Predstavljen Prednacrt zakona o univerzitetu

Prednacrtom novog zakona o univerzitetu predviđene su značajne promene u sistemu visokoškolskog obrazovanja u Srbiji, izjavila je u utorak pomoćnik ministra prosvete i sporta Slobodanka Turajlić. Na sednici Odbora za prosvetu Skupštine Srbije Turajlić je rekla da bi, po tom prednacrtu, u sistem visokoškolskog obrazovanja trebalo da budu uvrštene dve nove institucije - nacionalni savet i komisija za akreditaciju. Nacionalni savet bi trebalo da obavlja stručni deo posla i da predlaže politiku visokog obrazovanja, a bio bi sačinjen od 15 istaknutih ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede. Tehničke poslove vezane za sprovođenje obrazovne politike trebalo bi da obavljaju Vlada i Ministarstvo. Turajlić je rekla da bi kvalitet visokog obrazovanja i njegova racionalizacija trebalo da se ostvare kroz formiranje komisije za akreditaciju, čijim radom će se sprečiti dosadašnja praksa da se visokoškolske ustanove u Republici osnivaju političkim odlukama. Ta komisija će, između ostalog, odlučivati i koje od viših škola, čija koncepcija će po novom zakonu biti promenjena, mogu dobiti akreditaciju da nastave rad.

Prednacrtom zakona o visokom obrazovanju, kako je rekla Turajlić, predviđene su dve vrste studija na istom nivou - strukovne i akademske. Postojanje strukovnih studija nametnuli su evropski standardi, budući da privreda Evrope zapošljava više od 60 odsto svršenih studenata strukovnih studija. Ukoliko budu prihvaćena nova zakonska rešenja značajno će se povećati i prohodnost na ispitima, budući da novi zakon dozvoljava studentima da samo dva puta polažu isti ispit, nakon čega sledeće godine moraju ponovo da ga odslušaju i tek nakon toga, ponovo izađu na ispit. Turajlić je, međutim, kazala da će novim sistemom bodovanja rada studenata tokom godine i vrednovanja njihovog znanja na ispitu, studentima biti omogućeno da u predviđena dva roka polože ispit. Da bi student položio ispit, prethodno mora da skupi 60 neophodnih poena, koji se stiču prisustvom na nastavi i ispunjavanjem obaveza koje profesori od njih zahtevaju tokom godine. Slobodanka Turajlić je rekla da je prema prednacrtu zakona, predviđeno da studije traju tri do četiri godine, dok će studenti koji završe pet godina dobiti zvanje magistra. Time će, kako je kazala, magistri iz prethodnih 30 godina postati gubitnici, jer će se njihovo stručno usavršanje izjednačiti sa novim sistemom, u kom je neophodno samo studirati pet godina da bi se dobila titula magistra. Ipak, to će biti neophodno zbog usklađivanja statusa magistara iz Srbije, sa nosiocima iste titule u inostranstvu.