Labusa nisam skinuo sa liste ekstraprofitera jer na njoj nije bio

Mislim da bi Mihajlovicu bilo umesnije da se malo vise bavi privrednim kriminalom a malo manje konkurencijom. Uostalom, Ministarstvo unutrasnjih poslova nije nicija privatna interesna sfera

BEOGRAD - Jedan beogradski dnevnik juce je objavio vest da je bivsi nacelnik Republicke uprave javnih prihoda Aleksandar Radovic sa liste ekstraprofitera skinuo ime Miroljuba Labusa, koji je trebalo da plati ekstraprofit na stambeni prostor. Naime, ovaj list tvrdi da je Labus dobio stan od 80 kvadratnih metara od Skupstine grada, a da ga je Radovic izbrisao sa liste. Tim povodom u intervjuu za "Balkan" Radovic kaze:

- Labusa nisam ni mogao da skinem sa liste ekstraprofitera jer on na njoj uopste nije ni bio, niti se bavio poslovima koji su mogli da mu donesu ekstraprofit.

S obzirom na to da ste se bavili tim poslom, kako Vi procenjujete tezinu optuzbi i dokaze koje je Mladjan Dinkic izneo protiv visokih funkcionera Vlade Nemanje Kolesara i Zorana Janjusevica?

- To su ozbiljne optuzbe, materijalni dokazi postoje i ceo slucaj izgleda jasan. Na potezu su policija i pravosudje. Ja verujem da nece izostati ni reakcija Ministarstva finansija.
Kako ste doziveli sukob na relaciji Djelic-Dinkic, s obzirom na to da ste blisko saradjivali i da ste dobri prijatelji?

- Vidite, ne bi bilo korektno da glumim arbitra jer sam se u ovom slucaju svrstao, ali mi je krivo sto je doslo do razlaza izmedju tako superiornih i komplementarnih licnosti. Naneta je velika steta reformskim snagama i ja to, naravno, dozivljavam kao licni poraz. Sigurno da nije Djelicu najveci i najhitniji problem bio Mladjan Dinkic, i obrnuto.

Analiticari procenjuju da je tim sukobom naneta steta i jednom i drugom. Sta Vi mislite ko je imao koristi od tog sukoba?

- Naravno da su od ovog sukoba sami protagonisti imali najvise stete. Trebalo je stvarno biti kratkovid pa to ne predvideti. Sigurno je i to da se odredjeni broj ljudi celom slucaju raduje i oseca ohrabren nestankom (ili barem eklipsom) ovog snaznog reformskog tandema.

Vecina nasih sugradjana je verovatno zbunjena i razocarana jer je Srbiji potrebna vera u postojanje hrabrih, kompetentnih i postenih ljudi. Kompromitovanje te vere ide u prilog samo onima koji takvi nisu, a nastoje da zadrze vlast (ekonomsku, pa i politicku, koja iz nje proizlazi). Takvi su sigurno od ovog sukoba imali najvise koristi.

Kako reagujete na optuzbe ministra unutrasnjih poslova Dusana Mihajlovica, koji je bio jedan od prvih na spisku ekstraprofitera. Da li ste zaista bili "zainteresovani" za mesto ministra policije, kako je on jednom prilikom izjavio?

- Svako ima pravo na svoj put. Ipak, mislim da bi Mihajlovicu bilo umesnije da se malo vise bavi privrednim kriminalom a malo manje konkurencijom. Uostalom, Ministarstvo unutrasnjih poslova nije nicija privatna interesna sfera. Bice izbori i gradjani ce se odluciti da li su zadovoljni, izmedju ostalog, i postignutim rezultatima na tom polju. Bez obzira na moju podrsku Dinkicu i G17 plus u njihovoj borbi protiv korupcije, ja ipak moram da ponovim da se nikako ne osecam Dinkicevim pulenom, kako je to elegantno izjavio ministar policije (da podsetim, pulen je na francuskom zdrebe - znaci konj). Ja nikad nisam bio niciji, a jos manje svaciji covek. Mislim da sam to vise puta dokazao.

Javnost nikada nije bila upoznata sa pravim razlozima Vaseg odlaska sa mesta prvog coveka RUJP. Da li je tacno da ste jos tada bili na tragu odredjenih finansijskih malverzacija pojedinaca iz aktuelne vlasti?

