Galbrajt na suđenju Miloševiću: tokom "Oluje" on je ćutao

Na suženju bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloseviću u sredu je kao svedok tužilaštva iskaz započeo nekadašnji američki ambasador u Hrvatskoj Piter Galbrajt, javlja iz Haga izvestač B92  Miodrag Vidić. SAD nisu podupirale, ali se nisu ni protivile hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja", strahujući da bi tadašnji napadi na Bihać iz RS i RSK mogli da dovedu do stradanja 40.000 civila i ponavljanja tragedije iz Srebrenice, izjavio je na sudjenju Slobodanu Miloševiću Piter Galbrajt, američki ambasador u Zagrebu od 1993. do 1998. godine. On je podsetio na svoj raniji intervju dat BBC-ju, u kojem "Oluju" nije okarakterisao kao etničko cišćenje, jer je srpsko stanovništvo napustilo to područje pre ulaska hrvatskih snaga. "Bilo je to kao kada bi ubica ušao u kuću sa namerom da nekog ubije, i zatekao je praznu", rekao je Galbrajt. Govoreći o političkim prilikama uoči "Oluje", on podsetio na mirovni Plan Z-4, kojim su SAD, Rusija, UN i EU od početka 1995. krajiškim Srbima nudile siroku autonomiju u okviru Hrvatske: mogućnost da imaju svog predsednika, zastavu, grb i monetu. "Predsednik RSK Milan Martić odbio je u Kninu da taj dokument uopšte uzme u ruke i da primi našu delegaciju, rekavši da ne poštujemo protokol, jer smo pre njega posetili predsednika skupstine Milana Babića". Galbrajt je naveo da Martić, koga je opisao kao čoveka "ograničene inteligencije", nije vodio računa o potrebama lokalnog stanovništva, da je bio pod jakim uticajem Miloševića i Vojske Jugoslavije, dok je Milan Babić - iako nacionalista, koji je učestvovao u formiranju RSK i  time uticao na proterivanje hrvatskog stanovnistva - medju krajiskim Srbima bio popularniji i otvoreniji za zajednički život, mada da ga je bilo "lako zastrašiti", jer nije imao uticaj na vojsku. Američki diplomata je naveo da je poslednja šansa da se izbegne hrvatska vojna akcija propuštena nakon razgovora koji je vodio sa Milanom Babićem 2. avgusta 1995 u Beogradu, pošto u Kninu, prema Babićevim rečima, "nije bio dobrodošao". Nakon propasti plana Z-4, uslove krajiškim Srbima tada je postavljao Franjo Tudjman, tražeći povlačenje iz Bihaća, otvaranje naftovoda, puteva i železnice kroz Krajinu i pregovore o političkom rešenju. "Rekao sam mu da će za Srbe nastupiti katastrofa, ako to odbiju. Babić je odgovorio da se odluke o tome donose na višem nivou, pominjuci Martića i Miloševića, i dodao da lično može da pristane na sve, osim na političke uslove", rekao je Galbrajt. On je naveo da je od Tudjmana na dan pocetka "Oluje" tražio jos vremena za pregovore, ali da se hrvatski predsednik "već odlucio za rat", sumnjajući u Babićev politički uticaj. Milošević je tih dana "ćutao", a 3. avgusta je u Beogradu odbio da primi britanskog otpravnika poslova, rekao je Galbrajt. On je ispričao da je u nekoliko navrata hrvatskim zvaničnicima prenosio američke proteste zbog kršenja ljudskih prava tokom "Oluje", kao i upozorenja da bi odnosi Vašingtona i Zagreba zbog toga mogli da budu ozbiljno narušeni. "Tudjman se naljutio kada sam mu pročitao izveštaj Asošiejted presa o napadima na srpske izbeglice, uz prisustvo policije koja nije reagovala", rekao je Galbrajt, navodeći da se potom uputio ka Petrinji da bi se lično uverio u ono što se zbiva, nakon čega je kroz Sisak prošao na traktoru, u izbegličkoj koloni, što su zabeležile i TV kamere. Galbrajt u četvrtak nastavlja iskaz, a potom će ga ispitati Milošević.