General Lukić je na Kosovu bio kao državni službenik

- Ja sam odmah po prijemu informacije o objavljivanju ovih optužnica dao izjavu za javnost koju je emitovala Radio-televizija Srbije. Tu je rečeno sve najvažnije u vezi sa tim. Ipak, ceneći interes građana, dodaću još nešto. General Sreten Lukić je bio raspoređen na Kosovo i Metohiju kao državni službenik, dakle, nije bio dobrovoljac, niti je sam odlučivao gde će - uvek se pridržavajući zakona i pravila službe - da radi. Kao vrsnog profesionalca, cenjenog u redovima policije, pozvao sam ga da preuzme Resor javne bezbednosti. Ocene njegovog rada već su poznate i stoga neću ponavljati njegov doprinos depolitizaciji i profesionalizaciji MUP, kao i uspešnosti izvođenja naše ključne operacije "Sablja".

Do juče niko nije zvanično pokretao pitanje njegove odgovornosti za šestomesečni rad pre četiri godine. Jasno je da smo se i zakonom i odlukama Vlade Srbije obavezali na saradnju sa Haškim tribunalom, ali ona podrazumeva mnoge aktivnosti i, kao što samo ime kaže, saradnju, dakle, obostranost. Postoji dogovor o tome da će se neki slučajevi obraditi u domaćim sudovima, odnosno da isporučivanje Tribunalu nije jedina mera na koju se obavezujemo. Podrazumeva se da ja ne dovodim u pitanje naše obaveze, nego izražavam svoje negodovanje zbog duge tajnosti optužnica, koje se objavljuju u trenutku kada Vlada Srbije i državna zajednica nizom mera dokazuju da se pridržavaju zakona i sporazuma i stvarno sarađuju sa Tribunalom. Najzad, objavio sam da, kao svaki odgovoran čovek, imam pravo da se izjasnim da li ću potpisati nalog za hapšenje ili ću, u slučaju odbijanja, povući konsekvence - možda na radost onih koji su bili protiv svega što smo uradili za "hiljadu tvrdih dana".

Kakva je sudbina gospodina Lukića? Da li će on i dalje ostati i koliko dugo (bez obzira da li će biti procesuiran pred domaćim sudom ili Haškim tribunalom) na poziciji načelnika RJB MUP Srbije?


- Nemojte govoriti o sudbini i nemojte nikoga osuđivati pre suđenja. Smatram da on treba da ostane na dužnosti do odluke suda.

Ukoliko se Lukić ne preda dobrovoljno, kako će policija postupiti obzirom na obaveze koje proističu iz Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom?

- Postupiće kao i dosad, na zakonit način, a ostale odluke su u nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora i za to nadležnog ministra.

Naravno, osim haških optužnica, javnost je veoma zainteresovana za istragu o ubistvu premijera Zorana Đinđića. Republički javni tužilac Đorđe Ostojić tvrdi da ne postoje nikakvi video ili audio zapisi iz Šilerove ulice o posetiocima Dušana Spasojevića Šiptara. Vi ste izjavili da je "nešto od toga stiglo do policije", da je time "dostupno tužilaštvu, odnosno sudu" i da na njima nema bitnih dokaza. Da li ti snimci uopšte postoje i ko se pojavljuje na njima?

- MUP je u vezi sa tim završio posao i raspoložive dokaze dostavio tužilaštvu. Sada je sve to u nadležnosti pravosuđa i treba sačekati sudski proces.

Da li je završen rad na utvrđivanju odgovornosti onih, prema izveštaju Koraćeve komisije, čija je zla namera ili nemarnost omogućila atentatorima da ubiju premijera Zorana Đinđića, a koji nisu obuhvaćeni optužnicom za njegovo ubistvo?

- Netačno je da je Koraćeva komisija utvrdila postojanje "onih čija je zla namera ili nemarnost omogućila atentatorima da ubiju premijera Zorana Đinđića’’. Svi takvi su obuhvaćeni optužnicom koja je ovih dana stupila na snagu. Inače, taj posao je završen i javnost je o tome obaveštena.