- Ja sam te razloge vise puta iznosio u javnost, ali dobro: kako smo napredovali sa radom komisije, moj prostor delovanja se konstantno suzavao, u medijima sam bio sve vise predmet koordinisanih napada, a sudovi su me pozivali ne vise kao svedoka vec kao okrivljenog. Politicka podrska je u najmanju ruku bila tiha. Glasno me je podrzao samo Djelic i verujem da mu nije bilo lako. Zbog moje "tvrdoglavosti" on je trpeo velike pritiske. Bez obzira na to koliko je znacajan bio njegov uticaj, Djelic ipak nije bio premijer i nije se mogao baviti samo radom komisije i RUJP-om. Zahvalio sam se i otisao.

Sva moja ruska iskustva

Optuzuju Vas da ste radili za Genadija Zjuganova?

- Od 1998. do 2000. godine bio sam generalni sekretar udruzenja Prijateljstvo Francuska-Rusija. Clanovi te asocijacije bile su istaknute francuske i ruske politicke licnosti. Medju Francuzima clanovi su bili Zan-Pjer Sevanman, bivsi francuski ministar unutrasnjih poslova, nama dobro poznati general Galoa, Iv Bone kao i mnogi drugi. Predsednik tog udruzenja bio je Genadij Seleznjev, i tadasnji i sadasnji predsednik ruskog parlamenta, a medju istaknutim ruskim clanovima tog drustva nalazio se i Genadij Zjuganov. Sa gospodinom Zjuganovim sam imao veoma prijateljske odnose i on je izrazio zelju da ga savetujem na polju evropske saradnje, a posebno na nivou koncipiranja modernog drzavnog uredjenja. Ja sam taj predlog prihvatio i tu nema niceg spornog. Mislim da su moja privrzenost Rusiji, moja supruga je iz Ekaterinburga, i moje rusofilstvo opstepoznati. Uostalom, to nije nimalo u suprotnosti sa mojom evropskom orijentacijom jer je i Rusija u Evropi.

Koliko ste onda Vi doprineli demokratizaciji Ruske Federacije?

- Za manje upucene podsecam da je Zjuganov autor jedne zapazene knjige - Rusija posle 2000. godine, u kojoj se govori o buducim pravcima razvoja Ruske Federacije, a u kojoj se De Gol spominje mnogo cesce od svih prethodnih generalnih sekretara ruske Komunisticke partije zajedno. Mislim da ovo dovoljno govori o buducim ruskim demokratskim orijentacijama.

Da li ste Vi imali uticaja na neke pomake u ciscenju ruske finansijske mafije?

- Ruska administracija je postigla znacajne uspehe u suzbijanju finansijskog i privrednog kriminala, kao i u borbi protiv korupcije na svim nivoima drzavnog aparata. Ta borba je vodjena metodoloski i dosledno uz punu podrsku politickog vrha i samog predsednika Putina. Tu borbu su, naravno, podrzale i opozicione partije kao dobroshvaceni osnovni i zajednicki nacionalni interes. Mi, svakako, imamo mnogo toga da naucimo iz ruskih iskustava.

Ja sam resio sukob interesa

Kako ste Vi resili vlastiti sukob interesa kada ste dosli u Srbiju?

- Od oktobra 2000, po povratku u Srbiju, dao sam ostavku na te polozaje iz evidentnih razloga nespojivosti mojih tadasnjih funkcija sa mojim buducim angazmanom u nasoj administraciji. U Beograd sam se vratio na Labusov poziv sa Djelicevom preporukom.

Nikoga nisam skinuo sa liste

Kao sto je dobro poznato, predsednik G17 plus nije spadao u privilegovane licnosti iz prethodnog rezima te mu takav "povlasceni" polozaj nije mogao doneti ni imovinsku dobit, niti materijalnu korist. Znaci, gospodin Labus nije stekao ni osnovne uslove da bi bio predmet obrade Komisije.

Ovakve neodgovorne izjave su najobicnije besmislice i tendenciozne gluposti. Osim toga, javna je tajna da ja nisam bio bas sklon skidanju bilo koga sa liste za oporezivanje. Zanimljivo je da su mi tada iz vrha vlasti zamerali moju nefleksibilnost i nerazumevanje a sada mi se iz istih krugova zamera blagonaklonost i navodna protekcija. Ja nisam taj koji je pasivizirao rad Komisije i fakticki abolirao ekstraprofitere. Ja se nisam slagao sa pomirljivim stavovima i duplim standardima kad je u pitanju sprovodjenje zakona. Zakon treba da bude isti za sve i za mene su svi bili isti pred zakonom. Ja sam zbog postovanja tih osnovnih principa i dao ostavku. Zbog vere u te osnovne principe ja sam se i angazovao u okviru akcije G17 plus u borbi protiv korupcije.