Svedok mora da govori

Predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović odbio je poziv Tužilaštva Međunarodnog tribunala za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji da svedoči u procesu koji se vodi protiv bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. Crnogorski premijer konstatovao je u intervjuu Televiziji Pink da ne spada "u Crnogorce koji trčkaraju van Crne Gore da ponude kakav dokaz ako ga imaju, pa makar sumnja bila i neosnovana". Svoje bitke sa Miloševićem, uveren je, završio je uspešno.

Tuilaštvo je, po rečima glavne tužiteljice Karle del Ponte, izrazilo žaljenje zbog Đukanovićevog odbijanja. "Ako Tužilaštvo bude tražilo od Sudskog veća da pozove Đukanovića i ono prihvati taj zahtev - Đukanović bi morao da dođe, jer je taj poziv obavezujući", naglašava Karla del Ponte.
Reakcija na Đukanovićevo odbijanje u Srbiji nije bilo, a u Crnoj Gori najoštriji je bio Liberalni savez koji je procenio da bi Đukanovića "sopstveno svedočenje lako moglo pretvoriti u optuženog". Epohalni efekat, smatra LSCG, imala bi svedočenja Mila Đukanovića i crnogorskog predsednika Svetozara Marovića pred Tribunalom; bilo bi to katarzično za "ove prostore" ogrezle u ratove i pljačku.

Kakva je motivacija premijera Đukanovića; da li se nečega boji ili neće - ako ne mora - da učestvuje u procesu koji bi, posle duvanske afere koja ga je stajala predsedničkog trona, dodatno opteretilo njegov lik i delo ili ga stajalo dragocenog vremena. Prvi visoki dužnosnik jedne od bivših republika bivše Jugoslavije koji je odbio da odgovara na pitanja Tužilaštva i Slobodana Miloševića (o krvavom raspadu SFRJ svedočili su Stjepan Mesić, Milan Kučan i Vasil Tupurkovski) ima svoje razloge; zlobnici čak kažu da nema "rouming" (izlaz iz zemlje). A bilo bi neobično važno da čujemo kako su sarađivali "mladi, lepi i pametni", perjanice srbo-crnogorske antibirokratske revolucije koja je bila tragična ekspozicija poslednjim balkanskim ratovima.

Neće biti da se Đukanović uplašio nadmene gubitničke retorike negdašnjeg saveznika koji, svaki prodavac zeleni na Kaleniću to zna, rešeta svedoke, podastirući (optuženi) vlastiti angažman davnašnjim dogovorima sa svedocima i papirima iz državne i vojne bezbednosti. U međuvremenu je nesuđeni štićenik srbijanske vlade viceadmiral Miodrag Jokić, komandant Vojnopomorskog sektora Boka u vreme dubrovačke operacije, priznao da je kriv. Za ubistva, svirepo postupanje, napade na civile, uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika, pljačku. Paljevinu Konavla, opsadu Dubrovnika (43 osobe su izgubile život).

Nije valjda tadašnji predsednik Vlade Crne Gore bio neinformisan. Neće ni ćuran na svadbu, kaže narod, moraće da govori, makar i lagao.