Milošević počeo ispitivanje istoričarke Odri Bading

Na suđenju Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu u sredu je iskaz počela Odri Bading, američka istoričarka koja je za potrebe Tužilaštva napravila izveštaj pod nazivom "Srpski nacionalizam u XX veku - istorijska pozadina i kontekst". Kako iz Haga javlja specijalni izveštač B92 Miodrag Vidić, iako je navela da nacionalizam u balkanskim i evropskim okvirima nije svojstven samo srpskom narodu, svedok-ekspert Odri Bading navela je da se po nalogu Tužilaštva u svom izveštaju bavila isključivo srpskim nacionalizmom. Do jačanja tog nacionalizma došlo je po donošenju Ustava 1974, kada su Vojvodina i Kosovo dobili status autonomnih pokrajina. Odgovor na te ustavne promene, prema njenim rečima, potom ilustruje stav Dobrice Ćosića, izrečen na jednoj od sednica Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije, da će "Srbi biti prisiljeni da naprave jedinstvenu državu ako bude nastavljen proces formiranja samostalnih država unutar Jugoslavije". Sličan stav, kao i tvrdnja da su Srbi na Kosovu izloženi genocidu, kasnije je ponovljen u nacrtu Memoranduma Srpske akdemije nauka i umetnoti, što je početkom devedesetih dovelo do antibirokratske revolucije, ukidanja autonomije Kosova i Vojvodine i Miloševićevog prvi put javno izrečenog stava o potrebi promene granica Srbije, koji je izazvao "konsternaciju" u ostalim jugoslovenskim republikama. Milošević je potom izašao sa idejom da bi samopredeljenju naroda u SFRJ trebalo da prethodi referendum, što je bilo nemoguće sprovesti u nacionalno mešovitim sredinama, kao što je Bosna i Hercegovina, rekla je Odri Bading. Takvu tezu osporavali su u to vreme srpski opozicionar Zoran Đinđić, ali i Alija Izetbegovic, predsednik BiH, koji je rekao da bi "referendum u Sarajevu značio da će jedni na druge početi da pucaju sa prozora".

Milošević je nastojao da diskredituje stručnost Odri Balding, koja je doktorirala na Harvardu na temu "Srpski intelektualci i nacionalno pitanje", navodeći je da u jednom trenutku prizna da joj nije u potpunosti poznato da li su balisti tokom Drugog svetskog rata bili saveznici fašističke Nemačke i Italije. Milošević će unakrsno ispitivanje tog svedoka nastaviti u četvrtak.

U Haškom tribunalu u sredu je saopšteno da će presuda bosanskom Srbinu Milomiru Stakiću, optuženom za genocid i kršenje zakona i običaja ratovanja u Prijedoru, biti saopštena 31. jula. Stakić je uhapšen u martu 2001. u Srbiji, a suđenje koje je počelo u prolece 2002. trajalo je do aprila ove godine.

Obelodanjeno je takođe da je u Tribunal stigao odgovor UNMIK da ne može da pruži garancije za privremeno puštanje na slobodu Fatmira Ljimaja, kom se kao pripadniku bivše OVK u Hagu sudi za ratne zločine počinjene na Kosovu tokom 1998.