Da li je razgraničena nadležnost BIA i MUP Srbije oko obezbeđenja ličnosti?

- Jeste, i o tome postoje dokumenti. U MUP je organizovana nova Uprava za obezbeđenje sa preciznim nadležnostima, a BIA je i dalje zadužena za prikupljanje obaveštajnih podataka i kontraobaveštajnu zaštitu određenih ličnosti i institucija. Ostaje da se donesu još neki zakonski i podzakonski akti kako bi ta osetljiva materija bila u potpunosti regulisana.

Žarko Korać, potpredsednik Vlade Srbije, više puta je ponovio da pojedine opozicione političare obezbeđuje policija. O kojim političarima se radi?

- Reč je o onima koji su tražili i prihvatili obezbeđenje.

Rekli ste da policija raspolaže određenim informacijama o kretanju Milorada Lukovića Legije i da je "nekada dobro znati i gde neko nije". Da li se sužava krug oko njega i ostalih optuženih za ubistvo premijera i da li policija raspolaže informacijom gde se oni nalaze?

- Da, ali u interesu istrage ne mogu više ništa reći o tome, osim da u tom pogledu i dalje očekujemo podršku građana kao tokom akcije "Sablja".

Bilo je dosta spekulacija u javnosti i oko toga da su neke strane obaveštajne službe pomogle ubistvo premijera Đinđića. Ima li istine u tome?

- Ne raspolažemo takvim dokazima. Tu pretpostavke nisu dovoljne, mada je jasno da su neki kriminalci sarađivali sa "braćom po oružju" u drugim zemljama, pre svega susedima iz bivše SFRJ. Mi ne delimo mišljenje o značaju tzv. teorije zavere, ali znamo da kriminalni poslovi ne podnose granice bilo koje vrste. Strane obaveštajne službe će uvek delovati, ali neće nailaziti na raniji odjek u zemlji - ako budemo pametniji, oprezniji i više okrenuti radu a manje destrukciji i međusobnim svađama, ako se otvorimo i stvari postavimo na liberalan način.

Mislite li da bi tokom predstojećeg suđenja optuženima za ubistvo premijera Đinđića mogle da izađu i neke kompromitujuće stvari o ljudima iz sadašnje vlasti?

- Naše informacije ne ukazuju da je bilo ko iz Vlade Srbije umešan u atentat. Ja sam u nekim intervjuima govorio o mogućim iznenađenjima a iskustvo me uči da ni to ne treba isključiti. Poštovaću istinu i dokaze, a sve je to sad u nadležnosti suda. Videćemo šta će suđenje doneti i šta se sve može otkriti i u toku suđenja, npr. kroz nove izjave ili dokaze optuženih, svedoka, istražitelja.

Tokom vanrednog stanja bilo je dosta reči da su Spasojević i Legija planirali "specijalni rat" preko medija i pisama, a kao dokaz toga policija je priložila veliku količinu pripremljenih pisama namenjenih političarima i ambasadorima. Do danas nije rečeno ko je pisao ta pisma?

- Pripremali su ih njihovi saradnici po njihovom nalogu, i upravo to govori o opasnom i organizovanom kriminalu, klanu velikih ambicija i spretnom kombinovanju stvarnog kriminala i problematične politike. Zanimljiv je i odabir lica kojima su ta pisma bila upućena. To možete i vi da istražite.

Često se u javnosti čuje da su BIA i MUP Srbije sačuvali svoje ranije kadrove i da je reorganizacija urađena samo premeštanjem na druga radna mesta, ne i utvrđivanjem stvarne odgovornosti za korišćenje policije i tajne službe u političke svrhe. Koliko je MUP zaista reorganizovan?

