Iznošenje starih klišea

Većina Evropljana koristi isti novac da bi kupovala iste brendove, nosila istu garderobu i gledala iste filmove.

A opet, na osnovu nedavnih događaja, čini se da oni insistiraju na distanciranju od svojih evropskih suseda i od njih prave karikature.

Istrošeni stereotipi Nemaca ponovo su došli do izražaja u protekle dve nedelje u izjavama italijanskog premijera Silvija Berlusconija i jednog njegovog ministra, Stefana Stefanija.

Berlusconi se odlučio za Naci kliše, dok je njegov upošljenik odabrao imidž Nemaca kao škrtih turista koji se čvare na suncu i "vrše invaziju" na italijanske plaže.

Ali da li su ovi političari samo to što jesu - političari, ili njihove primedbe simbolizuju širu mržnju između naroda, koja prikriveno čuči u srcu svakog građanina EU, od Sevilje do Stokholma?

  Korak napred

Nemci nisu jedini objekat tvrdoglavih predrasuda.

I Britanci se često opisuju kao klasno opsesivni, agresivni lovci na lisice, dok su ljudi sa Mediterana možda strasni kad su budni, ali su zato neprekidno na sijesti.

Stereotipi, naravno, nisu skorašnji fenomen.

U vremenima kada nije bilo moguće crtati neprilične karikature stanovnika drugih zemalja, jer nacije nisu postojale, Evropljani su morali da se zadovolje stereotipima druge religije, ili suprotnog pola.

Jevreji, zajedno sa Muslimanima, često su opisivani kao tamnopute duše koji se preterano bekelje dok govore i prave grozne grimase.

Obično su ih predstavljali kao ljude koji su spremni da kolju Hrista, ili jagnje.

Žene su, s druge strane, predstavljane kao dosadne ili zavodljive, ili histerične.

Neki od ovih stereotipa, nažalost, još uvek postoje. Ali tokom poslednjih 500 godina, Evropljani su sebi stvorili novu metu – svoje parnjake u inostranstvu.

  Odrastanje

Jedna škola mišljenja polazi od toga da je stvaranje i širenje omalovažavajuće slike naših rivala neizbežno, da predstavlja gotovo ritualnu vežbu čija je svrha da se podigne naš sopstveni osećaj identiteta.

"Kada ljudi nisu sigurni u sebe, počinju da se rađaju negativni stereotipi," kaže Adam Rutland, analitičar bihejviorističke psihologije.

Međutim, primećuje Dr Rutland, uporedo sa odrastanjem ljudi vremenom nauče da svoje predrasude zadržavaju za sebe, za razliku od Berlusconija i Stefanija.

Odista, kako smatra Jens-Peter Bonde, Europskeptik i član Evropskog parlamenta, takve primedbe govore više o konkretnim političarima nego o nekom evropskom trendu.

"Ovde je pre svega reč o unutrašnjim sukobima između političke elite i nekih, pre bi se reklo komičnih italijanskih političara. To je detinjasta politika na koju Nemci i Italijani, kao i ostatak Evrope, gledaju s prezirom."

"Verujem da su upravo političari ti od kojih se Evropljani osećaju distanciranim, pre nego jedni od drugih. Globalizacija znači da stereotipi nestaju, u okviru EU, izvan EU. U suštini, to nema nikakve veze sa EU."

  Što da ne?

Ali čak iako poneki istrošeni kliše preostane, valjalo bi na to ne obraćati pažnju.

Kako je jedan nemački kulturni zvaničnik rekao za BBC News Online, Nemci su se potrudili da ne obraćaju pažnju ako se neki ljudi u nekim zemljama povremeno sprdaju na njihov račun.

"Možda i mi treba da naučimo da se smejemo, na njihov račun, i na sopstveni," kaže Christopher Muecher, direktor komisije za marketing u Goethe institutu.

Međutim, postoje i obrnuti slučajevi.

Zbog navodne francuske opsesije nesvakidašnjim kulinarskim receptima, pripadnici ovog naroda su u engleskom kolokvijalnom jeziku dobili naziv "žabari", a Pariz je stekao reputaciju svetske gastronomske prestonice, i pored toga što drugi gradovi imaju podjednako pravo na taj naziv.

Nemačka industrija već dugo beneficira zbog reputacije o nemilosrdnoj efikasnosti njene radne snage, i pored toga što je tamošnji radni dan danas kraći nego u većini zemalja, a godišnji odmori traju najduže.

Sve su šanse da će Evropljani, uprkos rastućoj integraciji, jednostavno morati da nauče da žive sa čudovnjačkom i netačnom slikom opsesivnih lovom lisica ili igrača flamenka koji se bore s bikovima.

 Kada stereotipi ne postoje samo na nacionalnom nivou, već i između severa i juga, između kvartova, između uličnih bandi, šanse da povremeno iskrsne po koja prekogranična varnica uvek ostaju prisutne.