Dostupnost informacija - test za Vladu

Zakon o radiodifuziji, na primer, ne može da funkcioniše ukoliko su članovi Saveta za radiodifuziju ljudi poput Nenada Cekića ili Gorana Radenovića. Kako će neko kao što je Cekić odlučivati o pravima emitera kada ima lični sukob sa jednim od njih. On je u nizu slučajeva dokumentovao svoju netrpeljivost. Radenović je istom tom savetu, čiji je član, podneo predstavku protiv emitera tražeći da ga Savet kazni. Ne mora svaki član da bude pravnik, ali laička mudrost kaže da je nedopušteno da te kadija tuži i da ti kadija sudi. Takvi članovi moraju da se izuzmu iz rada jer će inače suditi pristrasno. Na primeru Saveta za radiodifuziju, koji je motor Zakona o radiodifuziji, može se pokazati koji je najefikasniji način da se osujeti primena zakona, kaže u razgovoru za „Blic“ Vladimir Vodinelić, dekan Fakulteta za poslovno pravo, čovek koji je nedavno istupio iz Radiodifuznog saveta. Vodinelić je i jedan od eksperata koji su učestvovali u izradi nacrta zakona o dostupnosti informacija i zakona o otvaranju tajnih dosijea.

- Zakon o dostupnosti informacija jedan je od ključnih za društvo koje pretenduje da bude demokratsko. Na osnovu tog zakona, vlast je dužna da građaninu pruži svaku informaciju koju on traži. Vlast može da uskrati traženu informaciju u slučaju da je reč o podatku potrebnom u vršenju funkcije pravosuđa. Recimo, ukoliko policija priprema hapšenje određene osobe, a akcija predviđa faktor iznenađenja, informacija je tajna. Ili, ako je reč o podatku koji je u interesu odbrane zemlje, ili ukoliko bi iznošenje informacije onemogućilo Vladu da efikasno upravlja ekonomskim procesima.

Koje su osnovne razlike vašeg nacrta zakona o dostupnosti informacija i onog koji je ponuđen parlamentu?

- Centar za unapređivanje pravnih studija još je 2001. godine izradio je nacrt zakona o dostupnosti informacija, koji je podržao Žarko Korać. Ipak, koncept nacrta koji je izradio CUPS nije identičan s predlogom zakona koji je Vlada Srbije uputila parlamentu. U bitnoj stvari se razlikuju. Naš nacrt predviđa da zakon obezbedi sigurnost i zaštitu insajderima koji, suprotno svojoj obavezi čuvanja tajne, mogu da stave na uvid dokument koji sadrži, recimo, informaciju o korupciji ili nekom drugom kršenju zakona. Ono što smo mi predvideli, a čega nema u novom predlogu nacrta, jeste da insajder ne snosi bilo kakvu pravnu odgovornost ukoliko bi imao razloga da veruje da je informacija istinita. Na taj način bi se obezbedilo da u javnost dospeju razne nezakonitosti koje bi, inače, ostale skrivene.

Zašto smatrate da je ovo ključni nedostatak novog predloga zakona?

- Ukoliko ne bi bilo insajdera, kod nas ne biste mogli imati „Votergejt“, niko se ne bi usudio da vam da podatke jer bi zazirao od odgovornosti. To znači da novi predlog zakona ne omogućava, na primer, nekog službenika u ministarstvu da novinarima stavi na raspolaganje dokumentaciju koja potvrđuje da ministar učestvuje u korupciji.

Ali ostaje nada da će se shvatiti značaj ove odredbe, te će možda putem amandmana ona biti u zakonu.

Da li će nam taj zakon konačno otkriti dokaze za sve prljave poslove bivše i eventualne nove vlasti?

- U principu, pored tog zakona više ništa neće moći da se sakrije i sve mora da se obelodani. Šta će se sve otkriti od onoga što već postoji, zavisi u kojoj će meri građani koristiti taj zakon.

Da li se vlast više plaši zakona o dostupnosti informacija ili zakona o otvaranju tajnih dosijea?

- Imaćemo priliku vrlo brzo da vidimo da li se vlast plaši ili ne zakona o dostupnosti informacija. To će biti test za Vladu. Videćemo koliko će brzo predlog proći kroz Skupštinu i da li će proći. A što se tiče zakona o otvaranju tajnih dosijea, nezamislivo je da ga nema. Zakon o lustraciji neće moći da funkcioniše dok ovaj zakon ne bude usvojen. Komisija, koja prema Zakonu o lustraciji treba da utvrđuje da li su lica na javnim funkcijama odgovorna za kršenje ljudskih prava, neće moći da radi ako joj dosijei SDB nisu dostupni.

Ostavljeno je dovoljno vremena da na dosijeima intervenišu i oni bivši i ovi sadašnji. Šta će nam sada zakon o otvaranju dosijea ukoliko su oni „obrađeni“?

- Dosijea ima na stotine hiljada i nije se moglo intervenisati baš na svim.

Verujete li da su neki od dosijea u rukama kriminalaca? Da su moneta kojom oni trguju, manipulišu i ucenjuju neke članove nove vlasti, ali i finansijere?

- Ne bih isključio tu mogućnost. Činjenica je da su kriminalne strukture srasle sa delom SDB. O tome svedoči i samo ubistvo premijera. Ako je mafija u sprezi sa državnim strukturama spremna da ukloni premijera, zašto ne bi bila sposobna da dođe do dosijea i da ih koristi za prodor u sferu vlasti.

Boljka svake države koja nije otvorila dosijee uzevši ih iz ruku DB, jeste manipulisanje. Ako nemate instituciju kakvu predlog zakona predviđa, a to je nacionalna agencija za dosijee, koja će preuzeti dosijee iz SDB i staviti je pod civilnu kontrolu, ako niste zakonom uredili ko i šta može raditi sa dosijeima, dopustili ste zloupotrebu. Imate primere u Češkoj, Poljskoj, gde oni na vlasti koriste dosijee protiv svojih političkih oponenata.