Smit: Milošević morao da zna za zločine u Srebrenici

Svedok Tužlaštva na suđenju bivšem predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, britanski general Rupert Smit izjavio je u četvrtak da je optuženi već 15. jula 1995 morao znati za ubistva Muslimana u Srebrenici, jer je tog dana, u Dobanovcima primio glavnokomandujućeg VRS generala Ratka Mladića, prenosi dopisnik RTV B92 iz Haga Ljubica Gojgić. Smit, koji je u vreme događaja u Srebrenici bio komandant snaga UNPROFOR-a u Bosni, izjavio je međutim, da nema nikavih saznanja da je neko iz Srbije ili Jugoslavije učestvovao u napadu na zaštićenu zonu UN-a.

Rupert Smit izjavio je da je 15. jula 1995. godine, u vreme ubistava Muslimana u Srebrenici, u Dobanovcima kod Beograda, prisustvovao sastanku sa Slobodanom Miloševićem, koji je toga dana primio Jasuši Akašija, Torvalda Stoltenberga i Karla Bilta. Istom sastanku prisustvovao je i general Ratko Mladić, na osnovu čega je Smit zaključio da je Milošević bio nadređen glavnokomandujućem VRS i da ga je Mladić morao upoznati sa akcijama u Srebrenici. Milošević je, tvrdio je Smit, Mladića zvao po imenu a Mladić mu se  "obraćao sa uvažavanjem". Smit je rekao da je Mladić i sam imao izvesnu vlast u Bosni koju je Milošević  kontrolisao "samo ukoliko je ono što je Mladić radio bilo u suprotnosti sa interesima Srbije ili njegovim ličnim interesima."

Smit je takođe ustvrdio da o povezanosti VRS-a i Beograda govori vojna pomoć i saradnja, navodni zajednički sistem protivvazdušne odbrane, kao i činjenica da su visoki oficiri dobijali plate iz Beograda, što su potvrdili generali Mladić i Tolimir. Na pitanje Miloševića da li činjenica da su dobijali plate iz Beograda, koju nije osporavao, sugeriše da je u tom pravcu išao i komandni lanac, Smit je odgovorio potvrdno. "Osoba koja potpisuje ček obično je osoba koja je na vrhu lanca komandovanja," rekao je Smit.

Kao dokaz postojanja plana čija će posledica biti masovno ubistvo Muslimana u Srebrenici, Tužilaštvo je u dokazni materijal preko Smita uvelo i dokument koji sadrži direktive Radovana Karadžića "za buduću strategiju srpskih snaga". U tom dokumentu, čiju je operacionalizaciju po svedočenju Smita izvršio Mladić, u delu koji se odnosi na Drinski korpus nalaže se: "planiranom i dobro promišljenom borbenom operacijom stvoriti nepodnošljivu bezbednosnu situaciju bez nade za preživljavanje... uslove nepodnošljivosti, bezperspektivnosti daljeg opstanka i života za meštane Srebrenice i Žepe". U dokumentu stoji i napomena da će u "slučaju da UN napuste zaštićene zone, komanda Drinskog korpusa isplanirati operaciju pod nazivom 'Jadar' sa zadatkom razbijanja i uništavanja muslimanskih snaga u ovim enklavama i definitivnog oslobađanja Podrinja".

Tokom unakrsnog ispitivanja Slobodan Milošević negirao je navode Smita da je znao za ubistva u Srebrenici, koja je nazvao zločinom. Govoreći o sastanku od 15. jula Milošević je tvrdio je da je general Mladić pozvan na zahtev Karla Bilta, a da činjenica da na tom sastanku niko nije pomenuo ubistva u Srebrenici upravo svedoči da niko od prisutnih, uključujući njega i Mladića nije znao šta se dogodilo u zaštićenoj zoni. Smit se nije složio sa ovakvom ocenom i ostao je pri tvrdnjama da je optuženi a naročito Mladić morao znati za ubistva, jer je bio glavnokomandujući vojske koja ih je počinila.

"Da li tvrdite da je Mladić znao da je neko pobio te ljude," pitao je Milošević. "Da", odgovorio je Smit. Milošević je Smitu postavio još niz pitanja o ulozi generala Mladića u Srebrenici.

Milošević: "Da li možete da pretpostavite da bi vojnička čast dozvolila generalu Mladiću da naredi ubistvo civila i zarobljenika?"

Smit: "Da".

Milošević: "Da li imate ikakva saznanja da je on naredio takvu nečasnu stvar?"

Smit: "Nemam, ali on je bio komandant snaga i verujem da je znao šta se dešavalo."

Milošević: "Da li  imate podatke da je Mladić bio tamo (u Srebrenici) kada su plaćenici ubili nedužne ljude?"

Smit: "Mladić je bio komandant snaga. Sigurno je bio tamo u vreme napada i nakon napada na Srebrenicu. Ja ne znam kada je on napustio to područje."

Milošević: "Ne znam ni ja, ali oni koji ga poznaju znaju da ne bi dozvolio da se ubijaju civili i zarobljenici".

U nastavku unakrsnog ispitivanja Milošević je citirao pismo specijalnog izaslanika UN za Bosnu Jasuši Akašija od 11. jula 1995. u kome predlaže da stanovništvo iz Srebrenice bude evakuisano u druga sigurnija područja. Taj dokument, po njegovom tumačenju sa kojim se Smit nije složio, ukazuje na to da raseljavanje stanovništva Srebrenice nije bilo posledica plana srpske vojske o etničkom čićšenju.

Na pitanje predsedavajućeg sudije Ričarda Meja "da li je VRS zapravo realizovala ideju Jasuši Akašija", Smit je odgovorio da Akaši nije preneo Mladiću tu ideju. Rupert Smit je potvrdio je,  međutim, navode Miloševića da nema saznanja da je "bilo ko iz Srbije i Jugoslavije na bilo koji način učestvovao u napadu na Srebrenicu".

Smit i Milošević nisu se saglasili oko granatiranja Sarajeva i projektila koji je 28. avgusta 1995. godine pogodio pijacu na Markalama, kada je ubijeno 38 ljudi. Smit je tvrdio da su za taj napad, posle koga je usledilo NATO bombardovanje položaja VRS, odgovorni Srbi.  Milošević je citirao izjave nekih pripadnika mirovne misije koje ne isključuju ni mogućnost da su za napad odgovorne snage vlade u Sarajevu, tvrdeći da je okrivljujući Srbe, međunarodna zajednica samo tražila povod za vazdušne napade na RS. Smit je potvrdio navode Miloševića da su pripadnici Armije BiH kršili primirje potpisano početkom 1995. godine, kao i tvrdnje optuženog da su zaštićene zone Srebrenica i Žepa korišćene za napade na vojsku RS.