"Pročišćenje" krajem septembra?

Kada Komisija za utvrđivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava započne svoj rad, misteriozne ostavke državnih i javnih funkcionera biće učestale. Obrazloženja će im biti da su bolesni, umorni ili da se povlače zbog porodičnih problema, tvrdio je proletos Ivan Andrić, poslanik Građanskog saveza Srbije u srpskom parlamentu, kao predstavnik predlagača Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (poznatijeg kao Zakon o lustraciji), koji je u Skupštini Srbije po hitnom postupku usvojen krajem maja.

Početkom septembra ovaj zakon je, kako to pravnici kažu, "stupio na snagu", ali lustraciona komisija kojoj će biti povereno sprovođenje zakona još nije konstituisana. Njeno osnivanje "koči" srpska opozicija, uz obrazloženje da je komisija "preki sud koji će biti korišćen za političke čistke". Međutim, Sima Radulović, član lustracione komisije i narodni poslanik GSS u republičkom parlamentu, kaže da očekuje da Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava otpočne sa radom u zakonom predviđenom roku, a to znači do kraja septembra.

Opstrukcija opozicije

Po Zakonu o lustraciji, u sledećih deset godina obavezno će se proveravati da li su kandidati za istaknute funkcije kršili ljudska prava od 1976, kada je SFRJ ratifikovala Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, do danas.

Skupština Srbije je 15. jula 2003. godine izabrala osam od previđenih devet članova lustracione komisije, jer su predloženi opozicioni kandidati obavestili Skupštinu da ne prihvataju kandidaturu. To što komisija ima osam, a ne kako je zakonom predviđeno devet članova, po mišljenju Radulovića nije prepreka za njeno konstituisanje.

"Jedno nespretno zakonsko rešenje daje mogućnost opoziciji da unedogled opstruiše početak rada lustracione komisije. Smatram da komisija treba da se konstituiše sa osam članova i da otpočne sa radom. Što se tiče prava opozicije da bude zastupljena u toj komisiji, to je zakonom utvrđeno pravo i ono će moći da se ostvari kada neka opoziciona grupacija u Narodnoj skupštini bude odlučila da to svoje mesto popuni", kaže Radulović, mada ne isključuje mogućnost da se u ovom delu po hitnom postupku izmeni Zakon o lustraciji.

Ovih dana sve se češće govori o mogućnosti raspisivanja predsedničkih, pa i vanrednih parlamentarnih izbora. Ima onih koji smatraju da su moguće zloupotrebe ukoliko lustraciona komisija počne sa radom u vreme predizborne kampanje. "Pred tim problemom ne treba zatvarati oči. Naravno da je bilo zloupotreba u zemljama koje su već sprovele lustraciju, ali do redovnih izbora kod nas je ostalo još godinu dana, a u samoj lustracionoj komisiji su pravnici sa visokim moralnim i stručnim integritetom i zato isključujem mogućnost da bi neko od njih pristao da bude zloupotrebljen u te svrhe. Mislim, pre svega, na političku kampanju i eliminaciju eventualnih političkih protivnika u predizbornim aktivnostima", kaže Radulović.

Na "proveri" pet hiljada funkcionera

U samom Zakonu o lustraciji utvrđeno je da će komisija morati da obavi proveru i svih funkcionera koji su sada nosioci vlasti, pa će se tako ocenjivati da li su u oblasti ljudskih prava nešto zgrešili i Nataša Mićić, Zoran Živković, Nenad Čanak, Nebojša Čović, Dušan Mihajlović...

Po proceni Radulovića, na spisku komisije naći će se možda i do pet hiljada funkcionera koji su sada na nekom nivou vlasti.

U javnosti se često čuje primedba da nije donet zakon o otvaranju dokumenata BIA. Radulović podseća da je GSS, kao predlagač Zakona o lustraciji, tražio da se odmah donesu i zakoni o ostvarivanju uvida u postupak koji vodi BIA, odnosno nekadašnja Služba držane bezbednosti, kao i zakon o dostupnosti informacija.

Pored navedenih zakona, u zakonske preduslove za nesmetani rad komisije spada i donošenje pravilnika o radu lustracione komisije, a da bi ona u potpunosti mogla da otpočne sa radom treba ispuniti i određene materijalno-tehničke uslove. Pored sredstava, treba organizovati i prateću službu koju bi, po Radulovićevoj proceni, trebalo da čini 30 – 40 ljudi.

U javnosti se, povodom početka rada lustracione komisije, nametnulo i pitanje da li će građani moći sami da pokrenu postupak lustracije protiv nekog funkcionera. I ovde bi, smatra Radulović, mogle da se sačine određene promene u zakonu. Kako sada stvari stoje, kad se već pokrene postupak lustracije po službenoj dužnosti, građani mogu da se uključe i svojim predstavkama pomognu lustracionoj komisiji u radu.

Radulović smatra da bi možda trebalo sugerisati vladi i donošenje nekih uredbi kojima bi se pojasnio zakon. Izmene zakona ili donošenje uredbi inicirao bi Građanski savez Srbije, kao predlagač osnovnog zakona, a moguće je da do promene zakona dođe i na predlog lustracione komisije, ali opet preko predlagača.

Kontrola funkcionera

Zakon predviđa da će podložni odgovornosti biti: poslanici republičke i pokrajinske skupštine , predsednik Republike, predsednici i članovi republičke i pokrajinske vlade, gradonačelnici, predsednici, zamenici predsednika, kao i sekretari skupština opština, sekretari republičke i pokrajinske skupštine, starešine i rukovodeći radnici u službama predsednika Republike, zamenici i pomoćnici ministara i funkcioneri koje postavlja republička vlada, odnosno pokrajinsko izvršno veće, zatim načelnici okruga, sudije svih sudova, javni tužioci i njihovi zamenici, direktori i članovi upravnih odbora preduzeća ili ustanova (predsednici i članovi saveta univerziteta, rektori, dekani, direktori i odgovorni urednici u izdavaštvu ili javnom informisanju) čiji je osnivač Republika, pokrajina ili lokalna samouprava, guverner i viceguverner Narodne banke, direktori banaka sa većinskim državnim kapitalom, funkcioneri i ovlašćene osobe u BIA, direktori i rukovodioci zatvora, šefovi diplomatskih misija i konzulata, kao i načelnici Generalštaba i kontraobaveštajne službe.

Šta je lustracija

Pojam lustracije prvi put se javlja u drevnom Rimu, kao ceremonija očišćenja od nekog zla. Primenjivala se svakih pet godina. Sredstva pomoću kojih se izvodila bila su baklje i žrtvene životinje u ritualu koji je pratila muzika, igra i pesma, a katkad i stihovi. Sam pojam potiče ili od latinskog glagola lavare (prati) ili od glagola lucere (sijati) kasnije lustrare (osvetljavati), po bakljama.

Stara engleska reč "lustration" govori o obredu čišćenja od greha. Među značenjima koja daje Oksfordski engleski rečnik, nalaze se i značenja: pročišćenje, naročito duhovno i moralno, i čin pokajničkog žrtvovanja ili obreda pročišćenja.