- Činjenice govore drugačije. U Kolegijumu ministra nema miljenika bivšeg režima koji su se uprljali političkim ili kriminalnim aktivnostima. Takve paušalne ocene jednostavno ne stoje, a pošto nema konkretnih imena ne mogu polemisati sa nečijim mišljenjem bez osnova. Ja nisam došao da rasturim policiju Srbije, već da je sačuvam, tako što ću je reformisati, od organa državne represije u moderan servis za zaštitu života, tela i imovine građana. To je u velikoj meri već urađeno i to nam priznaju svi eksperti međunarodnih organizacija koji prate naš rad i kontrolišu tok reforme. Vi znate koliki je taj aparat, kako ga je raniji režim koristio i koje su posledice toga. Mi niti možemo niti želimo da promenimo sve policajce, inspektore, stručnjake. Protiv onih koji su se ogrešili o zakon već smo podneli krivične ili prekršajne prijave, mnogi su odstranjeni iz Ministarstva, kažnjeni ili premešteni. Reč je o stotinama ljudi, ali nećemo se ustezati da nastavimo da sređujemo situaciju u ovom smislu. Nemamo nikakvog razloga da bilo koga štitimo ako krivica postoji, ali nećemo dozvoliti da bilo ko u javnosti bez dokaza i argumenata unapred osuđuje ljude koji zakonski i profesionalno rade svoj posao.

Da li je tačno da su, posle 5. oktobra 2000. godine, u pećima Instituta bezbednosti na Banjici danonoćno spaljivani kompromitujući dosijei i dokumenti saradničkih veza Državne bezbednosti? Da li imate informacije o uništavanju dosijea, koliko dosijea nedostaje i čija su to dosijea?

- Nisam nadležan za odgovor na ovo pitanje koje se odnosi na Bezbednosno-informativnu agenciju kao naslednika bivše SDB.

Sonja Brkić, predsednik Vrhovnog suda Srbije, izjavila je da ima mnogo zahteva za sprovođenje mere prisluškivanja? U kojoj je država opasnosti ako se traži tako nešto?

- Ponovo me pitate nešto za šta nisam nadležan i sa čim nisam upoznat. MUP ne podnosi zahteve predsedniku Vrhovnog suda Srbije, već to radi BIA.

Bilo je dosta reči i o tome da je napravljen prodor u slučajevima ubistva novinara Slavka Ćuruvije i da su "kockice složene". Ko je ubio Slavka Ćuruviju i Milana Pantića?

- Poučen prethodnim iskustvom sa medijima, daću ću vam samo službeno saopštenje: u interesu istrage ne mogu vam izneti nove podatke.

Pozivajući se na saznanja policije, Vlada Srbije je tokom vanrednog stanja prvi put zvanično pomenula mogućnost da je novinarka Duge Dada Vujasinović ubijena. Nakon toga se više niko od zvaničnika nije oglašavao. Očigledno je da neka nova saznanja postoje. O čemu se radi?

- Do mene takva saznanja nisu došla. Zato morate pitati one koji su vam dali te informacije.

Šta je sa slučajem nesrećno nastradalog istražnog sudije Okružnog suda Nebojše Simeunovića? Porodica je ukazala na mnoge nelogičnosti u nalazima veštaka i na aljkavosti policije u utvrđivanju činjenica.

- Naknadne provere koje sam naložio po zahtevu porodice i javnosti nisu dale nova saznanja koja bi promenila dosadašnji zaključak pravosudnih organa.

Najavili ste da će osim veza kriminalnih grupa sa državnim organima biti istražene i veze sa krupnim biznisom, medijima i stranim obaveštajnim službama. Da li su te veze istražene i dokle sežu "pipci" mafije?

