Irelevantni predlozi

Konačni status Kosova rešavaće Savet bezbednosti UN i niko drugi - poručio je novi šef UNMIK Hari Holkeri na međunarodnoj konferenciji u Ohridu kojia je okupila političare iz Jugoistočne Evrope.

Cinici bi mogli reći - ništa novo. Političku geografiju ovog dela sveta oduvek su presudno oblikovali međunarodni centri moći. Ako je i bilo odstupanja od ovog pravila, ona su se dešavala u kratkotrajnim periodima balkanske sloge. Serija etničkih sukoba na kraju XX veka obnovila je ovom regionu neslavni status bureta baruta od kojeg preti opasnost širem okruženju. Otuda je sasvim logično što je današnja, globalizovana međunarodna zajednica ovaj slučaj uzela u svoju nadležnost, a lokalnim političarima namenila tek ulogu manje ili više korisnih pomagača.

Holkerijeva ohridska izjava ne ostavlja baš nikakve nedoumice o tome ko vlada i odlučuje na Kosovu. Pobočne inicijative Prištine, Beograda ili Tirane tu više neće biti od nekog presudnog značaja. Vreme za dogovore i rešenja bez protektorata velikog sveta, lokalne političke elite su nemilosrdno proćerdale tokom poslednjih bar petnaestak godina, i sad nema druge nego prihvatiti ono što se odluči u evro-američkim centralama.

Iako je na balkanskoj sceni danas generacija političara koji ne snose direktnu krivicu za međusobna zaoštravanja i sukobe krajem prošlog veka, oni ne bi baš da javno priznaju da nemaju puni mandat za rešavanje pitanja "na svojoj teritoriji". I zvanični Beograd, i kosovski Albanci, pa i zvaničnici iz Tirane, izdašno liferuju izjave u kojima pretenduju da ponude rešenja za konačni status Kosova. Najagilniji su svakako albanski lideri koji već odavno govore tako kao da je nezavisno Kosovo gotova stvar; srpski parlament formalno usvaja sasvim neostvarivu deklaraciju kojom Kosovu daje široku autonomiju u okviru srpske države; predsednik vlade u Tirani se oseća pozvanim da kaže da se Kosovo ne može vratiti Srbiji... "Irelevantno" - kaže Hari Holkeri na sve to. O konačnim rešenjima odlučivaće neko drugi. Beograd i Priština treba da se bave rešavanjem praktičnih problema ljudi koji žive u Pokrajini.

U bilateralnom razgovoru sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem tokom međunarodnog skupa u Ohridu, Hari Holkeri je izričito rekao da je rano za dijalog Beograda i Prištine o konačnom statusu Kosova. Znajući još uvek dominantan repertoar političkih ideja na Balkanu, jasno je da bi u eventualnom dijalogu Beograda i Prištine postojale samo dve opcije: ili Kosovo u sastavu srpske države, ili nezavisno Kosovo. Takođe je jasno da nema šanse da obe strane prihvate jednu od ove dve opcije. Zato je Holkeri u pravu kad kaže da za razgovor o konačnom statusu još nije vreme.
Za verovati je da će s protokom vremena i na Balkanu bolje uspevati i neke drugačije političke ideje - koje osim nacionalne države, prihvataju i druge oblike konstituisanja društvenih zajednica.