Nemoć pred ekološkom katastrofom

Ekološka zaštita u Srbiji nikada nije bila među prioritetima vlasti. Posle ukidanja sankcija, međunarodni tranzit kroz našu zemlju je pojačan. Starim i oštećenim prugama u Srbiji počele su da tutnje kompozicije sa vinil-hloridom, piralenom i drugim opasnim supstancama. Osim povećanog tranzita, problem je i nedovoljna zakonska regulativa u vezi s tim, a nema ni adekvatne reakcije kako bi se zaštitilo ugroženo stanovništvo. Zakonske zavrzlame u našim uslovima ostavljale su dovoljno prostora za nemar nadležnih, jer su prema zakonu, svi odgovorni, ali u stvarnosti, kada dođe do incidenta, niko ne odgovora. Prema novim rešenjima i uredbi Vlade, sada svaki transport u Srbiji mora da prođe rigorozne kontrole na tri punkta.

- Ti pregledi nisu takvi da neko pogleda i kaže: OK, može da ide. Punktovi su opremljeni najsavremenijom opremom. Vagon iz Ukrajine koji se nedavno prevrnuo bio je testiran i mogao je da izdrži pad s Brankovog mosta a da se sadržaj ne izlije - kaže Srđa Popović, savetnik premijera za ekologiju.

Ipak, incidenti se dešavaju, izlivanja opasnih materija su veoma česta. Poznati su slučajevi: izlivenje vinil-hlorid u Karđorđevoj ulici, kompozicija sa azotom na Dorćolu, nestanak bureta sa opasnim materijama u Leštanima... U nacionalnom centru za trovanje kažu da se problemi u Beogradu i okolini mogu lako rešiti zbog toga što je tu koncentrisan najveći broj institucija koje mogu pomoći. Sagovornici iz tog centra navode primer incidenta koji se pre nekoliko godina dogodio u Borči kada je veoma brzo zbrinuto 150 ljudi. Takva zaštita i saniranje problema ipak ne bi mogli da se primene kada bi se eventualno dogodio incident, na primer, u Lučanima. Problem je koordinacija službi i nepostojanje plana sanacije problema.

Popović navodi da se stvari unapređuju i da ima primera i kada koordinacija funkcioniše.

- Kada se prevrnula ukraijinska cisterna, u roku od sat vremena sve službe su bile alarmirane i bile su odmah na licu mesta. Policija je odmah izolovala mesto. Specijalističke ekipe su odmah procenile opasnost i uradile sve da se ne zapali kompozcija. Na lice mesta je izašla i vojska koja je sa svojim ABHO ekipama bila spremna da reaguje - navodi Popović i dodaje da bi bila naređena evakuacija stanovništva da je opasnost bila veća.

- Tu se pokazalo šta znači koordinacija. Javno obaveštavanje je bilo je pravovremeno i precizno da bi se sprečila panika. Evakuacija je u nekim slučejevima neophodna. Kada bi ona kod većeg incidenta izostala, odgovornost bi se tražila ne zbog toga što se nešto izlilo, već zbog toga što je stotine i hiljade ljudi izgubilo život - kaže Popović.

Savetnik premijera pominje i opasnost od incidenata koji bi se mogli dogoditi u unutrašnjosti i kaže da Vlada razmatra plan da se centri za saniranje posledica incidenata otvore u Kragujevcu i Nišu. Reakcija na incidente je poslednja karika, preventiva je ključna, smatra naš sagovornik.

- Zakon mora da omogući da se imenuju odgovorne osobe kojima je zadatak da spreče incidenat. Nije poenta da neko ode u zatvor zbog toga što se nešto dogodilo, već da postoji svest o tome da neko može otići u zatvor ukoliko se ne uradi posao - navodi Popović i dodaje da to ključna uloga ekoloških inspektora kojih je u Srbiji trenutno 40. Tranzit opasnih materija je samo deo problema, tu je i industrija sa opasnim materijema. I tu je preventiva važna.

- Mi nemamo desetine miliona dolara koje bismo uložili u filtere, a nije realno ni da zatvorimo fabrike koje ih nemaju. Moraju se naći rešenja koja će omogućiti bolju zaštitu, pogotovo što je veći deo naše industrije građen po tehnologijama iz 50-ih i 60-ih godina kada se o ekologiji nije ni razmišljalo - smatra Popović.

Država ima strategiju potpune ekološke zaštite i preventive koja bi trebalo da se ostvari u narednih 20 godina, „što za nekoga može biti loša vest“, ali i „to je bolje nego nemati nikakvu“. Ministarka za zaštitu životne sredine Anđelka Mihajlov smatra da će Ministarstvu posao biti olakšan kada se usvoji zakon o ekologiji kojim će dobiti velika ovlašćenja.

- Obećano je da će taj zakon biti u skupštinskoj proceduri u septembru, pošto je još u maju prošle godine prošao na Vladi Srbije - navodi Mihajlov.

Ministar za zaštitu životne sredine Anđelka Mihajlov je rekla da veliku ekološku opasnost predstavlja i uvoz polovne robe. Od maja, od kada Ministarstvo kontroliše uvoz polovne robe, uvezeno je 10.000 tona polovne odeće, 47.000 veš-mašina, nekoliko desetina hiljada kompjutera i kompjuterskih monitora, veliki broj drugih kućnih aparata i polovnih vozila.

- To je velika ekološka opasnost. Ta roba ima kraći vek trajanja od nove, što znači da se uskoro ta roba može postati otpad, a mi ćemo biti zatrpani đubretom - kaže Mihajlov.