- Mafija se nije libila da sarađuje sa bilo kim ko joj može biti od koristi, da likvidira bilo koga ko joj je na putu. Sada se ti ljudi panično kriju, ali će ih bratija sa optuženičke klupe prozivati. Javnosti je već dovoljno poznato da su neki policajci, tužioci i sudije osumnjičeni za saradnju sa organizovanim kriminalom, kao i to da su neki službenici pružali podršku mafiji nizom informacija. O stranim obaveštajnim službama već sam govorio. Podatke smo objavili u izveštaju rečitog naziva "Hiljadu tvrdih dana". Tragove mafije nalazimo svuda, čak u nekim državnim organima, ali tamo nije preostalo izvršilaca na koje se može proširiti optužnica - bar prema postojećim saznanjima. S druge strane, jasno je da se svi ti prljavi poslovi nisu ni mogli zamisliti bez prljavog biznisa i zato je organizovani kriminal kontrolisao najunosnije ilegalne poslove, kao što su droga, oružje, otmice, akcizna roba i ostalo. Ali, ponavljam po ko zna koji put, borba protiv mafije je deo večne borbe dobra protiv zla, i nije samo zadatak policije. U protekloj deceniji naše društvo je prošlo i kroz fazu "Divljeg Zapada" i fazu "prvobitne akumulacije kapitala", i to uz raspad prethodne države i njenog bezbednosnog sistema. Danas je u fazi tranzicije, ubrzane privatizacije, sa još uvek nerešenim svojinskim pitanjem, uz uništenje srednje klase i takvo osiromašenje da većina građana misli loše za svakog ko nešto ima. Još uvek imamo društvenu svojinu, tu "crnu rupu’’ ekonomije, koju ni bog ne može zaštititi, a kamoli policija. Loše je što mediji ne posvećuju više pažnje ovom pitanju na pravi način, jer policija je nemoćna bez podrške građana, medija, vlade, i društva u celini, vlade sa jasnim liberalnim stavom, i društva sa čvrstim konsenzusom o opasnosti koja se zove mafija. Jasno je da nemam takvu podršku, ni ja, ni policija, pa su ostvareni rezultati pravo čudo i rezultat su više znanja i veštine, nego ukupne društvene atmosfere. Priča o mafiji nije isto što i borba protiv mafije. Nekima su usta puna mafije, a džepovi puni mafijinih para, sa kojima se bore za bolje pozicije u društvu, često neosnovano napadajući policiju.

Savet za borbu protiv korupcije optužio je nedavno Tužilaštvo i MUP Srbije da opstruiraju oko 200 krivičnih prijava protiv funkcionera bivšeg režima. Šta je urađeno na rasvetljavanju i utvrđivanju činjenica o zloupotrebama iz Miloševićevog perioda?

- Ako je neko podneo krivičnu prijavu, tu nema posla za MUP. Što to neko ne zna, već misli da je MUP za sve odgovoran, to je pitanje njegove pravne kulture. I Savet i javnost treba da znaju da, kada je privredni kriminal u pitanju, postoji i finansijska, tržišna i druge inspekcije, da je pri Ministarstvu finansija osnovana poreska policija sa policijskim ovlašćenjima, da je Uprava za borbu protiv pranja novca u istom Ministarstvu, kao i carina, tako da su privrednom kriminalu u okviru kriminalističke policije značajno sužene nadležnosti. MUP nema ni razloga ni bilo kakve vajde od takvih opstrukcija. Dakle, nema opstrukcije, a paušalne ocene bi bilo bolje zameniti pitanjem: šta je sa presudama po podnetim krivičnim prijavama MUP. Sarađujemo sa svim državnim organima u tom pogledu i nudimo dalju pomoć finansijskoj policiji, inspekcijskim službama, tužilaštvu i sudovima - u onom delu podele posla koji pripada policiji. Najbolje bi bilo da jednom pogledamo na koje se slučajeve misli i šta policija nije preduzela.

Crna Gora je odlučila da odvojeno od Srbije i državne zajednice učestvuje u radu Interpola. Kako se na to gleda u svetu i da li će to da oteža rad biroa Interpola?

