Hag uvek traži više

U Haškom tribunalu prekjuče je sudija O Gon Kvon naložio otpečaćivanje optužnica protiv generala Vojske Jugoslavije Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića i generala srpske policije Sretena Lukića i Vlastimira Đorđevića. Pavković i Lazarević su u penziji, Lukić je načelnik Službe javne bezbednosti, a njegov prethodnik Đorđević je u bekstvu otkad je isplivala prva hladnjača sa leševima albanskih civila. Optužnica ih tereti za zločine protiv čovečnosti, i kršenje zakona i običaja ratovanja, da su kao učesnici zajedničkog zločinačkog poduhvata, između ostalog, naređivali sistematsko ubijanje i pljačkanje Albanaca sa Kosova i da su odgovorni za prisilno deportovanje 800 hiljada civila albanske nacionalnosti sa Kosova tokom NATO intervencije. Optužnica je ista kao i ona podignuta protiv Slobodana Miloševića, Nikole Šainovića, Milana Milutinovića, Dragoljuba Ojdanića i Vlajka Stojiljkovića.

Već prve reakcije vlasti u Srbiji bile su oštre, gotovo afektivne; predsednik Vlade Zoran Živković rekao je da su optužnice "udarac reformama" i ukazao na, po njegovoj oceni, simptomatično izabrano vreme za obelodanjivanje optužnica, sedam dana posle sastanka sa kosovskim Albancima u Beču, "u jeku predsedničke kampanje i kada smo pred početkom diskusije o poverenju Vladi". Ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović rekao je da su "neprihvatljive optužnice podignute samo na osnovu komandne odgovornosti". U kontradiktornoj izjavi rekao je: "Poštovaću svaku odluku Vlade, ali sasvim sigurno neću biti taj ministar koji će generale Lukića i Lazarevića isporučiti Haškom tribunalu". Ministar inostranih poslova SCG Goran Svilanović smatra da optužnice protiv generala treba prepustiti domaćem pravosuđu.

Još jedna haška priča i beogradsko "kud baš sad", posle oklevanja, opstrukcije, nepriznavanja Tribunala, negiranja zločina i brojnih neodgovornih epizoda u kojima su hapšenja i izručenja bila spektakularna, a državnu potporu i garancije dobijali ljudi u čiju se krivicu za ratne zločine širom bivše Jugoslavije utemeljeno sumnja. Ali i nekakvog napretka koji priznaje međunarodna zajednica i koji bi, nagoveštavaju reakcije, mogao biti anuliran. Beograd se još jednom podseća da je i posle petog oktobra na najvišim dužnostima u vojsci i policiji imao haške pacijente i suočava sa činjenicom da Hag uvek traži više. Po vlast neprijatna činjenica, traži se novo "gutanje velike žabe", a birači, konstanta je svih istraživanja javnog mnjenja, ne podnose Haški tribunal. I slažu se sa izručenjima jedino ako donose profit. Ne baš slavno za narod u čije ime su počinjena najveća zverstva u Evropi posle Drugog svetskog rata.

S druge strane, dok Tribunal odbija mogućnost da se optuženima sudi u zemlji, američki ambasador za ratne zločine Pjer Rišar Prosper, pun trgovačkog duha, kaže da bi generalima moglo da se sudi u Srbiji, pod uslovom da Beograd pronađe i izruči bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića. Premijer Živković nedavno je samouvereno nagovestio da bi Mladić mogao da bude uhapšen do kraja godine. Sudilo se u Beogradu ili Hagu, žrtve traže pravdu - njima je, kao i svakom časnom čoveku, svejedno što je neko "samo radio svoj posao".