazivao“, navodi se u saopštenju i dodaje da je o ovom problemu 1. oktobra 2003. godine obaveštena Vlada Srbije i Savet za borbu protiv korupcije.