Za sada saradnja ide preko Nacionalnog biroa za saradnju, koji je ranije bio u sastavu SMUP. Reč je o profesionalnim policijskim poslovima i tu politika nema šta da traži. Mi nemamo ništa protiv da Crna Gora ima svoj biro, ali o tome donose odluku organi Interpola.

Boris Tadić, ministar odbrane Srbije i Crne Gore, često ukazuje na opasnost od terorističkih napada sa Kosova. Koliko je u ovom trenutku realno očekivati terorističke napade u većim gradskim centrima?

- I kolega Čović, kao i kolega Tadić često govore o tome. Sve je moguće, pošto znamo za planove terorista. Ako im situacija u Srbiji to dozvoli, imaćemo i takve oblike terorističkih napada. Ne treba niko da gaji iluziju da teroristi neće za svoje akcije iskoristiti političku nestabilnost i krizu vlasti u Srbiji, kao ni da postoji policija i vojska koja to može sprečiti bez stabilne političke situacije i jakih državnih institucija u zemlji. Srbija bez predsednika, bez stabilnog parlamenta i efikasne vlade, predstavlja izazov za teroriste. Mi smo o tome obavestili državni vrh. MUP pomno prati sve što se događa na jugu centralne Srbije, a dovoljno zna i o kretanjima na Kosovu i Metohiji. Pojačali smo mere opreza na prostoru koji mi kontrolišemo. Obavešteni ste i o nedavnom hapšenju terorističke grupe koja je likvidirala pripadnika BIA albanske narodnosti i počinila niz teških zločina na jugu Srbije. Pripremamo dnevne izveštaje za Koordinaciono telo i Vladu Srbije o tome šta se zbiva tamo. Ukratko, očekujemo izvesne terorističke napade, diverzije i sukobe koje bi ekstremisti i teroristi mogli da prenesu i na sever. Spremni smo za takve slučajeve i nastojimo da ih osujetimo. Svakako, sve je to uslovljeno i političkom situacijom i promenom naših pozicija u međunarodnoj zajednici. Najveći deo albanskog življa, međutim, oseća da im prekomerno zaoštravanje ne ide u prilog i zato primećujemo izvesnu struju koja zagovara mirni razvoj i kooperativnost, koju pozdravljamo. Verujem da će građani biti oprezniji a međunarodna zajednica raspoloženija za saradnju u borbi protiv terorizma kao univerzalnog zla.

Nema informacija o boravku generala Mladića

Karla del Ponte, glavni tužilac Haškog tribunala, konstantno optužuje vlast u Beogradu da kriju i štite generala Ratka Mladića. Prema poslednjim informacijama SAD nameravaju da usvoje zakon na osnovu koga će pomoć Srbiji biti uskraćena sve dok Mladić ne bude izručen Haškom tribunalu i to od 1. marta sledeće godine. Poseduje li policija bilo kakve informacije o generalu Mladiću, ko ga štiti i kakve je podatke vlastima u Beogradu dala Karla del Ponte o njegovom kretanju?


- Mladića u Srbiji ne traži samo BIA i MUP. Ponavljam ono što sam rekao više puta - nemamo informacija o boravku Ratka Mladića, i bićemo zahvalni svakom ko nam ih pruži, posebno gospođi Karli del Ponte.

Rusija je dobila poternicu za Mirom Marković

Rusija tvrdi da još uvek nije dobila poternicu Interpola za Mirom Marković, suprugom bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. MUP je saopštio da se ona nalazi u Moskvi. Ima li pomaka u tom slučaju, pošto se stiče utisak da poternica ne postoji i kako je moguće da Interpolova poternica toliko dugo "putuje"?


- Utisci su razni, i o njima ne vredi polemisati. Činjenica je da je Biro za saradnju sa Interpolom Ruske federacije dobio poternicu našeg pravosuđa poslatu preko našeg Biroa za saradnju. Ali, treba znati da niko ne može naterati ruske kolege da postupe po tom zahtevu.