Preporuke Ustavnog suda parlamentu o izbornim zakonima

Ustavni sud Srbije je, posle analize ustavnosti pojedinih odredbi nekih zakona, upozorio srpski parlament i autore novog ustava na više "problema u ostvarivanju izbornog prava građana". U pismu Skupštini Srbije, koje je usvojeno u četvrtak na sednici suda, ukazuje se na spornost pojedinih odredbi zakona o izboru narodnih poslanika i predsednika Republike, o lokalnoj samoupravi i drugih opštih akata za sprovođenje izbora. Ocenjujući da u Ustavu i zakonima o izboru poslanika, odbornika i predsednika Republike, postoje određene pravne praznine i "nedograđenosti pojedinih rešenja", Ustavni sud je zaključio da to dovodi do nedovoljno konzistentnog i jasnog izražavanja i oblikovanja izbornog prava, kao i nedovoljnog uvažavanja specifičnosti ustavnog položaja i uloge organa za koje se izbori obavljaju. Ustavni sud preporučio je da bi zato u novom ustavu trebalo preciznije utvrditi "bitne elemente sadržine poslaničkog mandata i jemstva njegove nepovredivosti, kao i osnove prestanka mandata".

Izmedu ostalog, ocenjeno je i da bi ustav trebalo da garantuje slobodu opredeljivanja i glasanja poslanika po sopstvenom uverenju, nespojivost poslaničke funkcije sa drugim javnim funkcijama, kao i zaštitu poslaničkog mandata tokom njegovog trajanja u posebnom sudskom postupku, uključujući zaštitu pred Ustavnim sudom.

Ocenjujući Zakon o izboru narodnih poslanika, sud je zaključio da je neophodno precizno i jasno regulisati način ostvarivanja i sadržinu izbornog prava, postupak kandidovanja i utvrđivanja izbornih lista, tip izbornih ista, način raspodele mandata, kao i pravnu zaštitu izbornog prava, uključujući pasivno biračko pravo za vreme trajanja mandata, što sada nije slučaj. "Postojeća zakonska rešenja omogućavaju da se naknadno može menjati biračka volja građana, što dovodi u pitanje ostvarivanje načela neposrednosti izbora i nije saglasno ni sa standardima demokratskih, slobodnih i fer izora", ocenio je Ustavni sud.

Navodi se da je neophodno preispitati i pojedine odredbe Poslovnika o radu parlamenta, u pogledu ostvarivanja ustavom garantovanog položaja poslanika. Ustavni sud dao je slične preporuke i za poboljšanje Zakona o lokalnoj samoupravi. Povodom Zakona o izboru predsednika Republike, Ustavni sud je posebno ukazao na potrebu ustavnog propisivanja rokova za održavanje izbora u slučajevima kada dođe do prestanka mandata predsednika pre isteka vremena na koje je izabran, kao i u slučaju kada novi predsednik nije izabran. Ustavni sud posebno je naglasio da je postupak izbora predsednika Republike potrebno tako urediti da se, bez obzira na njegovu složenost i moguću višefaznost, okonča izborom predsednika kako bi bio potpuno ostvaren princip podele vlasti. Ustavni sud ukazao je i na potrebu usklađivanja izbornog zakonodavstva sa međunarodnim standardima u oblasti izbornog prava, posebno Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i Dokumenta OEBS-a iz Kopenhagena. Prema mišljenju Ustavnog suda, neophodno je preispitati i rešenja o izbornom cenzusu, pravu podnosilaca izborne liste da sami raspodeljuju mandate i ostvarivanju prava na uvid u birački spisak.