Bačena cigareta – ekološka katastrofa

Portugalijom, Španijom, Francuskom i Crnom Gorom ovih dana haraju šumski požari kao direktna posledica izuzetno visokih temperatura, gotovo tropskih vrućina, obično praćenih jakim vetrovima. Ovim klimatskim uzročnicima često se pridružuje i čovek, koji svojim nesmotrenim ponašanjem doprinosi privrednoj i ekološkoj katastrofi sa nesagledivim štetama.

Ljudi su čak u 98 odsto slučajeva izazivači požara, posle kojih sledi ekološka šteta tri do deset puta veća od vrednosti izgorele drvne mase. Da bi cela priča bila još katastrofalnija, izgorelim šumama je neophodno 60 do 120 godina da obnove svoja stabla.

Tri uslova

Šumski požari menjaju sastav biljnih vrsta, pretvarajući ove prirodne celine u poseban oblik vegetacije, bez ikakvog privrednog, ekološkog i zaštitnog značaja. Oni uništavaju sav ostali živi svet, menjaju pejzaž i narušavaju prirodne lepote.

Najveći broj šumskih požara u poslednjih deset godina, kad je reč o našoj zemlji, zabeležen je 1992. godine. Tada je u državnim šumama kojima gazduje JP "Srbijašume" gorelo 3.874 hektara u 305 vatrenih stihija. Još više površina je uništeno 1996. godine, kad je u samo 35 požara izgorelo 3.942 hektara i 2000. godine – 3.915 hektara u 289 požara. Prošle, 2002. godine, u 112 šumskih katastrofa požarima je bilo zahvaćeno 1.373 hektara.

– Da bi izbio šumski požar neophodna su tri faktora: izvor vatre, gorivi materijal i prisustvo kiseonika. Kad je čovek izazivač stihije, najčešći uzrok je bačeni opušak cigarete, ali i nestručno paljenje trave i strnjike, kao i nesmotrenost izletnika i šetača kroz šumu - kaže za "Politiku" inženjer Gordana Jančić, rukovodilac Odeljenja za zaštitu šuma u JP "Srbijašume".

Mada su požari mogući, praktično, cele godine, šumari znaju da su tri kritična perioda rano proleće, obično posle dugog perioda suše, zatim leto zbog visokih temperatura i jesen, kada se spaljuju strništa.

Nema kanadera

– Organizacija zaštite šuma od požara mora da bude efikasna da bi postigla tri ključna cilja: da se spreči vatra, da se požar brzo otkrije i, zatim, ugasi – kaže Gordana Jančić. – Šumska gazdinstva u okviru našeg preduzeća raspolažu protivpožarnom opremom koja se aktivira u trenutku pojave vatre, a u taj posao, kada nadležni procene, uključuju se i vatrogasna služba, vojska s helikopterima i JAT-ova privredna avijacija sa "dromaderima". Specijalni protivpožarni avioni, "kanaderi", nisu više sastavni deo domaće namenske avijacije, jer se njihovo korišćenje pokazalo nedovoljno praktičnim u našim uslovima.

Pored toga što šume predstavljaju pluća planete, one imaju neprocenjiv značaj i u zaštiti voda, prečišćavanju vazduha, ublažavaju posledice ekstremnih klimatskih pojava. Uništavanjem, češće mnogo ugroženijih četinarskih šuma, nanosi se velika materijalna šteta, za čije je saniranje potrebno mnogo novca.

Prema rečima naše sagovornice, pošumljavanje staje između 1.000 i 1.500 evra po hektaru, a posle slede nega i zaštita stabala do njihove zrelosti.

Zato Javno preduzeće "Srbijašume" uoči kritičnog perioda pojave šumskih požara upućuje apel građanima da čuvaju šume od vatrene stihije, da ne bacaju opuške od cigareta i druge zapaljive materije, da ne pale korov i otpad u blizini šume.

Takođe mole izletnike da ne ostavljaju otvorenu vatru na mestima svog piknika i da u slučaju pojave šumskog požara obaveste vatrogasce na telefon 93, ili najbližu šumsku upravu, odnosno šumsko gazdinstvo.

Mlatilicom protiv vatre

Svaka šumska uprava ima po jednu ili više protivpožarnih ekipa u zavisnosti od stepena moguće ugroženosti. One su opremljene protivpožarnim alatom i mlatilicama, naprtnjačama i drugom opremom, koja se transportuje terenskim vozilima. U proteklom periodu "Srbijašume" su u protivpožarnu opremu investirale oko devet miliona dinara.

Za sedam meseci 45 požara

U izveštaju "Srbijašuma" od 1. januara do 31. jula ove godine navodi se da je u šumskim gazdinstvima zabeleženo 45 požara. Najviše, 10, bilo je u kraljevačkom kraju, a po osam u Ivanjici i Prijepolju. Oko 51.000 hektara visokih šuma uništeno je u Ivanjici, a isto toliko prizemnih u Leposaviću. "Prednjače" četinari sa 59,40 hektara u Ivanjici, a materijalna šteta se procenjuje na 38.930.392 dinara.