Građani pod stresom na ivici nervnog sloma

Naš narod ne ume da se odmara. Kod nas se spavanje smatra odmorom. Nije retko da čujete od kolega kako kažu: „Baš sam se dobro odmorio - naspavao sam se“, kaže za „Blic“ primarijus Jasminka Jelić, direktor Doma zdravlja Palilula.

Običan svet, naše komšije, prijatelji ili kolege sa posla, pravdajući se po pravilu, govore da u vremenu u kojem živimo na odmor i ne pomišljaju. Svaki slobodan trenutak se koristi da se zaradi koji dinar dodatka ionako slabom kućnom budžetu ili da se završe neki kućni poslovi. Tu je i stalno opravdanje da se za odmor nema para jer sve košta.

Primarijus Jelić kaže da sve nije baš tako crno i podseća:

- Odmor je i lepa šetnja, čitanje novina, odlazak u bioskop, lagani sport. Ali, mi smo se izgleda od svega umorili. Decenijska kriza učinila je svoje. Pod stalnim smo stresom. Pitamo se svakodnevno šta će biti sutra. Za sebe nemamo vremena. A svi bismo mogli dnevno bar jedan sat da odvojimo za neku razonodu, neki svoj hobi i pobedili bismo umor.

Dakle, za odmor se uvek može pronaći vreme. Pitanje je da li to hoćemo i možemo.

- Način života kojim mi sada živimo je takav da mi, u stvari, živimo kao na traci, stalno smo u jurnjavi za rešavanjem „velikih egzistencijalnih stvari“ - smatra Sanda Rašković-Ivić, neuropsihijatar.

Iscrpljujuća kolotečina dovodi nas do toga, kaže Rašković-Ivić, da zaboravljamo na mnoge lepe stvari i da, uprkos svemu, postoji mnogo toga što nas raduje.

- Odmor nikako ne bi smelo da se utroši na misli bilansnog tipa, dakle, svođenje bilansa šta smo uradili, kao ni za osmišljavanje strategije kako da se borimo protiv raznih nedaća koje nam život sada nameće. Ukratko, okrenuti se malim stvarima, voljenim osobama i radovati se - kaže Rašković-Ivić.

Ima i onih koji misle drugačije i savetuju da malo pogledamo oko sebe, preko komšijskog plota, i zapitamo se koliko i kako se odmaraju ljudi na zapadu.

- Koliko smo siromašni, praktično, ne bi trebalo ni da se odmaramo. Onaj ko je bogat može sebi da dozvoli i da ne radi i da se ne odmara. Mi ne spadamo u te srećnike, i zapravo bi trebalo da radimo mnogo više kako bismo se vratili na nivo razvijenosti koji smo nekada imali. Ne radimo mi toliko naporno da nam je puno odmora neophodno - smatra Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Atanacković ne veruje da smo previše umorni i podseća da uz redovne godišnje odmore na ruku nam ide i činjenica da u poređenju sa drugima imamo i previše praznika koji su neretko pravi mali odmori.

- Što je najgore, mi praznike zloupotrebljavamo kako bismo ih spojili sa radnim danima i odmaranje produžili. Možda tu ima i inercije iz ranijeg vremena, ali tada smo bili u grupi srednje razvijenih zemalja, pa smo sebi i mogli da dozvolimo da se malo duže odmorimo - kaže Atanacković.

Privrednici argument za svoje tvrdnje uglavnom pronalaze u činjenicama da jedva skupimo 1.500 dolara bruto nacionalnog proizvoda, zbog čega i nismo u prilici da sebi priuštimo neko veliko odmaranje, kao recimo radnici u razvijenim zemljama koje imaju bruto nacionalni proizvod veći i od 25.000 dolara.

- U samom smo vrhu po broju praznika, a posebno ubija to spajanje praznika sa radnim danima. To je na zapadu nezamislivo. Kod njih, ako su, recimo, sreda i petak praznici a četvrtak radni dan, normalno je da će svi tog četvrtka doći na posao - kaže Branislav Čanak, predsednik UGS „Nezavisnost“. - Istina je da i oni imaju mini odmore za Uskrs i Božić, ali su se organizovali tako da ti dani ne ulaze u trošak proizvodnje.

Primarijus Jelić kaže da, bez obzira na sve, čovek mora da se odmara, inače srljamo u rizik da kolektivno obolimo, da postanemo armija nesposobnih ljudi za bilo kakav posao.

