Izmene belgijskog zakona o ratnim zločinima

Pod američkim pretnjama da će premestiti sedište NATO iz Brisela, belgijska vlada je pristala da promeni zakon o ratnim zločinima, koji je iskorišćen i protiv predsednika SAD Džordža Buša i drugih Amerikanaca. Tim amandmanima biće umanjene globalne ambicije tog zakona i ograničena ovlašćenja sudova samo na slučajeve koji su direktno povezani s Belgijom, na primer kada su žrtve ili optuženi belgijski državljani ili nastanjeni u toj zemlji. Zvaničnici u Briselu su rekli da će tako biti sprečeni novi slučajevi, poput nedavnih tužbi protiv Buša, britanskog premijera Tonija Blera, državnog sekretara SAD Kolina Pauela, ili ranije tužbe protiv izraelskog premijera Arijela Šarona, koje su izazvale gnev u Izraelu. "Nije na Belgiji da odluči da li je njeno pravosuđe bolje od američkog, izraelskog ili evropskog", izjavio je ministar spoljnih poslova Luj Mišel i dodao da je "zakon izmenjen da bi bile izbegnute zloupotrebe".
Uveden 1993, zakon je prvi put primenjen 2001, kada je osuđeno četvoro državljana Ruande, optuženih za genocid počinjen 1994. Od tada, aktivisti kampanja za ljudska prava, političke grupe i pojedinci koristili su ga za podnošenje tužbi protiv istaknutnih međunarodnih političara. Tužbe protiv Amerikanaca umnožile su se proteklih nedelja, po završetku iračkog rata. Tuženi su Buš, Pauel, sekretar odbrane SAD Donald Ramsfeld i drugi američki zvaničnici. Ramsfeld je 12. juna zamrznuo fond od 352 miliona dolara namenjenih novom sedištu NATO u Briselu i upozorio da bi SAD mogle i da bojkotuju postojeće sedište alijanse u glavnom gradu Belgije.