Učinićemo sve da izbegnemo rat

Nema dileme da se radi o dobro koncipiranom terorističkom planu koji ima za svrhu destabilizaciju čitavog regiona i unošenju neizvesnosti i straha među građane Kosova i opština Bujanovac, Medveđa... To je pokušaj da se izazove reakcija oružanih formacija SCG, koja bi kasnije bila instrumentalizovana za realizaciju planova o velikoj Albaniji i drugih ciljeva albanskih terorista i ekstremista - rekao je u razgovoru za „Blic“ ministar odbrane Boris Tadić, odgovarajući na pitanje da li posednji događaji na jugu Srbije i Kosovu svedoče o buđenju terorizma, ili je reč o sporadičnim terorističkim aktima.

Da li je to uvod u novi rat?

Terorizam je uvek pokušaj da se izazove ratna eskalcija, a da li će rata biti, zavisi od reakcije Unmika i Kfora i ponašanja državnih institucija SCG. Što se nas tiče, rat će svakako biti izbegnut. Garantujem to naročito za vojsku SCG, koja niti jednog trenutka u periodu od demokratskih promena nije bila faktor destabilizacije, niti će to biti u narednom periodu. Želim da verujem da će svaka od nadležnih međunarodnih institucija učiniti sve da se izbegnu ratna dejstva. Od strane SCG svakako neće biti doprinosa eskaliranju ratnih sukoba.

Da li postoji opasnost od širenja terorističkih akcija?

Ne može se takva mogućnost apsolutno negirati, međutim, to jeste odgovornost policijskih organa.

Da li bi odgovor SCG na ove terorističke akcije uvukao zemlju u novi sukob sa Međunarodnom zajednicom? Ruke mi baš nisu previše odvezane, ali političari moraju da se ponašaju u skladu sa datim okolnostima. Nisam ih ja birao, već su okolnosti izabrale mene. Ali, mi svakako na Kosovu ne možemo operativno da funkcionišemo, ne postoje pravne ingerencije, nema realnih mogućnosti za državni nastup SCG na Kosovu kroz delovanje pripadnika vojske i policije. Čak ni Kumanovski sporazum ne podrazumeva povratak vojnih formacija na Kosovo, već je u tom sporazumu prciziran povratak zvaničnog osoblja državne zajednice SCG. SCG traži jasno precizirane funkcije. Prvo, razminiravanje minskih polja, zaštita kulturno istorijskih spomenika i rad u službama na granici s Albanijom. Nažalost, takvo rešenje ne predviđa učešće vojnih i policijskih formacija u zaštiti građana na Kosovu. Sa tim moramo da se suočimo, a svi koji tvrde drugačije obmanjuju javnost.

Što se tiče KZB, možemo mnogo da učinimo. Imali smo sastanak posle prvih nasrtaja terorista, koordirajući rad svih obaveštajnih službi, Ministarstva odbrane, MUP i Koordinacionog tela. Izdati su zadaci i rad ovih institucija je u stalnom zasedanju kako bi se rizici sveli na minimum i minimalizovale štete i potencijalne nesreće.

Možemo li očekivati konkretne mere predstavnika Međunarodne zajednice ili će se oni zadržati samo na verbalnim opomenama?

Moram da izrazim apsolutno nezadovoljstvo prema Dereku Čepeku, portparolu Unmika koji je pucnje na izviđačku patrolu VSCG okarakterisao kao izolovan akt nasilja. Ovakve reakcije najviših predstavnika međunarodnih institucija ukazuju da oni ponekad ili ne razumeju ili pogrešno tumače spiralu nasilja u regionu. Svi faktori nasilja i destabilizacije moraju biti jasno pozicirani, a ANA je i od strane Unmika proglašena terorističkom organizacijom. Važno je reći da nije čitav albanski narod uključen u ekstremizam i terorističke aktivnosti. Radi se o dobro organizovanim grupama koje imaju svoje političke inspiratore. ANA ima svoje političko krilo i zato je veoma značajno vršiti presiju na sve delove tog dobro organizovanog sistema i da se optužba ne upućuje niti jednog trenutak čitavom albanskom narodu, ne samo radi istine već i zbog efikasnosti borbe protiv terorizma.

Kako komentarište postupak Kfora, pred čijim očima su ubijena dva srpska mladića, a da oni nisu ni trepnuli?

Ovo je jedan od najmonstruoznijih terorističkih zločina u Evropi koji se desio poslednjih godina i ne reagovanje ili nespremnost nadležnih, Kfora je nešto što zaslužuje najoštriju moguću osudu. Goraždevac se nalazi u zoni odgovornosti italijanskih snaga i ova tragedija koja nas je zadesila iziskuje najhitniju analizu centralne komande Kfora i komandanta italijanskih pripadnika Kfora. S druge strane, svaka realistična analiza bezbednoste sitaucije u regionu nesumnjivo nas dovodi do zaključka da bez međunarodne zajednice i njenih instituacija nije moguće pronaći stabilno mirovno rešenje ni za Kosovo ni za jug Srbije, niti za ceo region jugoistočne Evrope. I zato ovaj poslednji teroristički akt po mom dubokom uverenju zahteva redefiniciju mandata Kfora i Unmika i uspostavljanje elemenata sigurnosti za sve činioce stabilnosti u regionu.

Ramadan Avdiua, politički savetnik premijera Bajrama Redžepija, tvrdio je da ništa ne zna o ovoj formaciji. Isto su ponavljali i Unmik i Kfor. Da li još uvek smatraju da ova nedela vrše lokalni seljaci koji nemaju političku organizaciju?

Jasna je strategija albanskih političara po pitanju terorizma. Potpuno je jasno da svaki čovek koji normalno razmišlja zna da se ova situacija jedino može rešiti političkim pregovorima i da bi svako drugo rešenje bilo novi slom civilizacijskih vrednosti. Negacija postojanja ANE u ovom trenutku je samo dokaz da pojedini albanski političari nisu spremi da sednu za pregovarački sto. Sa takvom negacijom se nažalost potvrđuje teza da se teroristi ANA instrumentalizuju zarad ostvarivanja ciljeva pojedinih političkih struktura kosovskih Albanaca o nezavisnom Kosovu. Naglašavam nužnost uključenja zvaničnika Albanije u iznalaženju rešenja za Kosovo. Poslednja eskalacija terora mora biti sagledana u kontekstu političkih događaja koji se dešavaju poslednjih meseci. Nesumnjivo je da je ovo vrsta signala Holkeriju koji dolazi kao novi predstavnik Unmika. Ovo je jasan znak albanskih terorista da žele da spreče razgovore Srba i Albanaca koji jednom konačno moraju da otpočnu na temu standarda i statusa Kosova. Istovremeno treba imati na umu činjenicu da ova teroristički akti eskaliraju u ternutku kada albanski ekstremistički krugovi gube inicijativu na međunarodnom planu i kada je ideja o nezavnosnom Kosovu biva problematizovana u svim međunarodnim institucijama.