- Sve češće čujemo da je neko od naših poznanika umro. Uglavnom su to ljudi kasnih tridesetih, četrdesetih godina. Kažu bio je zdrav i odjednom umro. Sve više je moždanih udara. A to je posledica umora. Umoran čovek je bolestan. Mi smo u stanju prolongiranog stresa. Adrenalin nam stalno bije. Propadaju srce, krvni sudovi. Sve smo deblji, ali od depresije, raznih psihoporemećaja, od nedostatka volje za životom - kaže primarijus Jasminka Jelić i preporučuje:

- Slušajte šta organizam kaže. Menjajte način života. Isključite mobilni telefon i ne hvatajte se u zamku da je odmor samo otići na more.

Neuropsihijatar Sanda Rašković-Ivić veruje da svi možemo da se razonodimo i onda kada sa posla dođemo kući ili u danima vikenda ili kada smo na godišnjem. Samo treba da radimo ono što nam se dopada i što nas relaksira.

- Za nekoga to je ručni rad, za nekog drugog fudbal, za nekog ribarenje, uglavnom svako ima nešto što voli da radi i upravo tim treba da se bavi kada se odmara. Mi živimo takvim tempom, da se dok poobavljamo svakodnevne obaveze i ne setimo i ne stignemo, recimo, da se prošetamo na svežem vazduhu, a to nas ništa ne košta i za to novac nije potreban, a može nam mnogo pomoći - kaže Rašković-Ivić.

Stručnjaci nam preporučuju prvo da, kada odemo na odmor, obavezno isključimo mobilni telefon i da zaboravimo na sve što je vezano za posao. Da bi sačuvao zdravlje, čovek treba da „zaboravi“ sve što je vezano za posao i da je ikada radio to što je radio. Trebalo bi, koliko god je to moguće, da zaboravi na politiku da postanemo Švajcarci i Šveđani.

- Vreme koje imamo za odmor treba posvetiti svom emotivnom životu i provesti ga sa ljudima koje volimo, članovima svoje porodice, prijateljima i rođacima. Upravo na odmoru treba da se setimo da život čine male stvari, i malim stvarima, tim naoko beznačajnim sitnicama, treba se baviti kad smo na odmor - zaključuje Sanda Rašković-Ivić, neuropsihijatar.

Za dobar odmor, za spas fizičkog i duhovnog zdravlja, stručnjaci preporučuju da negde otputujemo kada god se to može. Ako nemamo para za more, možemo bar na selo kod rođaka. A, ako ne možemo da“ spavamo kad promenimo krevet“, u tom slučaju neće nam ništa biti ako ponesemo svoj jastuk, kažu stručnjaci. Sama promena sredine će da nas relaksira. Ako nam se nakon nekog vremena učini da smo se poželeli svog stana ili kuće, onda možemo reći da je odmor uspeo.

Dakle, siguran znak da smo se istinski odmorili je kada se uželimo naše kuće i posla i kolega i čitanja novina, ukratko, svega onoga od čega smo hteli da se odmorimo.

Recept za odmor

Sociološka istraživanja pokazuju da tokom godine najmanje tridesetak dana moramo da se odmorimo kako bismo sačuvali zdravlje i energiju neophodnu za ostatak radne godine. Najidealnije bi bilo kada bi se odmor mogao organizovati u dva ciklusa, na primer, letnji i zimski. Neophodno je, kažu istraživanja, da odmor ne bude puko izležavanje, jer se na taj način ne oslobađamo nagomilanog stresa, niti organizmu pružamo mogućnost da se obnovi. Dakle, i odmor mora imati svoj sadržaj, slušanje muzike, šetnje, druženja. Svakako, odmor je kvalitetan tek ako se oslobodimo svih uobičajenih obaveza - kućnih poslova ili završavanja svega što nismo stigli da uradimo tokom godine. Najbolji odmor za sve koji žive u uslovima u kojima se živi kod nas (tranzicija, privatizacija, besparica...) je preporuka stručnjaka da se na odmor odlazi na planine ili u banje, u svakom slučaju, na mesta gde je manje ljudi i buke. Odmor na moru preporučuje se tek posle boravka na planini ili selu. Dobar odmor moguć je, kažu stručnjaci, i kada se posvetimo svojim hobijima, bilo da je u pitanju čitanje knjige, gledanje filmova ili najjednostavnija šetnja uz reku.