Izležavanje u domu svom

Naš narod slobodno vreme najčešće provodi u krugu porodice, što u suštini znači gledanje televizije i spavanje. Više od polovine građana Srbije i Crne Gore ovo vreme koristi i za viđenje s prijateljima i za odlazak u kupovinu, a omiljene fizičke aktivnosti su šetnja i vožnja biciklom.

Agencija GfK iz Beograda u okviru svog junskog omnibus-istraživanja postavila je pitanje o aktivnostima koje građani upražnjavaju tokom slobodnog vremena. Ispitivanje je obavljeno na reprezentativnom, nacionalnom uzorku, sa ispitanicima koji su imali 15 i više godina.

Pratimo Evropu i Ameriku

Našem čoveku se ne može osporiti radoznalost prema onome što se dešava oko njega, ali rezultati ovog istraživanja, kao da ukazuju na određenu zatvorenost: na listi aktivnosti ubedljivo vodi gledanje televizije. Naime, čak 78 odsto ljudi kaže da to čini često ili veoma često. Među dominantnim potrebama kod nas je izražena i društvenost, ali ta aktivnost ovde podrazumeva kretanje u svom, poznatom socijalnom miljeu. Na to ukazuju odgovori "viđam se sa prijateljima" (čak 79 odsto ispitanih to čini često i veoma često) ili "provodim vreme s porodicom" (81 odsto).

Sudeći prema odgovorima građana Srbije I Crne Gore, reklo bi se da oni danas mnogo više vremena provode uz medije nego u nekom pređašnjem periodu. Jer, da gledaju televiziju, slušaju radio (57 odsto često ili veoma često) ili čitaju novine i časopise (65 odsto) podjednako u svojim odgovorima ističu i muškarci i žene, ljudi različitih demografskih i socijalnih karakteristika, kao i oni koji se prilično razlikuju po stepenu obrazovanja i radnom statusu.

Od veoma zastupljenih aktivnosti pominju se i odlazak u kupovinu (65 odsto) i takozvano "lenjo vreme" odmora i spavanja (55 procenata). Ovi podaci ne treba da nas brinu, jer u ovom segmentu pratimo Evropu i Ameriku.

Naime, istraživanje međunarodne grupacije GfK o životnom stilu, kojim se rukovodilo iz Brisela a obuhvatilo je 22.000 ispitanika u 21 zemlji, ukazuje da je kućna dokolica najpopularniji način provođenja slobodnog vremena prosečnog Evropljanina. Izuzetak je jedino Velika Britanija. Britanci su jedini žitelji Starog kontinenta kojima su draže izlazak i zabavu van kuće od ostajanja u "slatkom domu svome". Amerikanci (slede Finci, pa Poljaci) su prvi na listi onih koji vole da provode vreme kod kuće što, opet, ne znači i da ga provode isključivo na ovaj način!

Uz lakša pešačenja (58) i šetnje (62 odsto), među aktivnostima koje se vrlo često navode je i vožnja biciklom (56 procenata). Iako se hvalimo da smo sportska nacija, ostalih sportskih aktivnosti nema mnogo na listi. Pominju se fitnes, trčanje i džoging (34 odsto), gotovo u istom procentu kao i bavljenje sportom (35 odsto), dok po odlasku u saunu sigurno nismo nimalo slični Fincima (to čini tek šest odsto naših ljudi).

Vez pada u zaborav

Brojni hobiji kao da polako odumiru na našim prostorima. Ispitanici nižeg obrazovanja i oni iz ruralnih sredina se više bave starim veštinama veza, pletenja, tkanja i šivenja nego oni sa višim obrazovanjem. Tužno je, međutim, da se skoro tri četvrtine ljudi iz ruralnih sredina ne bavi ovim aktivnostima i da čak 59 odsto žena nikad ne posveti svoje vreme vezu, tkanju ili šivenju. Oni sa višim obrazovanjem su aktivniji u okviru različitih sportova, zatim u "uradi sam" aktivnostima (41 odsto ljudi sa fakultetom i 31 odsto onih sa osnovnom školom se bar ponekad time bavi) ili preferiraju umetničke delatnosti (slikanje, crtanje, grnčarstvo).

Da izlazi na ručak ili večeru van kuće, reklo je 63 odsto građana naše zemlje. Prema rezultatima GfK grupe u Zapadnoj Evropi, izlazak u grad je rangiran na drugom mestu, dok je u istočnoj i centralnoj Evropi na trećem mestu. Mi zaostajemo, jer se kod nas ovo zadovoljstvo plasiralo tek na 12. mesto. Odlazak na ručkove ili večere najomiljeniji je vid zabave Amerikanaca (57 odsto), zatim Grka (39), Nemaca (10) i Francuza (12). Najviše novca po ugostiteljskim objektima ostavljaju Holanđani, Belgijanci i Italijani (30 i više evra po obroku).

U bioskop odlazi 56 odsto ljudi, dok je odlazak u pozorište, koncerte i u operu manje zastupljen (43 procenata). Čini se da je slogan "Lepše je sa kulturom" najviše efekata imao kad je u pitanju čitanje knjiga (79 odsto). Španci su se proslavili kao najveći filmofili, dok susedi Rumuni najviše vremena provode uređujući svoju okolinu, odnosno baveći se baštovanstvom. Oni vole i "uradi sam" aktivnosti, koje su popularne i u Austriji i Švedskoj (oko 40 procenata).

Kad smo mi u pitanju, odlazak u kupovinu se više praktikuje u zapadnoj Srbiji i Vojvodini nego u Beogradu i Crnoj Gori. Po učestalosti odgovora, odmor i spavanje su najprisutniji u Crnoj Gori (na drugom mestu) i Vojvodini (na petom mestu).

Inače, žene više idu u kupovinu, više čitaju knjige i idu u pozorište i na koncerte, dok se muškarci više bave "uradi sam" aktivnostima, održavanjem auta, pecanjem, društvenim igrama, plivanjem. Kuriozitet je svakako da 69,6 odsto žena nikada ne vozi auto.

Zanimljive su i razlike po prihodima. Porodice sa sumom od 225 evra po članu domaćinstva u 14 odsto slučajeva nikad ne idu da obeduju van kuće, u osam odsto slučajeva ne idu na kraća putovanja, a u 31 odsto slučajeva nikad ne idu u pozorište. Oni koji imaju 75 evra po članu domaćinstva još su dalje od ovih aktivnosti, jer prvu nikad ne upražnjava 43 odsto, drugu 37, a treću 67 odsto.

Ručak van kuće

Snežana Delić, rukovodeći istraživač u agenciji GfK u Beogradu kaže da stranci češće odlaze na ručkove i večere van kuće, što verovatno ima veze s boljim životnim standardom. Otuda je ta životna aktivnost kod njih na drugom, a kod nas na 12. mestu. Međutim, generalno gledano, po strukturi slobodnog vremena ne razlikujemo se mnogo od sveta, jer i "razvijeni" najviše vremena provode u pasivnom odmoru i dokolici.